Све вести
Фото из чланка: АутономијаМеђународни кривични суд овогодишњи добитник Награде Сахаров за слободу мишљења
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Предсједница Европског парламента је објављујући добитника Награде за 2026. у Страсбоургу рекла да се Европска унија темељи на поштовању мултилатерализма и међународних институција, извијестила је Хина. “Додјелом Награде Сахаров Међународном кривичном суду и његовим дужносницима, Европски парламент одаје признање Суду за важан рад на поштивању међународног права и правде”, поручила је Метсола, наводи Парламент у објави.
Награда Сахаров за слободу мишљења, названа према совјетском физичару и политичком дисиденту Андреју Сахарову, највеће је признање ЕУ-а у подручју људских права. Међународни кривични суд проводи истраге те, ако је то оправдано, суди појединцима оптуженима за најтежа кривична дјела која се односе на међународну заједницу: геноцид, ратне злочине, злочине против човјечности и злочине агресије, појашњава се у саопћењу ЕП-а.
Успостављен међународним уговором познатим као Римски статут, Међународни кривични суд први је стални међународни кривични суд у свијету. У оквиру међународног кривичног правосуђа настоји привести правди починитеље најтежих злочина и тако помоћи у спречавању да се та злодјела понове.
Цео упоредни текст46 само у једном
Текст из 2 чланка. 6 реченица преносе сви, у 6 се разликују.
Још 4 реченице које преноси само по један медиј
Награда Сахаров за слободу мишљења за 2026. додијељена је Међународном кривичном суду и његовим дужносницима, у вријеме када се МКС суочава с притисцима администрације Доналда Трумпа због налога за хапшење Бењамина Нетанyаху и других израелских политичара због злочина у Гази.
"Први је стални међународни кривични суд у свету, и као такав кључан је елемент међународне борбе против некажњивости"
Међународни кривични суд (МКС) добитник је овогодишње Награде Сахаров за слободу мишљења, саопштио је Европски парламент који додељује ту награду.
Председница парламента Роберта Мецола објавила је име добитника за 2026. у згради тог европског тела.
Предсједница Европског парламента је објављујући добитника Награде за 2026. у Страсбоургу рекла да се Европска унија темељи на поштовању мултилатерализма и међународних институција, извијестила је Хина.
Још 4 реченице, само Al Jazeera Balkans
лист оф 4 итемс- лист 1 оф 4Зашто би побједа демократа на америчким међуизборима могла неповољно утјецати на Европу
- лист 2 оф 4У нападу на Дњипро убијено тринаест особа, Украјина засула Москву дроновима
- лист 3 оф 4Наводна руска саботажна кампања у Европи изазива страх
- лист 4 оф 4У Шпанији почела тродневна жалост због жељезничке несреће
“Додјелом Награде Сахаров Међународном кривичном суду и његовим дужносницима, Европски парламент одаје признање Суду за важан рад на поштивању међународног права и правде”, поручила је Метсола, наводи Парламент у објави.
Награда Сахаров за слободу мишљења, названа према совјетском физичару и политичком дисиденту Андреју Сахарову, највеће је признање ЕУ-а у подручју људских права.
Још 7 реченица које преноси само по један медиј
Парламент га сваке године од 1988. додјељује појединцима, групама или организацијама за њихов рад на одбрани људских права, демократских вриједности и слободе изражавања.
Наградом се одаје признање раду Међународног кривичног суда, укључујући истраге, кривични прогон, суђења и издавање или одобравање налога за хапшење у ситуацијама које укључују Афганистан, Русију, Израел, Демократску Републику Конго, Уганду, Мали, Либију и Средњоафричку Републику, истиче се у саопћењу.
Наградом се истиче рад Међународног кривичног суда, укључујући његове истраге, процесе, суђења и издавање или одобравање издавања потјерница.
Европски парламент сваке године додељује награду као признање појединцима и организацијама које бране људска права и основне слободе.
Свечаност доделе Награде Сахаров за слободу мишљења за 2026. ће се одржати у децембру током пленарне седнице Европског парламента у Стразбуру.
Прошлогодишњи лауреати били су пољски новинар из Белорусије Анџеј Почобут и грузијска новинарка Мзија Амаглобели, обоје у затвору.
У ужем кругу прошле године били су и студенти из Србије.
Међународни кривични суд проводи истраге те, ако је то оправдано, суди појединцима оптуженима за најтежа кривична дјела која се односе на међународну заједницу: геноцид, ратне злочине, злочине против човјечности и злочине агресије, појашњава се у саопћењу ЕП-а.
Успостављен међународним уговором познатим као Римски статут, Међународни кривични суд први је стални међународни кривични суд у свијету.
Као такав, кључан је елемент међународне борбе против некажњивости.
У оквиру међународног кривичног правосуђа настоји привести правди починитеље најтежих злочина и тако помоћи у спречавању да се та злодјела понове.
Још 30 реченица које преноси само по један медиј
Усто, као суд посљедње инстанце, настоји допунити рад националних судова.
Свечаност додјеле Награде Сахаров за слободу мишљења за 2026. бит ће одржана у децембру, током пленарне сједнице Европског парламента у Страсбоургу.
ЕУ разматра све могућности за заштиту Суда
Администрација америчког предсједника Доналда Трумпа почетком мјесеца је увела нове санкције Међународном кривичном суду.
Трумпова администрација већ је дуго непријатељски расположена према тој институцији те је њеним тужитељима и судијама већ увела санкције.
Посљедња одлука иде корак даље јер би потенцијално могла кажњавати компаније које пружају услуге самом суду.
Wасхингтон је већ дуго бијесан на тај суд због налога за хапшење израелских дужносника, укључујући премијера Бењамина Нетанyахуа, због ратних злочина у Гази.
САД је љут и због раније истраге о поступцима америчких војника у Афганистану, коју је МКС у међувремену закључио.
Еурозаступници су на пленарној сједници у уторак одржали расправу о заштити Међународног кривичног суда од америчких санкција у којој су позвали на брзу и конкретну европску реакцију.
Висока представница ЕУ-а за вањску и сигурносну политику Каја Каллас у расправи у Парламенту је рекла да Европска унија разматра све могућности за заштиту Међународног кривичног суда од америчких санкција, укључујући забрану европским компанијама да их проводе.
“Морамо разматрати све опције које су на столу, а то укључује Уредбу о блокирању”, рекла је Каллас.
Истакнула је да најављене институционалне санкције још нису ступиле на снагу и да шестомјесечно раздобље треба искористити за проналазак рјешења.
Ријеч је о посебној уредби ЕУ-а из 1996. године која забрањује компанијама, банкама и појединцима унутар Уније поштивање и провођење извантериторијалних санкција трећих земаља.
Механизам је раније кориштен као одговор на америчке санкције против Ирана, Кубе и Либије.
Додала је да се тај инструмент мора примијенити на одговарајући начин, како би се постигао жељени учинак те да ЕУ разговара с америчким партнерима и другим државама о мјерама којима би се очувао рад суда, укључујући приступ банковним и платним системима.
Америчке санкције могле би отежати приступ МКС-а банкарским услугама, платним системима и информатичкој инфраструктури, што би могло угрозити свакодневни рад суда и проведбу истрага.
Каллас је нагласила да је поткопавање МКС-а противно европским интересима, међународном праву и владавини права.
Подсјетила је да су Сједињене Америчке Државе већ увеле појединачне санкције против девет судија и главног тужитеља МКС-а те је позвала Wасхингтон да укине мјере којима се угрожава неовисност суда.
Наградом се одаје признање раду Међународног кривичног суда, укључујући истраге, кривични прогон, суђења и издавање или одобравање налога за хапшење у ситуацијама које укључују Авганистан, Русију, Израел, Демократску Републику Конго, Уганду, Мали, Либију и Централноафричку Републику.
Наградом се истиче рад Међународног кривичног суда, укључујући његове истраге, процесе, суђења и издавање или одобравање издавања налога за хапшење.
Како се наводи у саопштењу у годишњим извештајима Парламента о спровођењу заједничке спољне и безбедносне политике и људским правима и демократији у свету за прошлу годину, посланици су изразили забринутост због растућих претњи и низова пакета санкција, првенствено америчких, које су од 2025. уведене против Међународног кривичног суда и његових тужилаца, судија, особља и партнера.
Према њихову мишљењу, те санкције представљају озбиљне нападе на међународни правосудни систем, пише у тексту.
Европосланици су у више наврата позвали Европску комисију да активира тзв. „Статут ЕУ-а о блокирању” како би заштитила званичнике Међународног кривичног суда од извантериторијалних напада и омогућила суду да настави потпуно независно деловање.
Статут о блокирању штити европске субјекте, без обзира на њихову величину или делатност, од страних пресуда заснованих на страним прописима тако што их проглашава ништавнима унутар ЕУ-а.
Уз то им омогућује да судским путем затраже накнаду штете узроковане изван територијалном применом страних прописа.
У датим извештајима посланици су такође поздравили чињеницу да ЕУ наставља финансијски да подржава Међународни кривични суд током изразито тешког раздобља за међународно правосуђе.
Подсећа се да су све државе чланице ЕУ уједно и потписнице Римског статута и да су стога дужне да спроводе одлуке МКС-а.
Посланици истичу да растуће непоштовање међународног права и политизација расправа о међународним правосудним институцијама представљају егзистенцијалну претњу међународном поретку заснованом на правилима.
Указује се и да су председница и неколико судија МКС-а посетили Европски парламент 2025. и 2026. како би посланицима описали последице америчких санкција на њихове професионалне дужности и приватни живот.
(Бета, фото: Бета-АП)
