Мађарска обележава 70. годишњице антисовјетског устанка 1956. Међу званичницима су председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Кошта. Премијер Петер Мађар је прве месеце на… Цео текст
Мађарска обележава 70. годишњице антисовјетског устанка 1956.
Међу званичницима су председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Кошта. Премијер Петер Мађар је прве месеце на дужности посветио обнови веза Мађарске с Европом, нарушених током власти његовог претходника.
Орбан и његова партија Фидес годинама су били у сукобима с Европском унијом, блокирали су њене одлуке и приближили Мађарску Русији.
Због Орбановог гажења демократских норми и његовог наводног саучесништва у раширеној корупцији ЕУ је тражила начин да заобиђе право вета, које је он често користио за блокирање важних одлука, и замрзла је милијарде евра намењене Мађарској да би се спречила злоупотреба.
Мађар је убедљиво поразио Орбана на априлским изборима и преузео дужност у мају. Његова проевропска партија десног центра Тиса сада има двотрећинску већину у парламенту.
Мађарова влада је брзим реформама већ три недеље после преузимања дужности успела да одблокира 16,4 милијарде евра европских средстава.
Премијер је јутрос положио цвеће на гроб Мађара убијених током народног устанка 1956. који је почео студентским маршом на Будимпешту 23. октобра и проширио се широм земље.
Касније је био на свечаном подизању државне заставе на Тргу Кошут код Парламента, заједно с председником Андрашом Баком и председницом Парламента Агнес Фостхофер.
Мађар је у интервјуу за АП у четвртак рекао да је мађарска револуција један од најсветлијих тренутака у историји његове земље и да је "још боље ако се цео свет сећа ове револуције и љубави Мађарске према слободи".
"Срећан сам да су мађарски гласачи помогли нама и својој земљи тако да можемо да прославимо 70. годишњицу у заиста слободној, независној, демократској, сувереној и европској Мађарској, за коју су се борили и много жртвовали", рекао је Мађар.
Пошто су револуционари у октобру 1956. свргнули мађарског стаљинистичког вођу и протерали совјетске трупе из главног града, Москва је две недеље касније послала Црвену армију у Будимпешту, која је брутално угушила револуцију. Убијено је чак 3.000 цивила и разорен велики део града, док је око 200.000 људи побегло из земље.
