
Реченице које преносе бар 2 од 3 медија.
Као новост, Европска комисија је у овогодишњем извештају представила и планове за четири државе које су највише напредовале - Црна Гора, Албанија, Молдавија и Украјина.
Текст из 3 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви, у једној се разликују.
Кос је данас пред Одбором за вањске послове Европског парламента представила пакет проширења за 2026. годину, који је Европска комисија усвојила у Бриселу.
За Босну и Херцеговину имала је кратку и критичну поруку.
"У земљи је примјетно све веће удаљавање од европског пута.
Кључне реформе повезане с ЕУ још увијек требају бити усвојене, јер рад извршне и законодавне власти и даље отежава непостојање функционалне владајуће коалиције", рекла је Кос.
Додала је да су се "политичко позирање, реторика подјела и наративи усмјерени против ЕУ-а" појачали уочи опћих избора.
"Након опћих избора одржаних 4. октобра, Босна и Херцеговина би требала показати посвећеност брзом предузимању релевантних корака како би напредовала на свом европском путу", поручила је комесарка.
БиХ без мапе пута
Највећа новина овогодишњег пакета су индикативне мапе пута за четири земље које су, према оцјени Комисије, у протеклој години највише напредовале према чланству: Црну Гору, Албанију, Украјину и Молдавију.
БиХ није међу њима.
Кос је мапе пута описала као живе документе засноване на властитим заслугама, који не прејудицирају исход преговора.
"Напредак ове четири земље показује да кретање према чланству у ЕУ зависи од политичке воље и политичких избора.
Свака земља кандидат може се придружити групи земаља које брзо напредују.
Охрабрујемо све земље кандидате да направе тај избор", рекла је Кос.
Комисија у саопћењу наводи да је спремна предложити сличне мапе пута и другим кандидатима када достигну сличан ниво напретка.
Црна Гора могла би бити 28. чланица
Кос је Црну Гору издвојила као најнапреднију земљу и прву с јасним изгледима да постане 28. чланица ЕУ.
Навела је да је Црна Гора затворила 21 поглавље, да их је преостало још 14 и да би их могла затворити до краја године.
Рад на споразуму о приступању већ је почео, а према мапи пута могао би бити потписан најраније у јуну, чиме би Црна Гора постала чланица 2028. године.
Европска комесрка за проширење Марта Кос изјавила је на представљању годишњег извештај Европске комисије о Србији да је држава назадовала када су у питању европске интеграције, поготово у погледу темељних права - али да сада, променом режима, има прилику за нови почетак.
"Видимо назадовање у погледу темељних права, посебно о слободи изражавања, јавној управи и академским слободама.
Али, сада имају (Србија прим. аут.) прилику за нови почетак", рекла је Марта Кос.
Она је додала да нова власт у Србији има прилику да ојача демократске институције и темељна права, те се нада да ће предузети кораке како би остварили напредак на путу ка придруживању Европској унији.
Она је претходно на представљању извештаја за 10 земаља које се налазе на европском путу нагласила да се, у целини, види напредак када је у питању процес проширења - те да се остварио резултат "као никада у последњих 25 година".
"По први пут од завршетка приступних преговора с Хрватском 2011. године, Европска унија може успјешно привести крају приступне преговоре с једном земљом кандидатом", рекла је Кос.
Као новост, Европска комисија је у овогодишњем извештају представила и планове за четири државе које су највише напредовале - Црна Гора, Албанија, Молдавија и Украјина.
"Ове државе показале су да чланство у ЕУ зависи од политичке воље и политичким изборима", навела је Кос.
Како је додала, Комисија сада је такође предствила и нови модел "поступне интеграције".
"У првом тромесјечу следеће године почињемо са дијалозима за 'поступну интеграцију' са државама, како бисмо добили увиде у постојеће мере и да видимо које могућности интеграције постоји", рекла је Кос.
МАРТА КОС ДОЛАЗИ У СРБИЈУ: Ово ће бити прва тема на столу са нашим званичницима!
За Албанију је казала да је ове године привремено затворила четири поглавља и да јој је циљ затварање преговора до краја 2027. године.
Украјина и Молдавија су, према њеним ријечима, спремне за отварање свих преговарачких кластера, а Комисија се нада да ће Вијеће ЕУ ускоро постићи консензус о преосталим кластерима четири и пет.
Молдавија циља привремено затварање преговора почетком 2028. године.
О Украјини је рекла да ниједна друга земља не остварује такве резултате под руским нападима.
Према мапи пута, Украјина би наредне године могла затворити седам поглавља.
Србија, Сјеверна Македонија и Косово
За Србију је Кос рекла да је забиљежила назадовање у темељним вриједностима, посебно у слободи изражавања, академској слободи и јавној управи.
Додала је да нова влада има прилику "окренути нову страницу".
Сјеверна Македонија, према њеним ријечима, мора испунити обавезу довршетка уставних промјена да би отворила први кластер.
За Косово је навела да је институционална блокада успорила реформе, али да је земља недавно интензивирала провођење реформске агенде, те да се ЕУ нада да ће избор новог предсједника донијети стабилност.
У Грузији, како је рекла, владајућа странка наставља подривати европски пут земље, а приступање је фактички у застоју.
Европска комисија сматра да Србија није остварила напредак ка приступању ЕУ и позива нову владу да преокрене тај тренд, између осталог, усклађивањем спољне политике земље са спољном политиком ЕУ, наводи се у годишњем извештају Европске комисије о проширењу.
За Турску је казала да се стање владавине права, темељних права и демократије погоршава, због чега су преговори у застоју од 2018. године.
Кос је представила и нови модел постепене интеграције, којим кандидати требају добити више користи и прије пуноправног чланства.
Комисија ће у првом тромјесечју наредне године покренути дијалоге о томе са земљама из процеса проширења.
Трећа новина је фокус на сигурност.
Кос је истакла да дезинформације, кибернетички напади и организовани криминал у земљама кандидаткињама директно погађају и ЕУ, те да њихово укључивање у сигурносне структуре Уније значи бољу размјену информација и већу контролу над миграцијама.
Комисија је у извјештају о БиХ, објављеном данас, оцијенила да нема напретка у правосуђу, борби против корупције и слободи медија, уз упозорење да БиХ до краја године може изгубити дио средстава из Плана раста ако не испуни услове за прву траншу.
У саопштењу се наглашава је да „ниво усклађености спољне политике Србије са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ остаје низак“, указујући на то да Србија упорно одбија да се придружи санкцијама ЕУ против Русије, што је корак који су већ предузеле све остале земље-кандидати за чланство у ЕУ, са изузетком Турске.
„Напредак у преговорима о приступању ЕУ зависиће од успеха нове владе у превазилажењу ових трендова“, истиче се у саопштењу Европске комисија и додаје да се очекује да се Београд „јасно и недвосмислено придржава европских вредности, посебно у својој спољној политици“.
Према европским стандардима, да би приступила ЕУ, земља-кандидат је дужна да у потпуности преведе усвоје законодавство све законодавне норме ЕУ и да се усклади са свим одлукама ЕУ у оквиру заједничке спољне политике.