Све вести
Фото из чланка: Дневни лист ДанасКошта: ЕУ је спремна да подржи нову владу Србије на европском путу
Преглед вести
Заједнички текст
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Цео упоредни текст115 само у једном
Текст из 2 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Још 115 реченица које преноси само по један медиј
Аутор: Немања Лазендић, банкарски стручњак и предавач Университy оф Апплиед Сциенцес Салзбург
Парламентарни избори у Србији 25. октобра 2026. године означили су почетак нове политичке фазе.
Након поновљеног гласања на 53 бирачка мјеста, листа „Студенти побеђују“ освојила је 53,01 одсто гласова, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ добила 38,98 одсто.
Према обрачуну расподјеле мандата на основу свих обрађених бирачких мјеста, студентска листа има 140 од укупно 250 мандата.
Овај резултат мијења политичку структуру Србије, али отвара много важније питање: да ли ће промјена политичке већине довести и до промјене економског модела?
Одговор на то питање неће зависити само од састава нове владе.
Зависиће од тога да ли ће Србија успјети да пређе из модела раста који се значајно ослањао на државне инвестиције, субвенције и инфраструктурне пројекте у економију засновану на продуктивности, технологији, домаћем капиталу и институционалној предвидивости.
Србија у нову политичку фазу улази са релативно стабилном макроекономском позицијом, али и са структурним изазовима који ће захтијевати дугорочну стратегију.
Према Републичком заводу за статистику, реални раст БДП-а у 2025. години износио је 2,1 одсто.
Најновија прелиминарна процјена РЗС-а, објављена 2. новембра 2026, показује да је привреда у трећем кварталу ове године порасла за четири одсто у односу на исти период претходне године.
Овај резултат указује на убрзавање економске активности.
Ипак, један квартал није довољан да бисмо закључили да је Србија ушла у нови дугорочни циклус раста.
Према процјенама Међународног монетарног фонда из јуна 2026, јавни дуг Србије на крају 2025. износио је 44,8 одсто БДП-а, док је нето прилив страних директних инвестиција био еквивалентан 2,6 одсто БДП-а.
То су важни показатељи.
Србија има одређени фискални простор и изграђену инвестициону основу, али ће будући развој зависити од ефикасности коришћења капитала.
Европска банка за обнову и развој пројектовала је раст од 3,1 одсто за 2026. и 3,8 одсто за 2027. годину.
Ове пројекције указују на очекивани опоравак инвестиционе активности, али представљају процјене, а не гарантоване резултате.
Србија зато не мора почињати изнова.
Потребно је да унаприједи постојећи развојни модел.
Током претходне деценије држава је имала значајну улогу у привлачењу страних инвестиција, развоју инфраструктуре и подршци индустријским пројектима.
Такав приступ допринио је промјени привредне структуре и јачању појединих извозних сектора.
Међутим, конкурентност која се доминантно ослања на субвенције, ниже трошкове рада и државне подстицаје има своја ограничења.
Наредна фаза захтијева раст продуктивности, развој домаћих компанија, улагање у истраживање и развој и већу заступљеност производа и услуга са високом додатном вриједношћу.
Један од првих економских тестова нове власти биће однос међународног капитала према политичкој транзицији.
За инвеститоре политичка промјена није аутоматски ни позитивна ни негативна вијест.
Компанија која разматра улагање од неколико стотина милиона евра не доноси одлуку на основу изборног резултата, већ на основу правне сигурности, стабилности регулаторног система, пореске политике, доступности енергије и квалификоване радне снаге.
Србија има значајну предност у овом сегменту.
Према коначним подацима РЗС-а, укупна робна размјена Србије у 2025. години износила је приближно 74,9 милијарди евра.
Земље Европске уније учествовале су са 58,3 одсто у укупној робној размјени.
Овај податак јасно показује колико је будућност српске привреде повезана са европским тржиштем.
Нова власт мораће да покаже да може гарантовати континуитет уговорних обавеза, транспарентност јавних набавки и једнака правила за домаће и стране компаније.
Посебно ће бити важно питање државних предузећа, енергетског сектора и ефикасности јавне администрације.
То су области у којима институционалне реформе могу имати директан утицај на трошкове пословања и инвестициону атрактивност земље.
У том контексту, ЕXПО 2027 у Београду представља један од најважнијих економских тестова за Србију.
Од 15. маја до 15. августа 2027.
Председник Европског савета Антонио Кошта (Цоста) је данас у свом обраћању на Дипломатском форуму о проширењу ЕУ у организацији Јуроњуза (Еуронеwс ЕУ Енларгемент Суммит 2026) објаснио зашто је то проширење инвестиција, а не терет, наводец́и примере 26 милиона радних места отворених од 2004. године, као и настојање Црне Горе да постане чланица до 2028. године.
„У данашњем, неизвесном свету, проширење служи истој сврси – јачању Европе као геополитичког актера, отпорне економске силе и снаге која промовише мир, рекао је Кошта и додао да проширење није само питање јачања Европске уније“, рекао је Кошта.
„Оно подразумева и испуњавање тежњи милиона Европљана који су изабрали демократију, слободу и сарадњу.
Ови напори, као и тешке реформе које спроводе, заслужују нашу солидарност и политичку посвец́еност“, додао је он.
„Проширење није терет којим треба управљати, вец́ инвестиција у наш заједнички просперитет“, рекао је Кошта и додао да процес приступања мора да остане правичан, доследан и заснован на заслугама, док се Европска унија припрема да, уз амбицију и одговорност, прими нове чланице, јер, приступање није само усклађивање законодавства и институција.
Реч је такође о изградњи поверења, решавању спорова дипломатским путем и у духу добре воље, као и о стварању будуц́ности у којој сарадња замењује неповерење и поделе.
Превазилажење наслеђа прошлости кључни је предуслов за интеграцију у Европску унију.
Амбиција за приступање Европској унији мора помоц́и у превазилажењу историјских неспоразума, одбацивању националистичке реторике и подстицању земаља да крену ка истинској сарадњи.
Искуство Европе показује да проширење доноси корист свима нама, оценио је Кошта и додао да је проширење из 2004. године јасан је пример тога.
Од тада се Унији придружило више од 100 милиона људи, а заједничка економија порасла је за више од 2 билиона евра.
Економије земаља из Централне и Источне Европе, које су се придружиле пре 22 године, више су него удвостручиле своју величину.
Нове државе чланице допринеле су отварању 26 милиона радних места, од чега више од шест милиона у њиховим сопственим земљама.
Ови подаци показују да проширење није терет којим треба управљати, вец́ инвестиција у наш заједнички просперитет.
Оно ствара прилике за грађане и предузец́а широм Уније, шири наша тржишта, јача наш социјални модел и повец́ава нашу способност да одговоримо на глобалне потресе.
Међутим, користи од проширења не би требало да почну тек на дан приступања.
Током процеса приступања, ми вец́ приближавамо земље кандидате Европској унији путем постепене интеграције, што доноси видљиве користи за све.
„На Западном Балкану, План раста и друге европске иницијативе пружају подршку инвестицијама, економском приближавању и тешњој интеграцији са Јединственим тржиштем“, рекао је Кошта.
Напредак обухвата учешц́е у Јединственом подручју плац́ања у еврима (СЕПА), побољшања на граничним прелазима, јаче транспортне везе, дигиталне иницијативе и ниже трошкове роминга.
Ови напори дају опипљиве резултате.
У октобру је ЕУ одржала конференције о приступању са Црном Гором, Албанијом, Украјином и Молдавијом, што представља даљи напредак у њиховим процесима приступања.
Црна Гора и Албанија су привремено затвориле додатна преговарачка поглавља, док су Украјина и Молдавија отвориле преговоре о новим кластерима, подсетио је Кошта.
Црна Гора ускоро привремено затвара још једно преговарачко поглавље, чиме се ова земља приближава завршетку преговора у свим поглављима.
Предстоји још посла, али уверен сам да Црна Гора може да оствари резултате.
Спремни смо да наставимо да пружамо подршку Црној Гори док она завршава преостале послове.
„Верујем да Црна Гора може бити 28. члан до 2028. године“, рекао је Кошта.
Кошта је за Србију рекао да недавни избори одражавају жељу њених грађана да изграде снажније, праведније и одговорније друштво.
„Ове тежње су у потпуности усклађене са процесом приступања Европској унији.
Европска унија је спремна да пружи подршку новој влади Србије на њеном европском путу, са посебним фокусом на владавину права, слободу медија и борбу против корупције“, рекао је Кошта.
Такође „верујем да Северна Македонија, Босна и Херцеговина, као и Косово, могу да остваре додатни напредак и убрзају неопходне реформе на свом путу ка чланству у ЕУ.
О овоме, као и о другим питањима, разговарац́емо са свим лидерима Западног Балкана за три недеље, на четвртом самиту ЕУ – Западни Балкан који ц́е бити одржан током мог мандата“, додао је он.
Према његовим речима, Молдавија и Украјина су такође имале користи од ближе сарадње са Европском унијом, укључујуц́и либерализацију визног режима, ниже трошкове роминга, енергетску подршку и улагања у инфраструктуру.
Ове мере су ојачале отпорност обе земље и приближиле њихове грађане и привреде Европској унији.
Тај напредак је посебно значајан у случају Украјине, која се вец́ скоро пет година суочава са руским агресорским ратом.
Када је реч о Молдавији, напредак остварен у спровођењу реформи, као и снажна посвец́еност земље усклађивању са правним тековинама Европске уније, значе да ц́е она моц́и брзо да напредује на свом путу ка чланству, након што буду отворени сви преговарачки кластери.
Београд ће бити домаћин специјализоване међународне изложбе под темом „Плаy фор Хуманитy – Спорт анд Мусиц фор Алл“.
За Србију је то прилика да своју привреду, инфраструктуру, туризам и пословно окружење представи међународној публици.
Међутим, финансијска димензија овог пројекта захтијева пажљив приступ.
Програм „Скок у будућност – Србија 2027“ обухвата 323 пројекта укупне најављене вриједности 17,8 милијарди евра.
Тај износ не представља трошак саме изложбе, већ шири инвестициони програм државе.
Фискални савјет Србије је у јуну 2026. процијенио да би трошкови ЕXПО-а и повезаних пројеката могли достићи 3,4 милијарде евра.
Управо због тога неопходно је разликовати улагања у саму манифестацију од улагања у инфраструктуру која би требало да има дугорочну употребну вриједност.
Нова власт суочиће се са важним задатком: очувати међународне обавезе и континуитет пројеката, али истовремено обезбиједити транспарентност трошкова и будућег управљања изграђеном инфраструктуром.
ЕXПО не би смио постати предмет политичког надметања.
Његов значај превазилази мандат било које владе.
Ипак, постоји још важније питање: шта остаје након ЕXПО-а?
Изграђени објекти, саобраћајна инфраструктура, хотелски капацитети и пратећи садржаји морају имати одрживу економску функцију.
Ако буду интегрисани у шири развој Београда, туризма, пословних услуга, спорта и нових технологија, ЕXПО може представљати основу за дугорочну економску вриједност.
Ако се њихова будућа употреба не испланира довољно добро, дио инвестиционог потенцијала могао би остати неискоришћен.
Зато ЕXПО треба посматрати као почетак новог инвестиционог циклуса, а не као његов завршетак.
Други велики изазов односи се на европске интеграције.
Европска унија није само политички циљ Србије.
Она је њен највећи трговински и инвестициони партнер, важан извор финансирања и регулаторни оквир којем се домаћа привреда већ прилагођава.
Зато би европске интеграције требало поново да постану конкретан реформски процес, са јасним роковима и мјерљивим резултатима.
За пословно окружење посебно су важни предвидива примјена закона, ефикасно правосуђе, независне институције и дјелотворна борба против корупције.
Ти фактори директно утичу на процјену ризика и спремност компанија да улажу.
Транспарентан рад регулатора и слобода медија додатно доприносе одговорности институција и повјерењу јавности.
Истовремено, европско тржиште пролази кроз дубоку индустријску и технолошку трансформацију.
Енергетска транзиција, вјештачка интелигенција, полупроводници, батерије и дигитална инфраструктура мијењају конкурентске односе у европској економији.
Србија има прилику да се укључи у те процесе, али за то неће бити довољни само географски положај и споразуми о слободној трговини.
Биће потребни стабилни регулаторни услови, квалификовани кадрови и дугорочна стратегија индустријског развоја.
Напредак у европским интеграцијама зато ће се мјерити конкретним резултатима: квалитетом институција, сигурношћу пословања и способношћу Србије да постане поуздан дио европских економских и технолошких ланаца вриједности.
Нова власт мораће да дефинише и међународно економско позиционирање Србије.
Односи са Европском унијом, Сједињеним Америчким Државама, Кином и Русијом имају различите политичке и економске димензије.
Кина је важан инвестициони и трговински партнер, ЕУ је највеће економско тржиште Србије, док су односи са САД значајни за финансијски сектор, технологију и међународну пословну сарадњу.
У наредном периоду биће важно да Србија избјегне ситуацију у којој геополитичке неизвјесности ограничавају њене економске могућности.
То не значи да економска политика може бити одвојена од спољне политике.
Напротив, инвестициони токови, приступ тржиштима, енергетска сигурност и технолошка сарадња све су више повезани са геополитичким односима.
За малу и отворену економију као што је Србија, способност да гради стабилне и предвидиве односе са кључним међународним партнерима представља важан дио конкурентности.
У наредне четири године Србија ће имати неколико паралелних развојних задатака: успјешну организацију ЕXПО-а, очување инвестиционе активности, унапређење институција, убрзавање европских интеграција и прелазак на економију са већом додатном вриједношћу.
Успјех неће зависити само од тога колико ће нових фабрика бити отворено или колико ће километара путева бити изграђено.
Важније ће бити колико ће та улагања повећати продуктивност, отворити квалитетна радна мјеста и створити нове пословне могућности за домаће компаније.
Из перспективе региона, развој Србије имаће шире посљедице.
Њена привреда представља значајан дио економског потенцијала Западног Балкана.
Стабилнија и конкурентнија Србија може допринијети регионалној трговини, повезивању тржишта, енергетским пројектима и привлачењу међународног капитала.
Зато резултате избора не треба посматрати искључиво кроз призму политичке смјене.
Они отварају могућност за другачији приступ управљању економијом, али тај потенцијал тек треба доказати.
ЕXПО 2027 биће први велики међународни тест нове политичке реалности.
Период након ЕXПО-а биће још важнији.
Србија сада има прилику да политички мандат претвори у развојну стратегију.
Да ли ће у томе успјети, неће показати изборни резултати, већ стање њених институција, конкурентност привреде и квалитет живота грађана до краја ове деценије.
