Реченице које преносе бар 3 од 4 медија.
- Полиција у Бачкој Паланци идентификовала је три малолетника који су се последњих десет дана прерушавали у часне сестре и плашили пролазнике и децу. На друштвеним мрежама објављиване су фотографије и снимци особа у црним одорама и са белим маскама, налик лику из хорор филма "Часна сестра" (Тхе Нун).
Тако је Министарство унутрашњих послова 18. октобра, поводом навода о маскираним особама на подручју Инђије, за портал "Наш портал" саопштило да је полиција проверила пријаве и објаве на друштвеним мрежама и утврдила да се описани догађаји нису догодили. На овој друштвеној мрежи појавили су се профили под називом "Грока", односно "Грокице", уз називе различитих градова и насеља.
Један од последњих случајева забележен је 29. октобра у Нишу, где су се појавиле информације да су особе маскиране у часне сестре виђене у близини основне школе у Паси Пољани. Директорка Основне школе "Краљ Петар Први" Јелена Ђорђевић навела је да су полицијски службеници проверили информације, али да није било доказа да су се особе у таквим костимима заиста појављивале у близини школе.
Текст из 5 чланака. Ниједну реченицу не преносе сви, у 8 се разликују.
- Полиција у Бачкој Паланци идентификовала је три малолетника који су се последњих десет дана прерушавали у часне сестре и плашили пролазнике и децу.
- Против сва три малолетника поднете су прекршајне пријаве, а догађаји су узнемирили део грађана.
Необични догађаји узнемирили су део становника Бачке Паланке, а посебно родитеље, након што су се појавиле информације о маскираним особама које пресрећу или плаше грађане.
Како преносе локални и други медији, полиција је утврдила идентитет троје малолетника који се доводе у везу са овим случајевима.
Језиве маске постале тренд на друштвеним мрежама
- Сличне приче о маскираним особама шириле су се и у другим градовима, али су неке пријаве провером полиције остале непотврђене.
Полиција у Бачкој Паланци идентификовала је три малолетника који су се током протеклих десет дана прерушавали у часне сестре и плашили грађане, међу којима је било и деце.
Три малолетника су, према доступним информацијама, током протеклих десет дана на подручју Бачке Паланке, прерушени у часне сестре, плашили пролазнике и децу.
Ови догађаји узнемирили су део грађана, а полиција је у међувремену идентификовала малолетнике који се доводе у везу са њима.
Против сва три малолетника поднете су прекршајне пријаве.
Овај случај долази након што су се током октобра у више градова и насеља у Србији појавиле информације о особама маскираним у застрашујуће ликове часних сестара, које се углавном у вечерњим сатима појављују на улицама, снимају и плаше пролазнике.
Прве информације о оваквим појавама почеле су да се шире почетком октобра, најпре на подручју Инђије и околних насеља.
На друштвеним мрежама објављиване су фотографије и снимци особа у црним одорама и са белим маскама, налик лику из хорор филма "Часна сестра" (Тхе Нун).
Убрзо су се појавиле и објаве из Бешке, Јакова, Руме, Зрењанина и појединих делова Београда.
Према медијским извештајима, поједини родитељи тврдили су да су њихова деца уплашена и да избегавају самосталне вечерње изласке.
У неким местима грађани су путем друштвених мрежа упозоравали једни друге на појављивање маскираних особа.
Међутим, нису све информације које су се шириле интернетом биле потврђене.
О маскираним особама писало се у Инђији, Бешки, Јакову, Руми, Зрењанину и појединим деловима Београда, али нису све пријаве и објаве биле потврђене.
Тако је Министарство унутрашњих послова 18. октобра, поводом навода о маскираним особама на подручју Инђије, за портал "Наш портал" саопштило да је полиција проверила пријаве и објаве на друштвеним мрежама и утврдила да се описани догађаји нису догодили.
Према писању више домаћих медија од 21. октобра, иза дела снимака који су се ширили интернетом стоје млади који учествују у ТикТок тренду.
У међувремену, на Тиктоку се проширио тренд у којем се млади прерушавају у ликове из хорор филмова, снимају шетње улицама и објављују видео-записе како би привукли пажњу пратилаца.
На овој друштвеној мрежи појавили су се профили под називом "Грока", односно "Грокице", уз називе различитих градова и насеља.
На снимцима се виде особе у костимима часних сестара које плешу, шетају улицама или најављују своје појављивање на одређеним локацијама.
Циљ оваквог садржаја, према медијским извештајима, јесте привлачење пажње, прегледа и реакција корисника друштвених мрежа.
Један од последњих случајева забележен је 29. октобра у Нишу, где су се појавиле информације да су особе маскиране у часне сестре виђене у близини основне школе у Паси Пољани.
Према писању "Блица", поједини ученици били су узнемирени, а школа је о свему обавестила полицију.
Директорка Основне школе "Краљ Петар Први" Јелена Ђорђевић навела је да су полицијски службеници проверили информације, али да није било доказа да су се особе у таквим костимима заиста појављивале у близини школе.
Она је истакла да је део узнемирености настао након што су деца гледала снимке на ТикТоку и међусобно размењивала приче о маскираним особама.
За разлику од непроверених објава са друштвених мрежа, у Бачкој Паланци полиција је идентификовала троје малолетника и против њих поднела прекршајне пријаве.
Оно што на први поглед делује као неслана шала с интернета, заправо је део опасног ТикТок тренда који је преплавио мреже, остављајући за собом узнемирене грађане и озбиљна питања о безбедности деце на улицама.
Откривајући мотиве који стоје иза оваквих поступака, психолог Снежана Репац за Курир телевизију истиче да је корен проблема у некритичком усвајању садржаја зарад популарности на интернету.
- Реч је о изазову са друштвених мрежа који је наводно потекао из Мексика, инспирисан филмом, а потом постао виралан.
Највећи проблем јесте нормализација таквог понашања зарад лајкова и потребе деце за прихватањем у друштву, при чему се потпуно занемарује колико је оно непримерено.
Психолошка позадина оваквог поступка лежи у самом маскирању.
Маска појединцу омогућава да изрази потиснуте емоције, али и да сакрије сопствени идентитет.
Говорећи о томе шта се догађа у глави детета док посматра престрављене пролазнике у овом случају "часне сестре", Репац објашњава механизам лажне сигурности који маска пружа.
- Деца улазе у стање дезинхибиције, верују да су заштићена и невидљива, те да могу посматрати туђ страх без страха од казне, што је опасна заблуда.
Поред тога што такво понашање може представљати кршење јавног реда и мира, оно угрожава и саме актере.
Међутим, последице оваквих "шала" нису нимало наивне ни по оне који се у том тренутку затекну на улици, а сам чин указује на дубљи унутрашњи проблем онога ко маску ставља.
- С друге стране, код жртава које неко заскочи из мрака јавља се озбиљан осећај несигурности и страх да опасност вреба на сваком ћошку.
Ово више нису безазлени, спорадични покушаји несланих шала који се завршавају смехом.
Када појава прерасте у организован и ритуалан чин маскирања, то указује на чврсту баријеру и конфликт између индивидуе и спољног света, на неприлагођеност и дубоке емоционалне процесе које та особа носи у себи.
Међутим, последице оваквих "шала" нису нимало наивне ни по оне који се у том тренутку затекну на улици, а сам чин указује на дубљи унутрашњи проблем онога ко маску ставља.
Притисак вршњака јачи од родитељског гласа
Када је реч о решавању овог све израженијег проблема, психолог подвлачи да одговорност не може пасти искључиво на леђа мајки и очева, већ да је неопходна шира друштвена реакција.
- Неопходно је да родитељи буду информисани, али с обзиром на учесталост оваквих појава, јасно је да ово питање превазилази оквире саме породице.
Решавање овог проблема захтева системски и едукативни приступ кроз институције, пре свега школе.
Децу морамо оснажити и научити како да се носе са изазовима са друштвених мрежа и како да се одупру притиску вршњака, што је уједно и кључна порука.
Виеw тхис пост он Инстаграм
Као најважнији корак у превенцији, Репац апелује на одрасле да не праве компромисе када је у питању осуда оваквих поступака, јер деца лако потпадају под утицај ауторитета своје групе.
- Вршњачки притисак је изузетно снажан, а деца често нису свесна опасности које носи подложност таквим утицајима, поготово када им мишљење вршњака постане важније од става родитеља.
Зато је важно да родитељи буду у току, да комуницирају и сарађују међусобно.
Не смемо слати опречне сигнале, да неко одобрава и смеје се оваквим поступцима, док други критикује.
Неопходно је да као родитељи заузмемо јединствен и усклађен став.
Забрањено преузимање дела или читавог текста и/или фото/видеа, без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама МОНДО Инц услова коришћења и Законом о јавном информисању и медијима.