Davor Macura, biznismen blizak Srpskoj naprednoj stranci i vlasnik Alta banke, nad kojom je proglašen stečaj priveden je jutros, saznaje Nova.rs.Prethodno je policija više od 30 sati, još od subote vršil...
Može li odlazeća vlast da sabotira ekonomiju da bi okrivila „Studentsku listu“ i koliki je rizik da se to desi?
Ko prati režimske medije mogao bi da stekne utisak da je SNS već sada u opoziciji, ali ta stranka i dalje drži poluge moći u državi. Ekonomisti kažu da je odlazeća vlast u mogućnosti da nanese štetu zemlji da bi za nju okrivila pobednike izbora.
U izbornoj noći, priznanje Aleksandra Vučića da je gubitnik zasenilo je njegove mnogo zloslutnije reči.
„Na neki trenutak ste uspeli. Dokle? Videćemo. Nagledao sam se ovoga i 2000. godine“, rekao je on.
Uz uobičajene uvrede na račun studenata, obećao je da njegova Srpska napredna stranka neće ometati konstituisanje Skupštine i izbor nove Vlade. A da li naprednjaci mogu da nanesu štetu kroz korupciju?
Glavni ekonomista Centra za visoke ekonomske studije (CEVES), Pavle Medić, kaže da dodatna šteta tokom primopredaje vlasti može nastati kroz ubrzane isplate po postojećim ugovorima, priznavanje spornih obračuna izvođačima velikih infrastrukturnih projekata i selektivno odlaganje drugih obaveza.
„Vlada u tehničkom mandatu ima sužena ovlašćenja i ograničena je na tekuće poslove, uz zakonske izuzetke, dok raspuštena Skupština obavlja tekuće i neodložne poslove. Međutim, veliki deo buduće potrošnje već je ugovoren. Kontrola tih isplata i utvrđivanje preostalih obaveza zato su neposredni prioriteti“, kaže Medić za Novu ekonomiju.
Koliki je prostor za promene potrošnje pokazuje nalaz Fiskalnog saveta da su tokom 2025. za prethodno neplanirane zone B i E u okviru EXPO-a potrošene oko 22 milijarde dinara, dok je za Moravski koridor izdvojena 41 milijarda umesto prvobitno planiranih 30 milijardi, ističe on.
Kako kaže, takva odstupanja otvaraju ozbiljno pitanje kontrole budžeta i obrazloženosti dodatnih troškova.
„Konkretan koruptivni rizik pokazuje istraga JTOK-a o projektu pruge Novi Sad–Subotica–Kelebija. Tužilaštvo je u avgustu 2025. navelo sumnju da je zaključivanjem aneksa i sporazuma uz komercijalni ugovor budžetu naneta šteta od oko 115,6 miliona dolara. Provera spornih obaveza prema izvođačima može biti dugotrajna, a nekritičko nastavljanje isplata dodatno otežati povraćaj novca“, rekao je Medić.
Da li će budžet biti donet na vreme
Odlazeća većina nije donela budžet za 2027. godinu, a ukoliko se zakon o budžetu ne izglasa u Skupštini do 20. decembra, država će preći na privremeno finansiranje. To se radi tako što vlada – odlazeća ili nova – donese Uredbu o privremenom finansiranju.
Ekonomista Saša Đogović kaže da je pitanje kako će odlazeća vlast da reaguje i da li će brzo da se krene u mirnu tranziciju vlasti, kako bi se mogao napraviti budžet za sledeću godinu, ili će zemlja ući u kratak period prelaznog finansiranja.
„To sve zavisi od izbornog inženjeringa vezano za predsedničke izbore, da li će da se ide na to da se prave dodatni problemi kako bi pokušali da nešto ućare ili će u kratkom periodu da dođe do formiranja nove vlade, koja onda ima dovoljno vremena da napravi budžet pa eventualno sledeće godine i rebalans budžeta“, rekao je Đogović za Novu ekonomiju.
On kaže da je moguće da se u prelaznom „vakuum periodu“ dodatno proširi fiskalni deficit, i da ode iznad tri odsto BDP kako bi se narušio kreditni rejting Srbije i za to optužila Studentska lista, u svetlu predstojećih predsedničkih izbora.
Ipak, Pavle Medić iz CEVES-a smatra da kratak period privremenog finansiranja, uz urednu pripremu, ne bi trebalo da izazove veću ekonomsku štetu.
Prema njegovim rečima, privremeno finansiranje, koje bi se primenjivalo od početka naredne godine, omogućava redovne isplate i funkcionisanje države, uz ograničenja potrošnje i zabranu novih projektnih zajmova i garancija.
„Budžet koji određuje prioritete za celu narednu godinu trebalo bi da oblikuje nova parlamentarna većina. Uredno privremeno finansiranje može joj obezbediti vreme za to. Njegovo produžavanje, međutim, sužava prostor za nove politike i ulaganja“, rekao je on.
Podseća da je odlazeća vlast već najavila decembarsko povećanje plata u javnom sektoru od osam odsto, u socijalnoj zaštiti 12 i penzija 7,5 odsto.
Time je, kako kaže, stvorila vrlo konkretna očekivanja i dodatne zahteve prema budućem budžetu.
„Odugovlačenje primopredaje produžava neizvesnost o obavezama i raspoloživom novcu i skraćuje vreme novoj vlasti da pripremi odluke. Trošak takvog odlaganja snose građani i privreda“, rekao je Medić.
Novac u kanalima korupcije
Osim formalnih mehanizama, postoje i drugi kanali kojima se državi može naneti šteta. Kandidat na Studentskoj listi Nemanja Karović izjavio je u sredu da postoje ozbiljne indicije da je iz Poštanke štedionice pokušano iznošenje oko milijardu dinara.
Ekonomista Milan Kovačević kaže da bi odlazeća vlast mogla da potencijalno napravi „velike štete“, zbog čega je jako važno „izuzetno brzo postupiti sa formiranjem nove vlasti“.
Prema njegovim rečima, trebalo bi da što pre počne da funkcioniše skupština u novom sazivu, da se odmah raspišu izbori za predsednika države, a i da se razmišlja o lokalnim izborima što pre.
Na pitanje šta bi mogli da urade odlazeća vlada i skupštinska većina, odgovara da mogu da odobre isplate novca koji bi završio u kanalima korupcije.
„Štagod urade kao štetu, neće biti ‘upisano’ njima, a mi ćemo snositi tu štetu“, rekao je Kovačević za Novu ekonomiju.
Pavle Medić ističe da je najveći ekonomski teret koji će naslediti nova vlast nastao je mnogo pre izbora.
„Od 2019. do 2025. realne zarade u privredi (van poljoprivrede) porasle su oko 39, a produktivnost oko 14 odsto. Uz realno jačanje dinara, takav raskorak otežava konkurisanje domaćih proizvođača na međunarodnom tržištu i smanjuje prostor za ulaganja“, rekao je on.
Kako navodi Medić, vlast je podsticala potrošnju i velike državne projekte, dok je razvoj produktivnosti domaće privrede ostao zapostavljen. Građanima je obećavan trajan rast standarda, bez odgovarajuće proizvodne osnove koja bi ga dugoročno finansirala, a nova vlast nasleđuje i ta očekivanja i privredu kojoj će biti sve teže da ih ispuni.
„Slabljenje šire proizvodne osnove već je vidljivo. Prema analizi CEVES-a, robni izvoz bez električne energije u prvih pet meseci 2026. nominalno je porastao 9,4 odsto, ali bez motornih vozila i rudarstva svega 1,8 odsto. Registrovana zaposlenost u prerađivačkoj industriji u prvoj polovini godine bila je oko 3,4 odsto manja nego godinu ranije“, kazao je Medić.
Postepeno ukidanje carina prema Kini, prema sporazumu potpisanom 2023. godine, dodatno će izložiti deo domaćih proizvođača konkurenciji, smatra on.
„Održavanje dostignutog standarda zato će zahtevati ozbiljan rad na produktivnosti i konkurentnosti, čiji rezultati neće biti trenutni. Odugovlačenje primopredaje odlaže početak tog posla“, rekao je Medić.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
