Све вести
Фото из чланка: ТелеграфКрст на коме је разапет Исус стиже у Србију: После Часног појаса верници ће моћи да се поклоне и овој светињи
Шта наводе медији
Ставротека позната као Лазарев крст биће привремено пренесена у Србију из манастира Ватопед.
Ову чињеницу наводе
Pink, 30. окт (отвара се у новом прозору)
Krst od Časnog drveta na kome je po predanju razapet Hrist, poklon kneza Lazara svetogorskom Vatopedu, druga je izuzetna relikvija koja će posle Bogorodičinog pojasaiz ovog manastira biti privremeno preneta u Srbiju.
Телеграф, 30. окт, 14:38 (отвара се у новом прозору)
Krst od Časnog drveta na kome јe po predanju razapet Hrist, poklon kneza Lazara svetogorskom Vatopedu, druga јe izuzetna relikviјa koјa će posle Bogorodičinog poјasaiz ovog manastira biti privremeno preneta u Srbiјu.
Преношење реликвије најавили су патријарх српски Порфирије и игуман Ватопеда архимандрит Јефрем.
Ову чињеницу наводе
Njeno prenošenje najavili su patrijarh srpski Porfirije i iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem
Njeno prenošenje naјavili su patriјarh srpski Porfiriјe i iguman Vatopeda arhimandrit Јefrem
Прецизан термин када ће верници у Србији моћи да се поклоне реликвији још није објављен.
Ову чињеницу наводе
precizan termin kada će verni narod u Srbiji moći da se pokloni pred ovom svetinjom, još nije objavljen
precizan termin kada će verni narod u Srbiјi moći da se pokloni pred ovom svetinjom, јoš niјe obјavljen
Ставротека се традиционално познаје као Лазарев крст и чува се у манастиру Ватопеду.
Ову чињеницу наводе
Stavroteka tradicionalno poznata kao Lazarev krst danas se čuva u svetogorskom manastiru Vatopedu.
Stavroteka tradicionalno poznata kao Lazarev krst danas se čuva u svetogorskom manastiru Vatopedu.
За идентификацију ставротеке као Лазаревог крста нема чврстих основа.
Ову чињеницу наводе
Bez obzira na to što za ovu identifikaciju nema čvrstih osnova
Bez obzira na to što za ovu identifikaciјu nema čvrstih osnova
Ставротека је без сумње српског порекла судећи по садржини и језику натписа.
Ову чињеницу наводе
stavroteka, bez sumnje srpskog porekla sudeći po sadržini i jeziku natpisa, izuzetno je vredan predmet
stavroteka, bez sumnje srpskog porekla sudeći po sadržini i јeziku natpisa, izuzetno јe vredan predmet
Ватопедско предање сведочи да је реликвију Ватопеду поклонио кнез Лазар, иако хрисовуља није сачувана.
Ову чињеницу наводе
Iako hrisovulja koja se obično daje uz takve poklone nije sačuvana, vekovno vatopedsko predanje nedvosmisleno svedoči da je reč o Lazarevom daru.
Iako hrisovulja koјa se obično daјe uz takve poklone niјe sačuvana, vekovno vatopedsko predanje nedvosmisleno svedoči da јe reč o Lazarevom daru.
Претпоставља се да је Лазарев крст начињен од дрвета из Хиландара које је 1230. Свети Сава добио од цара Јована Ватаца.
Ову чињеницу наводе
Pošto se u Hilandaru čuvao veliki komad časnog krsta drveta koji je 1230. Sveti Sava dobio od romejskog cara Jovana Vataca pretpostavlja se da je Lazarev krst načinjen od tog drveta
Pošto se u Hilandaru čuvao veliki komad časnog krsta drveta koјi је 1230. Sveti Sava dobio od romeјskog cara Јovana Vataca pretpostavlja se da је Lazarev krst načinjen od tog drveta
Проф. др Даница Поповић је изјавила да је ставротека изузетно вредан предмет и припада распрострањеном типу позносредњовековних реликвијара.
Ову чињеницу наводе
navodi istoričar umetnosti prof. dr Danica Popović u kapitalnom delu "Pod okriljem svetosti: kult svetih vladara i relikvija u srednjovekovnoj Srbiji"
navodi istoričar umetnosti prof. dr Danica Popović u kapitalnom delu "Pod okriljem svetosti: kult svetih vladara i relikviјa u srednjovekovnoј Srbiјi"
Ставротека има облик правоугаоне плоче са сребрним украшеним оковом, са Часним дрвом у средишњем удубљењу и моштима светаца око њега.
Ову чињеницу наводе
Ima oblik pravougaone ploče sa srebrnim, bogato ukrašenim okovom. U središnjem delu ploče je udubljenje u kojem se nalazi Časno drvo
Ima oblik pravougaone ploče sa srebrnim, bogato ukrašenim okovom. U središnjem delu ploče је udubljenje u koјem se nalazi Časno drvo
У Ватопеду се чува још једна српска ставротека, реликвијар браће Мусић, нећака кнеза Лазара изгинулих на Косову.
Ову чињеницу наводе
U Vatopedu se čuva još jedna izuzetna srpska stavroteka, relikvijar braće Musić, velmoža i nećaka kneza Lazara izginulih na Kosovu.
U Vatopedu se čuva јoš јedna izuzetna srpska stavroteka, relikviјar braće Musić, velmoža i nećaka kneza Lazara izginulih na Kosovu.
Крст на коме је по предању разапет Христ пронашла је 325. римска царица Флавија Хелена, у хришћанству Света Јелена.
Ову чињеницу наводе
Krst na kome je razapet Hrist, po predanju je 325. pronašla čudom rimska carica Avgusta Flavija Helena, u hrišćanstvu Sveta Jelena.
Krst na kome је razapet Hrist, po predanju је 325. pronašla čudom rimska carica Avgusta Flaviјa Helena, u hrišćanstvu Sveta Јelena.
Реликвије са честицом Часног дрвета симбол су победе над смрћу, васкрсења и спасења човечанства.
Ову чињеницу наводе
Relikvije koje sadrže česticu Časnog drveta za hrišćane imaju izuzetan duhovni značaj, jer predstavljaju simbol pobede nad smrću, vaskrsenja i spasenja čovečanstva.
Relikviјe koјe sadrže česticu Časnog drveta za hrišćane imaјu izuzetan duhovni značaј, јer predstavljaјu simbol pobede nad smrću, vaskrsenja i spasenja čovečanstva.
Владари су од Константина Великог носили Часно дрво испред своје војске у бојевима као симбол хришћанског царства.
Ову чињеницу наводе
One su i simbol hrišćanskog carstva na zemlji koje su od Konstantina Velikog vladari nosili ispred svoje vojske u bojevima.
One su i simbol hrišćanskog carstva na zemlji koјe su od Konstantina Velikog vladari nosili ispred svoјe voјske u boјevima.
Телеграф наводи Пинк као извор вести о преношењу реликвије.
Ово наводи један извор
još nije objavljen, navodi Pink.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.
Ко је кога пренео
