Спољна политикаНајранији текст Radio Slobodna Evropa, 22. окт, 17:00 · последњи 23. окт, 19:03

Марку Рубију стигао захтев за санкције четворици бизнисмена из Србије

4 медија · 4 текста · 1 изворни Истражи мрежу

Фото из чланка: Радио Слободна Европа

Преглед вести

Хронологија

17:00
Радио Слободна Европа (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу
Марку Рубију стигао захтев за санкције четворици бизнисмена из Србије
Четворица бизнисмена из Србије, блиских актуелној власти, нашла су се на листи захтева за увођење америчких санкција, који је републикански конгресмен Џо Вилсон (Јое Wилсон) упутио државном секретару Марку (Марцо)… Цео текст
Четворица бизнисмена из Србије, блиских актуелној власти, нашла су се на листи захтева за увођење америчких санкција, који је републикански конгресмен Џо Вилсон (Јое Wилсон) упутио државном секретару Марку (Марцо) Рубију.
На листи предлога за санкционисање су Иван Бошњак и Стојан Вујко из компаније Миленијум тим (Милленниум Теам), Давор Мацура из Алта банке и Жељко Митровић са телевизије Пинк.
Захтев да им се забрани путовање у САД и коришћење америчког финансијског система, како се види у писму у које Радио Слободна Европа (РСЕ) има увид, упућен је 14. октобра.
Вилсон се обратио америчком државном секретару као копредседник Комисије за безбедност и сарадњу у Европи, познате као Хелсиншке комисије САД.
У том захтеву су четворица бизнисмена означена као сарадници доскорашњег председника Србије Александра Вучића, који користе јавне ресурсе за лично богаћење.
"Они одржавају његов корумпирани режим, радили су на подривању интереса САД у земљи и региону, а такође су активно укључени у намештање избора 25. октобра", наведено је у захтеву.
Миленијум Тим и Алта банка су на упит РСЕ одбацили ове наводе називајући их неистинитим, док Жељко Митровић није конкретно одговорио на оцене изнете у захтеву.
Ниједна од ове три компаније тренутно није, нити је икада раније била, под било каквим међународним санкцијама. Такође, ни Иван Бошњак, Стојан Вујко и Давор Мацура никада нису били под санкцијама. Жељко Митровић, власник ТВ Пинк, био је под америчким и европским санкцијама крајем деведестих, у време власти Слободана Милошевића.
Српска напредна странка Александра Вучића није одговорила на упит РСЕ.
Ванредни парламентарни избори 25. октобра сматрају се најнеизвеснијим за Александра Вучића, који се кандидовао за премијера.
Доскорашњи председник Србије и његова Српска напредна странка (СНС) на власти су у Србији у претходних 14 година.
Шта кажу у Стејт департменту?
Стејт департмент је у одговору за РСЕ на упит о Вилсононовом захтеву навео да не коментарише своју преписку са Конгресом, нити поступање у конкретним случајевима, због поверљивости података из визне евиденције.
"Трампова администрација штити нашу земљу и наше грађане тако што кроз визни процес примењује највише стандарде националне и јавне безбедности", стоји у одговору.
САД уводе санкције када процене да одређена држава, компанија, организација или појединац угрожавају њихову националну безбедност, спољну политику или економију.
Међутим, санкције су инструмент спољне политике и не значе нужно да је неко осуђен за кривично дело.
Како се образлаже захтев за санкције?
У захтеву са санкције се наводи да Иван Бошњак и Стојан Вујко из компаније Миленијум добијају бројне коруптивне уговоре са државом и кинеским компанијама.
Оцењује се да се тиме западне компаније, укључујући америчке, потискују из земље у корист система заснованог на привилеговању пословних партнера блиских власти.
За Алта банку се наводи да је умешана у послове који укључују прање новца, док за Пинк ТВ да консолидује медије и служи као пропагандно гласило.
Конгресмен Вилсон је оценио да је Вучић обесмислио владавину права и покушао да уништи демократску конкуренцију у Србији.
"Дао је бројна обећања Сједињеним Државама, али ниједно није испунио. Уместо тога, његов клептократски режим отворио је врата руском и кинеском утицају", наведено је.
Вилсон је позвао Рубија да предузме предложене мере како би "осигурао да Вучићев режим не може да украде изборе."
Хелсиншка комисија САД, чији је Вилсон копредседник, представља независну комисију савезне владе САД.
На њеном сајту се наводи да унапређује безбедност путем промовисања људских права, демократије, као и економске, еколошке и војне сарадње у региону ОЕБС-а, који обухвата 57 држава.
Неколико дана уочи избора, и двостраначка група америчких сенатора позвала је власти у Србији да обезбеде равноправне услове за све учеснике, наводећи да примећују "забрињавајуће знакове" уочи гласања 25. октобра.
Они су оценили да су "извештаји о незаконитом прислушкивању чланова опозиције и покушајима да се дискредитују и подривају мисије за посматрање избора дубоко забрињавајући".
Коментари из Алта банке, Миленијум групе и Пинка
Алта банка је у одговору за РСЕ категорички одбацила сваку тврдњу да су Алта Група, Алта банка или Давор Мацура умешани у прање новца, корупцију, злоупотребу јавних ресурса или мешање у изборни процес.
"Ниједан надлежни орган ни у једној јурисдикцији није донео налаз нити одлуку каква се у наводима приписује Алта банци, Алта Паy Групи или господину Мацури", наведено је у одговору портпарола Алта банке.
Наводи се да Давор Мацура није политичар, већ бизнисмен чији пословни интереси обухватају банкарство, платне услуге и друге секторе.
У одговору се додаје да Алта банка послује под надзором Народне банке Србије и да примењује највише стандарде контроле спречавања прања новца и усклађености пословања са прописима.
"Ефикасност ових контрола и систем усклађености пословања више пута је потврђена интерним и екстерним ревизијама", навео је портпарол Алта банке.
Наводи се и да остају посвећени сарадњи са надлежним регулаторним органима и органима за спровођење закона у циљу сузбијања незаконитих финансијских токова.
У одговору се напомиње и да нису видели никакве доказе да је захтев за санкције упућен Стејт департменту, те да ће од надлежних органа затражити појашњење у вези са изнетим наводима.
У одговору Миленијум тима за РСЕ наводи се да компанија послује "транспарентно и у складу са законом".
"Нетачне и неосноване тврдње не коментаришемо, а у случају њиховог објављивања, заштиту својих права тражимо и остварујемо расположивим правним средствима", каже се.
Жељко Митровић, вланик Пинк Медиа Гроуп је на упит РСЕ за коментар послао своју објаву на Инстаграму од 2. јула, којом је Американцима честитао Дан независности.
"Лично сам много срећан што су Србија и Америка ушле у нову еру брзог развоја позитивних и пријатељских односа", навео је у тој објави.
Власник Пинка се осврнуо тада на то да су Србија и САД имале и "краћи застој у односима" крајем деведесетих година, оцењујући да су били обојени "неспоразумима и неразумевањем".
Митровић се крајем деведесетих нашао на листи америчких санкција као особа блиска режиму, чије активности подржавају Слободана Милошевиц́а.
Милошевић је некадашњи председник Србије и СР Југославије, који је умро у притвору Хашког трибунала док му се судило под оптужбама за ратне злочине.
Те санкције подразумевале су забрану уласка у САД, као и забрану пословних и финансијских веза са америчким компанијама и појединцима.
У то време Митровића је санкционисала и Европска унија.
Ко су појединци за које се предлажу санкције?
Иван Бошњак и Стојан Вујко су власници "Миленијум тима", једног од већих играча на кључним инфраструктурним пројектима у Србији.
Основана почетком 2003. као фирма за трговину прехрамбеним производима и отпадом, две године касније започиње са грађевинским пословима.
Од тада до данас ангажовани су на неким од највећих послова у земљи, укључујући пројекат насеља "Београд на води" и изградњу објеката за међународну изложбу ЕXПО, чији ће Београд бити домаћин 2027.
Зарада на крају прошле године премашила је 21 милион евра, показују јавно доступна финансијска документа компаније, која је раније анализирао РСЕ.
Бошњак и Вујко власници су још петнаестак фирми у земљи и региону.
"Миленијум тим" има уговор о лобирању у САД са адвокатском канцеларијом "Стептое ЛЛП" из Вашингтона, показује база "страних агената" америчког Министарства правде.
Канцеларија "Стептое" је у пријави америчким властима, навела да сарадња са српском фирмом "Миленниум Тим" обухвата услуге односа са медијима, али и са институцијама и званичницима у САД, Уједињеном Краљевству и Европској унији.
"Рад у САД укључује заговарање пред Конгресом и извршним одељењима и агенцијама", додаје се у документима.
Власник Алта групе Давор Мацура био је у жижи пажње јавности средином октобра када је враћен са подгоричког аеродрома након што му није дозвољен улазак у суседну Црну Гору.
Компанија је тада навела да му није саопштен разлог забране уласка, а да је у записнику граничне полиције била наведена "заштита националне, односно унутрашње безбедности или јавног здравља".
Према саопштењу компаније у записнику није било "образложења, чињеничног основа и икаквог доказа".
Давор Мацура је пословање започео 2008. када је отворио мењачницу Алта у Земуну, а 2014. је посао пребацио на фирму Алта д.о.о.
Фирма је временом проширила делатност са мењачких послова на платне услуге, 2019. променила је име у Алта Паy Гроуп, а 2025. у Алта Гроуп.
Алта Паy се 2024. нашао под лупом Европске централне банке због начина на који је, заједно са компанијом Дипломат Паy, стекао удео у аустријској Аддико банци.
Финанцал Тимес је тада писао да је Европска централна банка месецима проверавала Алта Паy због сумњи у адекватност контрола против прања новца и питања о пореклу капитала Давора Мацуре.
Алта Паy је тада одговорио да нема сазнања о таквој истрази, да је регулаторима већ доставио документацију о пореклу средстава и интерним контролама и да су наводи о могућим неправилностима неосновани и нетачни.
Неки од послова Давора Мацуре и његових компанија који су изазвали пажњу јавности јесу и сарадња Алта Паyа са ЕПС-ом.
Фирма Алта Паy Гроуп од новембра 2023. посредује у електронском плаћању рачуна за струју на сајту и у апликацији ЕПС-а "Увид у рачун", а од јуна 2025. грађани Београда рачуне за струју више не уплаћују на рачун ЕПС-а код Управе за трезор, већ на рачун код Алта банке.
ЕПС је саопштио да је Алта само једна од пословних банака са којима има успешну сарадњу, а уговори о детаљима те сарадње нису јавно доступни.
Мацура је од мењачнице отворене 2008. пословање проширио на банкарство куповином ЈУБМЕС банке, платне услуге, некретнине и грађевинарство.
А 2026. је преко Алта Ретаила преузео трговинске ланце у Србији Идеа, Рода и Мерцатор.
Жељко Митровић се налази на челу Пинк Медиа Гроуп, чија је основна делатност производња телевизијског програма.
Почео је крајем 90-их година, у време режима Слободана Милошевића, тако што је основао радио и ТВ Пинк, а потом и дискографску кућу Цитy рецордс.
У то време био је члан руководства ЈУЛ-а (Југословенске левице), коју је водила Мирјана Марковић, супруга Слободана Милошевића.
Митровић је тренутно власник или сувласник у 18 компанија регистрованих за различите производне делатности од медијских и кинематографских, преко чокалада и жвака до беспилотних летелица.
Односи Србије и САД
Србија је последњих месеци све више у фокусу чланова америчког Конгреса.
Тако су републиканац Џо Вилсон и демократа Бил Китинг (Билл Кеатинг) упутили у августу Представничком дому предлог закона којим се траже мере за Србију због назадовања демократије, Русије и Кине.
Потом је у Сенат стигао двостраначки предлог закона о Србији, који су поднели републиканац Чак Грејсли (Цхуцх Грасселy) и демократа Ричард Блументал (Рицхард Блументал).
Тим предлозима се поред визних и финансијских санкција за званичнике у Србији, предвиђа и заустављање или условљавање Стратешког дијалога.
Власти Србије нису коментарисале те законске предлоге.
Сједињене Државе и Србија покренуле су средином јула Стратешки дијалог, како би продубиле сарадњу.
Две земље су тада, у оквиру Стратешког дијалога, потписале Меморандум о разумевању о енергетској инфраструктури и регионалној енергетској безбедности.
Сусрет америчких и српских званичника отворио је 17. јула државни секретар САД Марко Рубио.
21:12
Аутономија (отвара се у новом прозору)
Амерички конгресмен тражи санкције за четворицу бизнисмена из Србије: На листи Митровић, Мацура, Бошњак и Вујко
"Четворица бизнисмена означена су као сарадници доскорашњег председника Србије Александра Вучића, који користе јавне ресурсе за лично богаћење." Четворица бизнисмена из Србије, блиских актуелној власти, нашла су се на… Цео текст
"Четворица бизнисмена означена су као сарадници доскорашњег председника Србије Александра Вучића, који користе јавне ресурсе за лично богаћење."
Четворица бизнисмена из Србије, блиских актуелној власти, нашла су се на листи захтева за увођење америчких санкција, који је републикански конгресмен Џо Вилсон (Јое Wилсон) упутио државном секретару Марку (Марцо) Рубију.
На листи предлога за санкционисање су Иван Бошњак и Стојан Вујко из компаније Миленијум тим (Милленниум Теам), Давор Мацура из Алта банке и Жељко Митровић са телевизије Пинк.
Захтев да им се забрани путовање у САД и коришћење америчког финансијског система, како се види у писму у које Радио Слободна Европа (РСЕ) има увид, упућен је 14. октобра.
Вилсон се обратио америчком државном секретару као копредседник Комисије за безбедност и сарадњу у Европи, познате као Хелсиншке комисије САД.
У том захтеву су четворица бизнисмена означена као сарадници доскорашњег председника Србије Александра Вучића, који користе јавне ресурсе за лично богаћење.
„Они одржавају његов корумпирани режим, радили су на подривању интереса САД у земљи и региону, а такође су активно укључени у намештање избора 25. октобра“, наведено је у захтеву.
Миленијум Тим и Алта банка су на упит РСЕ одбацили ове наводе називајући их неистинитим, док Жељко Митровић није конкретно одговорио на оцене изнете у захтеву.
Ниједна од ове три компаније тренутно није, нити је икада раније била, под било каквим међународним санкцијама. Такође, ни Иван Бошњак, Стојан Вујко и Давор Мацура никада нису били под санкцијама. Жељко Митровић, власник ТВ Пинк, био је под америчким и европским санкцијама крајем деведестих, у време власти Слободана Милошевића.
Српска напредна странка Александра Вучића није одговорила на упит РСЕ.
Ванредни парламентарни избори 25. октобра сматрају се најнеизвеснијим за Александра Вучића, који се кандидовао за премијера.
Доскорашњи председник Србије и његова Српска напредна странка (СНС) на власти су у Србији у претходних 14 година.
Шта кажу у Стејт департменту?
Стејт департмент је у одговору за РСЕ на упит о Вилсононовом захтеву навео да не коментарише своју преписку са Конгресом, нити поступање у конкретним случајевима, због поверљивости података из визне евиденције.
„Трампова администрација штити нашу земљу и наше грађане тако што кроз визни процес примењује највише стандарде националне и јавне безбедности“, стоји у одговору.
САД уводе санкције када процене да одређена држава, компанија, организација или појединац угрожавају њихову националну безбедност, спољну политику или економију.
Међутим, санкције су инструмент спољне политике и не значе нужно да је неко осуђен за кривично дело.
Како се образлаже захтев за санкције?
У захтеву са санкције се наводи да Иван Бошњак и Стојан Вујко из компаније Миленијум добијају бројне коруптивне уговоре са државом и кинеским компанијама.
Оцењује се да се тиме западне компаније, укључујући америчке, потискују из земље у корист система заснованог на привилеговању пословних партнера блиских власти.
За Алта банку се наводи да је умешана у послове који укључују прање новца, док за Пинк ТВ да консолидује медије и служи као пропагандно гласило.
Конгресмен Вилсон је оценио да је Вучић обесмислио владавину права и покушао да уништи демократску конкуренцију у Србији.
„Дао је бројна обећања Сједињеним Државама, али ниједно није испунио. Уместо тога, његов клептократски режим отворио је врата руском и кинеском утицају“, наведено је.
Вилсон је позвао Рубија да предузме предложене мере како би „осигурао да Вучићев режим не може да украде изборе.“
Хелсиншка комисија САД, чији је Вилсон копредседник, представља независну комисију савезне владе САД.
На њеном сајту се наводи да унапређује безбедност путем промовисања људских права, демократије, као и економске, еколошке и војне сарадње у региону ОЕБС-а, који обухвата 57 држава.
Неколико дана уочи избора, и двостраначка група америчких сенатора позвала је власти у Србији да обезбеде равноправне услове за све учеснике, наводећи да примећују „забрињавајуће знакове“ уочи гласања 25. октобра.
Они су оценили да су „извештаји о незаконитом прислушкивању чланова опозиције и покушајима да се дискредитују и подривају мисије за посматрање избора дубоко забрињавајући“.
Коментари из Алта банке, Миленијум групе и Пинка
Алта банка је у одговору за РСЕ категорички одбацила сваку тврдњу да су Алта Група, Алта банка или Давор Мацура умешани у прање новца, корупцију, злоупотребу јавних ресурса или мешање у изборни процес.
„Ниједан надлежни орган ни у једној јурисдикцији није донео налаз нити одлуку каква се у наводима приписује Алта банци, Алта Паy Групи или господину Мацури“, наведено је у одговору портпарола Алта банке.
Наводи се да Давор Мацура није политичар, већ бизнисмен чији пословни интереси обухватају банкарство, платне услуге и друге секторе.
У одговору се додаје да Алта банка послује под надзором Народне банке Србије и да примењује највише стандарде контроле спречавања прања новца и усклађености пословања са прописима.
„Ефикасност ових контрола и систем усклађености пословања више пута је потврђена интерним и екстерним ревизијама“, навео је портпарол Алта банке.
Наводи се и да остају посвећени сарадњи са надлежним регулаторним органима и органима за спровођење закона у циљу сузбијања незаконитих финансијских токова.
У одговору се напомиње и да нису видели никакве доказе да је захтев за санкције упућен Стејт департменту, те да ће од надлежних органа затражити појашњење у вези са изнетим наводима.
У одговору Миленијум тима за РСЕ наводи се да компанија послује „транспарентно и у складу са законом“.
„Нетачне и неосноване тврдње не коментаришемо, а у случају њиховог објављивања, заштиту својих права тражимо и остварујемо расположивим правним средствима“, каже се.
Жељко Митровић, вланик Пинк Медиа Гроуп је на упит РСЕ за коментар послао своју објаву на Инстаграму од 2. јула, којом је Американцима честитао Дан независности.
„Лично сам много срећан што су Србија и Америка ушле у нову еру брзог развоја позитивних и пријатељских односа“, навео је у тој објави.
Власник Пинка се осврнуо тада на то да су Србија и САД имале и „краћи застој у односима“ крајем деведесетих година, оцењујући да су били обојени „неспоразумима и неразумевањем“.
Митровић се крајем деведесетих нашао на листи америчких санкција као особа блиска режиму, чије активности подржавају Слободана Милошевиц́а.
Милошевић је некадашњи председник Србије и СР Југославије, који је умро у притвору Хашког трибунала док му се судило под оптужбама за ратне злочине.
Те санкције подразумевале су забрану уласка у САД, као и забрану пословних и финансијских веза са америчким компанијама и појединцима.
У то време Митровића је санкционисала и Европска унија.
Ко су појединци за које се предлажу санкције?
Иван Бошњак и Стојан Вујко су власници „Миленијум тима“, једног од већих играча на кључним инфраструктурним пројектима у Србији.
Основана почетком 2003. као фирма за трговину прехрамбеним производима и отпадом, две године касније започиње са грађевинским пословима.
Од тада до данас ангажовани су на неким од највећих послова у земљи, укључујући пројекат насеља „Београд на води“ и изградњу објеката за међународну изложбу ЕXПО, чији ће Београд бити домаћин 2027.
Зарада на крају прошле године премашила је 21 милион евра, показују јавно доступна финансијска документа компаније, која је раније анализирао РСЕ.
Бошњак и Вујко власници су још петнаестак фирми у земљи и региону.
„Миленијум тим“ има уговор о лобирању у САД са адвокатском канцеларијом „Стептое ЛЛП“ из Вашингтона, показује база „страних агената“ америчког Министарства правде.
Канцеларија „Стептое“ је у пријави америчким властима, навела да сарадња са српском фирмом „Миленниум Тим“ обухвата услуге односа са медијима, али и са институцијама и званичницима у САД, Уједињеном Краљевству и Европској унији.
„Рад у САД укључује заговарање пред Конгресом и извршним одељењима и агенцијама“, додаје се у документима.
Власник Алта групе Давор Мацура био је у жижи пажње јавности средином октобра када је враћен са подгоричког аеродрома након што му није дозвољен улазак у суседну Црну Гору.
Компанија је тада навела да му није саопштен разлог забране уласка, а да је у записнику граничне полиције била наведена „заштита националне, односно унутрашње безбедности или јавног здравља“.
Према саопштењу компаније у записнику није било „образложења, чињеничног основа и икаквог доказа“.
Давор Мацура је пословање започео 2008. када је мењачницу Алта у Земуну, а 2014. је посао пребацио на фирму Алта д.о.о.
Фирма је временом проширила делатност са мењачких послова на платне услуге, 2019. променила је име у Алта Паy Гроуп, а 2025. у Алта Гроуп.
Алта Паy се 2024. нашао под лупом Европске централне банке због начина на који је, заједно са компанијом Дипломат Паy, стекао удео у аустријској Аддико банци.
Финанцал Тимес је тада писао да је Европска централна банка месецима проверавала Алта Паy због сумњи у адекватност контрола против прања новца и питања о пореклу капитала Давора Мацуре.
Алта Паy је тада одговорио да нема сазнања о таквој истрази, да је регулаторима већ доставио документацију о пореклу средстава и интерним контролама и да су наводи о могућим неправилностима неосновани и нетачни.
Неки од послова Давора Мацуре и његових компанија који су изазвали пажњу јавности јесу и сарадња Алта Паyа са ЕПС-ом.
Фирма Алта Паy Гроуп од новембра 2023. посредује у електронском плаћању рачуна за струју на сајту и у апликацији ЕПС-а „Увид у рачун“, а од јуна 2025. грађани Београда рачуне за струју више не уплаћују на рачун ЕПС-а код Управе за трезор, већ на рачун код Алта банке.
ЕПС је саопштио да је Алта само једна од пословних банака са којима има успешну сарадњу, а уговори о детаљима те сарадње нису јавно доступни.
Мацура је од мењачнице отворене 2008. пословање проширио на банкарство куповином ЈУБМЕС банке, платне услуге, некретнине и грађевинарство.
А 2026. је преко Алта Ретаила преузео трговинске ланце у Србији Идеа, Рода и Мерцатор.
Жељко Митровић се налази на челу Пинк Медиа Гроуп, чија је основна делатност производња телевизијског програма.
Почео је крајем 90-их година, у време режима Слободана Милошевића, тако што је основао радио и ТВ Пинк, а потом и дискографску кућу Цитy рецордс.
У то време био је члан руководства ЈУЛ-а (Југословенске левице), коју је водила Мирјана Марковић, супруга Слободана Милошевића.
Митровић је тренутно власник или сувласник у 18 компанија регистрованих за различите производне делатности од медијских и кинематографских, преко чокалада и жвака до беспилотних летелица.
Односи Србије и САД
Србија је последњих месеци све више у фокусу чланова америчког Конгреса.
Тако су републиканац Џо Вилсон и демократа Бил Китинг (Билл Кеатинг) упутили у августу Представничком дому предлог закона којим се траже мере за Србију због назадовања демократије, Русије и Кине.
Потом је у Сенат стигао двостраначки предлог закона о Србији, који су поднели републиканац Чак Грејсли (Цхуцх Грасселy) и демократа Ричард Блументал (Рицхард Блументал).
Тим предлозима се поред визних и финансијских санкција за званичнике у Србији, предвиђа и заустављање или условљавање Стратешког дијалога.
Власти Србије нису коментарисале те законске предлоге.
Сједињене Државе и Србија покренуле су средином јула Стратешки дијалог, како би продубиле сарадњу.
Две земље су тада, у оквиру Стратешког дијалога, потписале Меморандум о разумевању о енергетској инфраструктури и регионалној енергетској безбедности.
Сусрет америчких и српских званичника отворио је 17. јула државни секретар САД Марко Рубио.
19:03
Данас (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 21 сат 51 мин после првог
„Жестоки критичар Вучића“: Ко је конгресмен Џо Вилсон, који тражи да САД санкционишу четворицу бизнисмена из Србије?
Амерички конгресмен из Републиканске партије Џо Вилсон упутио је државном секретару САД Марку Рубију списак захтева за увођење санкција четворици бизнисмена из Србије. Како је пренео Радио Слободна Европа (РСЕ), на… Цео текст
Амерички конгресмен из Републиканске партије Џо Вилсон упутио је државном секретару САД Марку Рубију списак захтева за увођење санкција четворици бизнисмена из Србије.
Како је пренео Радио Слободна Европа (РСЕ), на листи предлога за санкционисање су Иван Бошњак и Стојан Вујко из компаније Миленијум тим, Давор Мацура из Алта банке и власник телевизије Пинк Жељко Митровић.
Захтев је Рубију упућен 14. октобра, а у њему се предлаже да им се забрани путовање у САД и да користе амерички финансијски систем.
У том захтеву су четворица бизнисмена означена као сарадници Александра Вучића, који „користе јавне ресурсе за лично богаћење“.
Вилсон, између осталог, наводи да они одржавају Вучићев корумпирани режим, као и да су радили на подривању интереса САД у земљи и региону.
У захтеву за санкције се наводи да Бошњак и Вујко добијају „бројне коруптивне уговоре са државом и кинеским компанијама“, те да се тиме западне компаније потискују из Србије „у корист система заснованог на привилеговању пословних партнера блиских власти“.
Конгресмен Вилсон је оценио да је Вучић, како се наводи, обесмислио владавину права и покушао да уништи демократску конкуренцију у Србији.
Вилсон је позвао Рубија да предузме предложене мере како би „осигурао да Вучићев режим не може да украде изборе“, додаје РСЕ.
Ко је Џо Вилсон?
Џо Вилсон је, такође, један од потписника „Предлог закона“ о Србији, који су сачинили сенатори из обе велике америчке странке, и који је почетком октобра предат Сенату Конгреса САД на разматрање а усмерен је, поред осталог, на подршку владавини права и независно деловање институција.
Вилсон је заједно са демократом Билом Китингом у августу поднео предлог закона у Представничком дому Конгреса којим се позива на санкције и забране издавања виза појединцима који поткопавају демократске процесе, мир, стабилност и територијални интегритет на Западном Балкану.
Гратефул то интродуце тхе бипартисан СРБИЈА Ацт! Ундер Пресидент Вуциц, Сербиа хас делиберателy дрифтед фуртхер фром Руле оф Лаw анд неарер то енемиес оф фреедом лике Wар Цриминал Путин, тхе Цхинесе Цоммунист Партy, анд тхе террорист региме ин Техран. Деспите wидеспреад протест оф цорруптион, тхе Вуциц говернмент тхреатенс то дестабилизе тхе регион анд беyонд. Тхе пеопле оф Сербиа десерве беттер.
хттпс://т.цо/ф8зКТХм2Ен
— Јое Wилсон (@РепЈоеWилсон) Аугуст 27, 2026
У предлогу се констатује „озбиљно назадовање у области демократије“, што је, наглашава се, наведено и у извештају Европског парламента о Србији за 2025. годину.
Предлаже се да САД замрзну стратешки дијалог са Србијом ако у тим разговорима не буду адресирана питања слободних и поштених избора, као и веза Београда, са Пекингом и Москвом.
Ако Стејт департмент то не уради, додаје се, Конгрес – који је надлежан за државну касу – не би требало да му одобори буџет за рад.
Републиканац Вилсон је у септембру затражио од Европске народне партије (ЕПП) да прекине све везе са Српском напредном странком (СНС), оцењујући да је та странка „постала средство за корупцију“.
Конгресмен је изнео низ тешких оптужби на рачун СНС и донедавног председника Србије Александра Вучића.
Вилсон је навео да су „Вучић и његова корумпирана ауторитарна странка супротстављени западној цивилизацији и не би требало да имају било какву повезаност са ЕПП-ом“ и додао да Европа мора да се суочи са „изборним манипулацијама Вучића“ и да захтева слободне и поштене изборе у Србији.
Џо Вилсон је у јулу предложио резолуцију у Конгресу којом се тражи да се годишње заседање Парламентарне скупштине ОЕБС-а 2027. године одржи у Чарлстону, у Јужној Каролини, уместо у Београду.
Изјавио је да му је главни циљ да се скуп одржи у Сједињеним Америчким Државама, али је као додатне разлоге за противљење Београду као домаћину навео утицај Русије, Кине и Ирана у Србији. Текст наглашава амерички интерес у организацији важних међународних састанака и наводи да Београд не би требао бити домаћин.
„Оно што би ме забрињавало када је реч о одржавању скупа у Београду, у Србији, јесте, да употребим израз који често користим – прекомеран утицај ратног злочинца Путина у Србији, што, нажалост, морам да кажем. Није ми драго због тога, али Србија и даље купује нафту и гас од ратног злочинца Путина. Нажалост, и тамошња национална нафтна компанија, НИС, доспела је у руско власништво повезано с ратним злочинцем Путином. Поред тога, постоји прекомеран утицај Комунистичке партије Кине, нарочито у области комуникација и кроз друге инвестиције. А да ствар буде још неприхватљивија, ту је и повезаност са диктатуром у Техерану. Србија већ годинама показује повезаност са диктатуром сада покојног врховног вође, ајатолаха Алија Хамнеија и разумевање за њу. Сматрам да је Србија, у контексту деловања непријатеља слободе у свету, посебно земља која би могла да буде веома успешна и која би требало да постане чланица Европске уније, а заправо би требало да буде и део НАТО-а“, казао је Вилсон у интервјуу за РСЕ.
Адисон „Џо“ Грејвс Вилсон рођен је у Чарлстону, у Јужној Каролини.
Након завршетка средње школе у Чарлстону, дипломирао је на Универзитету Вашингтон и Ли у Лексингтону, у Вирџинији, а потом је завршио студије права на Универзитету Јужне Каролине. По професији је адвокат специјализован за некретнине, а био је и један од оснивача адвокатске канцеларије Киркланд, Wилсон, Мооре, Таyлор & Тхомас у Вест Колумбији, стоји у званичној биографији на сајту Представничког дома Конгреса САД.
Његова каријера у јавној служби званично је почела радом у кабинетима сенатора Строма Тармонда и конгресмена Флојда Спенса, истакнутих политичких личности Јужне Каролине. У администрацији Роналда Регана, коју сматрају визионарском, Џо је обављао функцију заменика главног правног саветника министра енергетике Сједињених Америчких Држава, Џима Едвардса, бившег гувернера Јужне Каролине.
Укупно 31 годину је провео у Оружаним снагама Сједињених Америчких Држава. Након службе у резервном саставу Копнене војске САД од 1972. до 1975. године, служио је и у Националној гарди Копнене војске Јужне Каролине. У лето 2003. године пензионисао се у чину пуковника, након што је обављао дужност правног саветника у 218. механизованој пешадијској бригади. У то време био је једини активни припадник Националне гарде који је истовремено био члан Конгреса.
Пре него што је 2001. године изабран у Конгрес Сједињених Америчких Држава, Вилсон је 17 година провео у Сенату савезне државе Јужне Каролине. Изабран је за председника Сенатског одбора за саобраћај и постао први републиканац на тој функцији још од периода Реконструкције након Америчког грађанског рата.
Вилсон је дугогодишњи члан Одбора за спољне послове Представничког дома, где учествује у раду Поткомитета за Блиски исток и Северну Африку, као и Поткомитета за Европу. Такође је члан са најдужим стажом у Одбору за оружане снаге Представничког дома, у оквиру којег ради у поткомитетима за борбену спремност и стратешке снаге.
Поред тога, члан је Одбора Представничког дома за образовање и радну снагу, као и његових поткомитета за здравство, запошљавање, рад и пензије, те за високо образовање и развој радне снаге.
Вилсон је председник америчке Хелсиншке комисије, познате и као Комисија за безбедност и сарадњу у Европи.
Обавља функцију копредседавајућег посланичких група за Бугарску, Француску, Уједињено Краљевство, Кореју, Етиопију, Турску, Белорусију, Бангладеш, Авганистан, Катар, Израел у оквиру Републиканске странке, композитне материјале, Лихтенштајн, Тајланд, Јемен, заједнице повезане с одбраном и борбу против клептократије. Такође је један од оснивача и копредседавајући посланичке групе за Европску унију.
Ожењен је Роксаном са којом има четири сина, од којих су сви служили у америчкој војсци. Имају деветоро унучади.
26. окт
Политика (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 4 дана после првог
Стејт департмент: САД желе да унапреде партнерство са Србијом
Сједињене Америчке Државе желе да наставе и додатно унапреде партнерство са Србијом после ванредних парламентарних избора, саопштио је портпарол америчког Стејт департмента, поздрављајући учешће грађана на изборима.… Цео текст
Сједињене Америчке Државе желе да наставе и додатно унапреде партнерство са Србијом после ванредних парламентарних избора, саопштио је портпарол америчког Стејт департмента, поздрављајући учешће грађана на изборима.
Према наводима портпарола, Вашингтон је упознат са прелиминарним изборним резултатима, укључујући и признање изборног пораза Александра Вучића, преноси „Косово онлајн”.
„Радујемо се наставку и даљем унапређењу нашег партнерства са новоизабраним члановима Народне скупштине Србије и грађанима Србије, надовезујући се на замах остварен током протекле године, између осталог и покретањем стратешког дијалога”, навео је портпарол.
Стратешки дијалог покренут у јулу
Србија и САД покренуле су средином јула стратешки дијалог са циљем продубљивања сарадње у областима од заједничког интереса.
Том приликом две земље потписале су Меморандум о разумевању о енергетској инфраструктури и регионалној енергетској безбедности.
Сусрет америчких и српских званичника 17. јула отворио је амерички државни секретар Марко Рубио.
Најновија порука Стејт департмента указује на спремност Вашингтона да сарадњу са Србијом настави и са новим сазивом парламента, ослањајући се на већ покренуте механизме политичког и економског дијалога.

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Хронологија

17:00

Радио Слободна Европа (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу

Марку Рубију стигао захтев за санкције четворици бизнисмена из Србије

Четворица бизнисмена из Србије, блиских актуелној власти, нашла су се на листи захтева за увођење америчких санкција, који је републикански конгресмен Џо Вилсон (Јое Wилсон) упутио државном секретару Марку (Марцо)… Цео текст

На листи предлога за санкционисање су Иван Бошњак и Стојан Вујко из компаније Миленијум тим (Милленниум Теам), Давор Мацура из Алта банке и Жељко Митровић са телевизије Пинк.

Захтев да им се забрани путовање у САД и коришћење америчког финансијског система, како се види у писму у које Радио Слободна Европа (РСЕ) има увид, упућен је 14. октобра.

Вилсон се обратио америчком државном секретару као копредседник Комисије за безбедност и сарадњу у Европи, познате као Хелсиншке комисије САД.

У том захтеву су четворица бизнисмена означена као сарадници доскорашњег председника Србије Александра Вучића, који користе јавне ресурсе за лично богаћење.

"Они одржавају његов корумпирани режим, радили су на подривању интереса САД у земљи и региону, а такође су активно укључени у намештање избора 25. октобра", наведено је у захтеву.

Миленијум Тим и Алта банка су на упит РСЕ одбацили ове наводе називајући их неистинитим, док Жељко Митровић није конкретно одговорио на оцене изнете у захтеву.

Ниједна од ове три компаније тренутно није, нити је икада раније била, под било каквим међународним санкцијама. Такође, ни Иван Бошњак, Стојан Вујко и Давор Мацура никада нису били под санкцијама. Жељко Митровић, власник ТВ Пинк, био је под америчким и европским санкцијама крајем деведестих, у време власти Слободана Милошевића.

Српска напредна странка Александра Вучића није одговорила на упит РСЕ.

Ванредни парламентарни избори 25. октобра сматрају се најнеизвеснијим за Александра Вучића, који се кандидовао за премијера.

Доскорашњи председник Србије и његова Српска напредна странка (СНС) на власти су у Србији у претходних 14 година.

Шта кажу у Стејт департменту?

Стејт департмент је у одговору за РСЕ на упит о Вилсононовом захтеву навео да не коментарише своју преписку са Конгресом, нити поступање у конкретним случајевима, због поверљивости података из визне евиденције.

"Трампова администрација штити нашу земљу и наше грађане тако што кроз визни процес примењује највише стандарде националне и јавне безбедности", стоји у одговору.

САД уводе санкције када процене да одређена држава, компанија, организација или појединац угрожавају њихову националну безбедност, спољну политику или економију.

Међутим, санкције су инструмент спољне политике и не значе нужно да је неко осуђен за кривично дело.

Како се образлаже захтев за санкције?

У захтеву са санкције се наводи да Иван Бошњак и Стојан Вујко из компаније Миленијум добијају бројне коруптивне уговоре са државом и кинеским компанијама.

Оцењује се да се тиме западне компаније, укључујући америчке, потискују из земље у корист система заснованог на привилеговању пословних партнера блиских власти.

За Алта банку се наводи да је умешана у послове који укључују прање новца, док за Пинк ТВ да консолидује медије и служи као пропагандно гласило.

Конгресмен Вилсон је оценио да је Вучић обесмислио владавину права и покушао да уништи демократску конкуренцију у Србији.

"Дао је бројна обећања Сједињеним Државама, али ниједно није испунио. Уместо тога, његов клептократски режим отворио је врата руском и кинеском утицају", наведено је.

Вилсон је позвао Рубија да предузме предложене мере како би "осигурао да Вучићев режим не може да украде изборе."

Хелсиншка комисија САД, чији је Вилсон копредседник, представља независну комисију савезне владе САД.

На њеном сајту се наводи да унапређује безбедност путем промовисања људских права, демократије, као и економске, еколошке и војне сарадње у региону ОЕБС-а, који обухвата 57 држава.

Неколико дана уочи избора, и двостраначка група америчких сенатора позвала је власти у Србији да обезбеде равноправне услове за све учеснике, наводећи да примећују "забрињавајуће знакове" уочи гласања 25. октобра.

Они су оценили да су "извештаји о незаконитом прислушкивању чланова опозиције и покушајима да се дискредитују и подривају мисије за посматрање избора дубоко забрињавајући".

Коментари из Алта банке, Миленијум групе и Пинка

Алта банка је у одговору за РСЕ категорички одбацила сваку тврдњу да су Алта Група, Алта банка или Давор Мацура умешани у прање новца, корупцију, злоупотребу јавних ресурса или мешање у изборни процес.

"Ниједан надлежни орган ни у једној јурисдикцији није донео налаз нити одлуку каква се у наводима приписује Алта банци, Алта Паy Групи или господину Мацури", наведено је у одговору портпарола Алта банке.

Наводи се да Давор Мацура није политичар, већ бизнисмен чији пословни интереси обухватају банкарство, платне услуге и друге секторе.

У одговору се додаје да Алта банка послује под надзором Народне банке Србије и да примењује највише стандарде контроле спречавања прања новца и усклађености пословања са прописима.

"Ефикасност ових контрола и систем усклађености пословања више пута је потврђена интерним и екстерним ревизијама", навео је портпарол Алта банке.

Наводи се и да остају посвећени сарадњи са надлежним регулаторним органима и органима за спровођење закона у циљу сузбијања незаконитих финансијских токова.

У одговору се напомиње и да нису видели никакве доказе да је захтев за санкције упућен Стејт департменту, те да ће од надлежних органа затражити појашњење у вези са изнетим наводима.

У одговору Миленијум тима за РСЕ наводи се да компанија послује "транспарентно и у складу са законом".

"Нетачне и неосноване тврдње не коментаришемо, а у случају њиховог објављивања, заштиту својих права тражимо и остварујемо расположивим правним средствима", каже се.

Жељко Митровић, вланик Пинк Медиа Гроуп је на упит РСЕ за коментар послао своју објаву на Инстаграму од 2. јула, којом је Американцима честитао Дан независности.

"Лично сам много срећан што су Србија и Америка ушле у нову еру брзог развоја позитивних и пријатељских односа", навео је у тој објави.

Власник Пинка се осврнуо тада на то да су Србија и САД имале и "краћи застој у односима" крајем деведесетих година, оцењујући да су били обојени "неспоразумима и неразумевањем".

Митровић се крајем деведесетих нашао на листи америчких санкција као особа блиска режиму, чије активности подржавају Слободана Милошевиц́а.

Милошевић је некадашњи председник Србије и СР Југославије, који је умро у притвору Хашког трибунала док му се судило под оптужбама за ратне злочине.

Те санкције подразумевале су забрану уласка у САД, као и забрану пословних и финансијских веза са америчким компанијама и појединцима.

У то време Митровића је санкционисала и Европска унија.

Ко су појединци за које се предлажу санкције?

Иван Бошњак и Стојан Вујко су власници "Миленијум тима", једног од већих играча на кључним инфраструктурним пројектима у Србији.

Основана почетком 2003. као фирма за трговину прехрамбеним производима и отпадом, две године касније започиње са грађевинским пословима.

Од тада до данас ангажовани су на неким од највећих послова у земљи, укључујући пројекат насеља "Београд на води" и изградњу објеката за међународну изложбу ЕXПО, чији ће Београд бити домаћин 2027.

Зарада на крају прошле године премашила је 21 милион евра, показују јавно доступна финансијска документа компаније, која је раније анализирао РСЕ.

Бошњак и Вујко власници су још петнаестак фирми у земљи и региону.

"Миленијум тим" има уговор о лобирању у САД са адвокатском канцеларијом "Стептое ЛЛП" из Вашингтона, показује база "страних агената" америчког Министарства правде.

Канцеларија "Стептое" је у пријави америчким властима, навела да сарадња са српском фирмом "Миленниум Тим" обухвата услуге односа са медијима, али и са институцијама и званичницима у САД, Уједињеном Краљевству и Европској унији.

"Рад у САД укључује заговарање пред Конгресом и извршним одељењима и агенцијама", додаје се у документима.

Власник Алта групе Давор Мацура био је у жижи пажње јавности средином октобра када је враћен са подгоричког аеродрома након што му није дозвољен улазак у суседну Црну Гору.

Компанија је тада навела да му није саопштен разлог забране уласка, а да је у записнику граничне полиције била наведена "заштита националне, односно унутрашње безбедности или јавног здравља".

Према саопштењу компаније у записнику није било "образложења, чињеничног основа и икаквог доказа".

Давор Мацура је пословање започео 2008. када је отворио мењачницу Алта у Земуну, а 2014. је посао пребацио на фирму Алта д.о.о.

Фирма је временом проширила делатност са мењачких послова на платне услуге, 2019. променила је име у Алта Паy Гроуп, а 2025. у Алта Гроуп.

Алта Паy се 2024. нашао под лупом Европске централне банке због начина на који је, заједно са компанијом Дипломат Паy, стекао удео у аустријској Аддико банци.

Финанцал Тимес је тада писао да је Европска централна банка месецима проверавала Алта Паy због сумњи у адекватност контрола против прања новца и питања о пореклу капитала Давора Мацуре.

Алта Паy је тада одговорио да нема сазнања о таквој истрази, да је регулаторима већ доставио документацију о пореклу средстава и интерним контролама и да су наводи о могућим неправилностима неосновани и нетачни.

Неки од послова Давора Мацуре и његових компанија који су изазвали пажњу јавности јесу и сарадња Алта Паyа са ЕПС-ом.

Фирма Алта Паy Гроуп од новембра 2023. посредује у електронском плаћању рачуна за струју на сајту и у апликацији ЕПС-а "Увид у рачун", а од јуна 2025. грађани Београда рачуне за струју више не уплаћују на рачун ЕПС-а код Управе за трезор, већ на рачун код Алта банке.

ЕПС је саопштио да је Алта само једна од пословних банака са којима има успешну сарадњу, а уговори о детаљима те сарадње нису јавно доступни.

Мацура је од мењачнице отворене 2008. пословање проширио на банкарство куповином ЈУБМЕС банке, платне услуге, некретнине и грађевинарство.

А 2026. је преко Алта Ретаила преузео трговинске ланце у Србији Идеа, Рода и Мерцатор.

Жељко Митровић се налази на челу Пинк Медиа Гроуп, чија је основна делатност производња телевизијског програма.

Почео је крајем 90-их година, у време режима Слободана Милошевића, тако што је основао радио и ТВ Пинк, а потом и дискографску кућу Цитy рецордс.

У то време био је члан руководства ЈУЛ-а (Југословенске левице), коју је водила Мирјана Марковић, супруга Слободана Милошевића.

Митровић је тренутно власник или сувласник у 18 компанија регистрованих за различите производне делатности од медијских и кинематографских, преко чокалада и жвака до беспилотних летелица.

Односи Србије и САД

Србија је последњих месеци све више у фокусу чланова америчког Конгреса.

Тако су републиканац Џо Вилсон и демократа Бил Китинг (Билл Кеатинг) упутили у августу Представничком дому предлог закона којим се траже мере за Србију због назадовања демократије, Русије и Кине.

Потом је у Сенат стигао двостраначки предлог закона о Србији, који су поднели републиканац Чак Грејсли (Цхуцх Грасселy) и демократа Ричард Блументал (Рицхард Блументал).

Тим предлозима се поред визних и финансијских санкција за званичнике у Србији, предвиђа и заустављање или условљавање Стратешког дијалога.

Власти Србије нису коментарисале те законске предлоге.

Сједињене Државе и Србија покренуле су средином јула Стратешки дијалог, како би продубиле сарадњу.

Две земље су тада, у оквиру Стратешког дијалога, потписале Меморандум о разумевању о енергетској инфраструктури и регионалној енергетској безбедности.

Сусрет америчких и српских званичника отворио је 17. јула државни секретар САД Марко Рубио.

21:12

Аутономија (отвара се у новом прозору)

Амерички конгресмен тражи санкције за четворицу бизнисмена из Србије: На листи Митровић, Мацура, Бошњак и Вујко

"Четворица бизнисмена означена су као сарадници доскорашњег председника Србије Александра Вучића, који користе јавне ресурсе за лично богаћење." Четворица бизнисмена из Србије, блиских актуелној власти, нашла су се на… Цео текст

"Четворица бизнисмена означена су као сарадници доскорашњег председника Србије Александра Вучића, који користе јавне ресурсе за лично богаћење."

„Они одржавају његов корумпирани режим, радили су на подривању интереса САД у земљи и региону, а такође су активно укључени у намештање избора 25. октобра“, наведено је у захтеву.

Српска напредна странка Александра Вучића није одговорила на упит РСЕ.

Шта кажу у Стејт департменту?

„Трампова администрација штити нашу земљу и наше грађане тако што кроз визни процес примењује највише стандарде националне и јавне безбедности“, стоји у одговору.

Међутим, санкције су инструмент спољне политике и не значе нужно да је неко осуђен за кривично дело.

Како се образлаже захтев за санкције?

„Дао је бројна обећања Сједињеним Државама, али ниједно није испунио. Уместо тога, његов клептократски режим отворио је врата руском и кинеском утицају“, наведено је.

Вилсон је позвао Рубија да предузме предложене мере како би „осигурао да Вучићев режим не може да украде изборе.“

Хелсиншка комисија САД, чији је Вилсон копредседник, представља независну комисију савезне владе САД.

Неколико дана уочи избора, и двостраначка група америчких сенатора позвала је власти у Србији да обезбеде равноправне услове за све учеснике, наводећи да примећују „забрињавајуће знакове“ уочи гласања 25. октобра.

Они су оценили да су „извештаји о незаконитом прислушкивању чланова опозиције и покушајима да се дискредитују и подривају мисије за посматрање избора дубоко забрињавајући“.

Коментари из Алта банке, Миленијум групе и Пинка

„Ниједан надлежни орган ни у једној јурисдикцији није донео налаз нити одлуку каква се у наводима приписује Алта банци, Алта Паy Групи или господину Мацури“, наведено је у одговору портпарола Алта банке.

„Ефикасност ових контрола и систем усклађености пословања више пута је потврђена интерним и екстерним ревизијама“, навео је портпарол Алта банке.

У одговору Миленијум тима за РСЕ наводи се да компанија послује „транспарентно и у складу са законом“.

„Нетачне и неосноване тврдње не коментаришемо, а у случају њиховог објављивања, заштиту својих права тражимо и остварујемо расположивим правним средствима“, каже се.

„Лично сам много срећан што су Србија и Америка ушле у нову еру брзог развоја позитивних и пријатељских односа“, навео је у тој објави.

Власник Пинка се осврнуо тада на то да су Србија и САД имале и „краћи застој у односима“ крајем деведесетих година, оцењујући да су били обојени „неспоразумима и неразумевањем“.

У то време Митровића је санкционисала и Европска унија.

Ко су појединци за које се предлажу санкције?

Иван Бошњак и Стојан Вујко су власници „Миленијум тима“, једног од већих играча на кључним инфраструктурним пројектима у Србији.

Од тада до данас ангажовани су на неким од највећих послова у земљи, укључујући пројекат насеља „Београд на води“ и изградњу објеката за међународну изложбу ЕXПО, чији ће Београд бити домаћин 2027.

Бошњак и Вујко власници су још петнаестак фирми у земљи и региону.

„Миленијум тим“ има уговор о лобирању у САД са адвокатском канцеларијом „Стептое ЛЛП“ из Вашингтона, показује база „страних агената“ америчког Министарства правде.

Канцеларија „Стептое“ је у пријави америчким властима, навела да сарадња са српском фирмом „Миленниум Тим“ обухвата услуге односа са медијима, али и са институцијама и званичницима у САД, Уједињеном Краљевству и Европској унији.

„Рад у САД укључује заговарање пред Конгресом и извршним одељењима и агенцијама“, додаје се у документима.

Компанија је тада навела да му није саопштен разлог забране уласка, а да је у записнику граничне полиције била наведена „заштита националне, односно унутрашње безбедности или јавног здравља“.

Према саопштењу компаније у записнику није било „образложења, чињеничног основа и икаквог доказа“.

Давор Мацура је пословање започео 2008. када је мењачницу Алта у Земуну, а 2014. је посао пребацио на фирму Алта д.о.о.

Фирма Алта Паy Гроуп од новембра 2023. посредује у електронском плаћању рачуна за струју на сајту и у апликацији ЕПС-а „Увид у рачун“, а од јуна 2025. грађани Београда рачуне за струју више не уплаћују на рачун ЕПС-а код Управе за трезор, већ на рачун код Алта банке.

А 2026. је преко Алта Ретаила преузео трговинске ланце у Србији Идеа, Рода и Мерцатор.

Односи Србије и САД

Србија је последњих месеци све више у фокусу чланова америчког Конгреса.

Власти Србије нису коментарисале те законске предлоге.

Сједињене Државе и Србија покренуле су средином јула Стратешки дијалог, како би продубиле сарадњу.

Сусрет америчких и српских званичника отворио је 17. јула државни секретар САД Марко Рубио.

19:03

Данас (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 21 сат 51 мин после првог

„Жестоки критичар Вучића“: Ко је конгресмен Џо Вилсон, који тражи да САД санкционишу четворицу бизнисмена из Србије?

Амерички конгресмен из Републиканске партије Џо Вилсон упутио је државном секретару САД Марку Рубију списак захтева за увођење санкција четворици бизнисмена из Србије. Како је пренео Радио Слободна Европа (РСЕ), на… Цео текст

Амерички конгресмен из Републиканске партије Џо Вилсон упутио је државном секретару САД Марку Рубију списак захтева за увођење санкција четворици бизнисмена из Србије.

Како је пренео Радио Слободна Европа (РСЕ), на листи предлога за санкционисање су Иван Бошњак и Стојан Вујко из компаније Миленијум тим, Давор Мацура из Алта банке и власник телевизије Пинк Жељко Митровић.

Захтев је Рубију упућен 14. октобра, а у њему се предлаже да им се забрани путовање у САД и да користе амерички финансијски систем.

У том захтеву су четворица бизнисмена означена као сарадници Александра Вучића, који „користе јавне ресурсе за лично богаћење“.

Вилсон, између осталог, наводи да они одржавају Вучићев корумпирани режим, као и да су радили на подривању интереса САД у земљи и региону.

У захтеву за санкције се наводи да Бошњак и Вујко добијају „бројне коруптивне уговоре са државом и кинеским компанијама“, те да се тиме западне компаније потискују из Србије „у корист система заснованог на привилеговању пословних партнера блиских власти“.

Конгресмен Вилсон је оценио да је Вучић, како се наводи, обесмислио владавину права и покушао да уништи демократску конкуренцију у Србији.

Вилсон је позвао Рубија да предузме предложене мере како би „осигурао да Вучићев режим не може да украде изборе“, додаје РСЕ.

Ко је Џо Вилсон?

Џо Вилсон је, такође, један од потписника „Предлог закона“ о Србији, који су сачинили сенатори из обе велике америчке странке, и који је почетком октобра предат Сенату Конгреса САД на разматрање а усмерен је, поред осталог, на подршку владавини права и независно деловање институција.

Вилсон је заједно са демократом Билом Китингом у августу поднео предлог закона у Представничком дому Конгреса којим се позива на санкције и забране издавања виза појединцима који поткопавају демократске процесе, мир, стабилност и територијални интегритет на Западном Балкану.

Гратефул то интродуце тхе бипартисан СРБИЈА Ацт! Ундер Пресидент Вуциц, Сербиа хас делиберателy дрифтед фуртхер фром Руле оф Лаw анд неарер то енемиес оф фреедом лике Wар Цриминал Путин, тхе Цхинесе Цоммунист Партy, анд тхе террорист региме ин Техран. Деспите wидеспреад протест оф цорруптион, тхе Вуциц говернмент тхреатенс то дестабилизе тхе регион анд беyонд. Тхе пеопле оф Сербиа десерве беттер.

хттпс://т.цо/ф8зКТХм2Ен

— Јое Wилсон (@РепЈоеWилсон) Аугуст 27, 2026

У предлогу се констатује „озбиљно назадовање у области демократије“, што је, наглашава се, наведено и у извештају Европског парламента о Србији за 2025. годину.

Предлаже се да САД замрзну стратешки дијалог са Србијом ако у тим разговорима не буду адресирана питања слободних и поштених избора, као и веза Београда, са Пекингом и Москвом.

Ако Стејт департмент то не уради, додаје се, Конгрес – који је надлежан за државну касу – не би требало да му одобори буџет за рад.

Републиканац Вилсон је у септембру затражио од Европске народне партије (ЕПП) да прекине све везе са Српском напредном странком (СНС), оцењујући да је та странка „постала средство за корупцију“.

Конгресмен је изнео низ тешких оптужби на рачун СНС и донедавног председника Србије Александра Вучића.

Вилсон је навео да су „Вучић и његова корумпирана ауторитарна странка супротстављени западној цивилизацији и не би требало да имају било какву повезаност са ЕПП-ом“ и додао да Европа мора да се суочи са „изборним манипулацијама Вучића“ и да захтева слободне и поштене изборе у Србији.

Џо Вилсон је у јулу предложио резолуцију у Конгресу којом се тражи да се годишње заседање Парламентарне скупштине ОЕБС-а 2027. године одржи у Чарлстону, у Јужној Каролини, уместо у Београду.

Изјавио је да му је главни циљ да се скуп одржи у Сједињеним Америчким Државама, али је као додатне разлоге за противљење Београду као домаћину навео утицај Русије, Кине и Ирана у Србији. Текст наглашава амерички интерес у организацији важних међународних састанака и наводи да Београд не би требао бити домаћин.

„Оно што би ме забрињавало када је реч о одржавању скупа у Београду, у Србији, јесте, да употребим израз који често користим – прекомеран утицај ратног злочинца Путина у Србији, што, нажалост, морам да кажем. Није ми драго због тога, али Србија и даље купује нафту и гас од ратног злочинца Путина. Нажалост, и тамошња национална нафтна компанија, НИС, доспела је у руско власништво повезано с ратним злочинцем Путином. Поред тога, постоји прекомеран утицај Комунистичке партије Кине, нарочито у области комуникација и кроз друге инвестиције. А да ствар буде још неприхватљивија, ту је и повезаност са диктатуром у Техерану. Србија већ годинама показује повезаност са диктатуром сада покојног врховног вође, ајатолаха Алија Хамнеија и разумевање за њу. Сматрам да је Србија, у контексту деловања непријатеља слободе у свету, посебно земља која би могла да буде веома успешна и која би требало да постане чланица Европске уније, а заправо би требало да буде и део НАТО-а“, казао је Вилсон у интервјуу за РСЕ.

Адисон „Џо“ Грејвс Вилсон рођен је у Чарлстону, у Јужној Каролини.

Након завршетка средње школе у Чарлстону, дипломирао је на Универзитету Вашингтон и Ли у Лексингтону, у Вирџинији, а потом је завршио студије права на Универзитету Јужне Каролине. По професији је адвокат специјализован за некретнине, а био је и један од оснивача адвокатске канцеларије Киркланд, Wилсон, Мооре, Таyлор & Тхомас у Вест Колумбији, стоји у званичној биографији на сајту Представничког дома Конгреса САД.

Његова каријера у јавној служби званично је почела радом у кабинетима сенатора Строма Тармонда и конгресмена Флојда Спенса, истакнутих политичких личности Јужне Каролине. У администрацији Роналда Регана, коју сматрају визионарском, Џо је обављао функцију заменика главног правног саветника министра енергетике Сједињених Америчких Држава, Џима Едвардса, бившег гувернера Јужне Каролине.

Укупно 31 годину је провео у Оружаним снагама Сједињених Америчких Држава. Након службе у резервном саставу Копнене војске САД од 1972. до 1975. године, служио је и у Националној гарди Копнене војске Јужне Каролине. У лето 2003. године пензионисао се у чину пуковника, након што је обављао дужност правног саветника у 218. механизованој пешадијској бригади. У то време био је једини активни припадник Националне гарде који је истовремено био члан Конгреса.

Пре него што је 2001. године изабран у Конгрес Сједињених Америчких Држава, Вилсон је 17 година провео у Сенату савезне државе Јужне Каролине. Изабран је за председника Сенатског одбора за саобраћај и постао први републиканац на тој функцији још од периода Реконструкције након Америчког грађанског рата.

Вилсон је дугогодишњи члан Одбора за спољне послове Представничког дома, где учествује у раду Поткомитета за Блиски исток и Северну Африку, као и Поткомитета за Европу. Такође је члан са најдужим стажом у Одбору за оружане снаге Представничког дома, у оквиру којег ради у поткомитетима за борбену спремност и стратешке снаге.

Поред тога, члан је Одбора Представничког дома за образовање и радну снагу, као и његових поткомитета за здравство, запошљавање, рад и пензије, те за високо образовање и развој радне снаге.

Вилсон је председник америчке Хелсиншке комисије, познате и као Комисија за безбедност и сарадњу у Европи.

Обавља функцију копредседавајућег посланичких група за Бугарску, Француску, Уједињено Краљевство, Кореју, Етиопију, Турску, Белорусију, Бангладеш, Авганистан, Катар, Израел у оквиру Републиканске странке, композитне материјале, Лихтенштајн, Тајланд, Јемен, заједнице повезане с одбраном и борбу против клептократије. Такође је један од оснивача и копредседавајући посланичке групе за Европску унију.

Ожењен је Роксаном са којом има четири сина, од којих су сви служили у америчкој војсци. Имају деветоро унучади.

26. окт

Политика (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 4 дана после првог

Стејт департмент: САД желе да унапреде партнерство са Србијом

Сједињене Америчке Државе желе да наставе и додатно унапреде партнерство са Србијом после ванредних парламентарних избора, саопштио је портпарол америчког Стејт департмента, поздрављајући учешће грађана на изборима.… Цео текст

Према наводима портпарола, Вашингтон је упознат са прелиминарним изборним резултатима, укључујући и признање изборног пораза Александра Вучића, преноси „Косово онлајн”.

„Радујемо се наставку и даљем унапређењу нашег партнерства са новоизабраним члановима Народне скупштине Србије и грађанима Србије, надовезујући се на замах остварен током протекле године, између осталог и покретањем стратешког дијалога”, навео је портпарол.

Стратешки дијалог покренут у јулу

Србија и САД покренуле су средином јула стратешки дијалог са циљем продубљивања сарадње у областима од заједничког интереса.

Том приликом две земље потписале су Меморандум о разумевању о енергетској инфраструктури и регионалној енергетској безбедности.

Сусрет америчких и српских званичника 17. јула отворио је амерички државни секретар Марко Рубио.

Најновија порука Стејт департмента указује на спремност Вашингтона да сарадњу са Србијом настави и са новим сазивом парламента, ослањајући се на већ покренуте механизме политичког и економског дијалога.