Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

ЕкономијаНајранији текст Večernje novosti, 4. нов, 14:08 · последњи 4. нов, 14:45

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ СТУДЕНТСКЕ ЛИСТЕ: Ставови и захтеви поводом стања у банкарству, ЕПС-у и сектору нафте и гаса

2 медија · 2 текста Истражи мрежу
Фото из чланка: Вечерње новости
Преглед вести

Хронологија

  1. 14:08
    Вечерње новости (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу
    КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ СТУДЕНТСКЕ ЛИСТЕ: Ставови и захтеви поводом стања у банкарству, ЕПС-у и сектору нафте и гаса
    У ПРОСТОРУ Миљенко Дерета у Београду одржана је конференција за медије студентске листе "Студенти побеђују". Дејан Радивојевић говорио о нафти, гасу и НИС-у - У садашњем институционалном положају, непосредни пут за… Цео текст

    У ПРОСТОРУ Миљенко Дерета у Београду одржана је конференција за медије студентске листе "Студенти побеђују".

    Дејан Радивојевић говорио о нафти, гасу и НИС-у

    - У садашњем институционалном положају, непосредни пут за продужење постојеће мере јесте нова одлука Владе у техничком мандату, у оквиру законских овлашћења.

    Кораци који следе, како би се проблем дугорочно решио су: Народна скупштина – измена Закона о акцизама и дефинисање дугорочнијег законског решења, народни посланици – покретање расправе о фискалној политици и утицају акциза на грађане и привреду., привреда и грађани – иницијативе преко Привредне коморе Србије, удружења превозника, пољопривредних организација и других релевантних удружења, до тада је потребно утврдити ко је иницирао претходно продужење, на основу којих анализа и фискалних процена, као и да ли су разматрани дугорочнији модели.

    Затим, трогодишњи гасни аранжман Србије са Русијом истекао је крајем маја 2025. године. Након тога снабдевање је настављено кроз краткорочна продужења, односно анексе уговора - рекао је и додао:

    - Последњи аранжман, продужен 30. септембра 2026, важи до 31. децембра 2026. године, под дотадашњим условима. Овакав начин уговарања краткорочних продужења не обезбеђује довољно предвидљивости за државу, привреду и енергетски систем.

    Казао је и да Србија мора да развија алтернативне правце и изворе снабдевања.

    - Само неке од могућих алтернатива су: Азербејџан за наставак и повећање набавки гаса преко Јужног гасног коридора и интерконекције са Бугарском, ЛНГ терминал Александропољис у Грчкој за коришћење расположивих капацитета за набавку и транспорт течног природног гаса, Мађарска, за набавку гаса преко мађарског транспортног система, уз проверу стварног порекла гаса, Румунија, припрема за коришћење будуће производње из налазишта Нептун Дип у Црном мору и развој интерконекције са Србијом, Северна Македонија и Грчка за развој додатних интерконекција и приступа алтернативним изворима гаса. Важно је разликовати капацитет транспортног система од стварно уговорених и расположивих количина гаса. Сваки алтернативни правац мора се анализирати кроз цену, расположивост, транспортне капацитете и поузданост испоруке - каже Радивојевић.

    Према његоим наводима важно је разликовати капацитет транспортног система од стварно уговорених и расположивих количина гаса. Сваки алтернативни правац мора се анализирати кроз цену, расположивост, транспортне капацитете и поузданост испоруке.

    - Амерички ОФАЦ је 30. октобра 2026. продужио одобрења која се односе на три различите активности: НИС – наставак пословања, прераде нафте, увоза сирове нафте, одржавања и финансијских трансакција, МОЛ – наставак преговора о куповини већинског руског удела у НИС-у, ЈАНАФ – наставак транспорта сирове нафте за потребе Рафинерије Панчево... Ова одобрења не представљају укидање санкција. НИС и даље зависи од одлука америчких институција, а трајно решавање проблема повезано је са променом власничке структуре и одобрењем предложене трансакције - казао је он.

    Стеван Цветићанин причао о стању енергетике

    - Данас се обраћамо јавности са позиције политичког актера који је спреман да у наредном периоду преузме пуну одговорност за управљање државом. Сматрамо својом апсолутном дужношћу да отворимо питања од суштинског јавног значаја и затражимо потпуно, хитно и транспарентно преиспитивање пословања Електропривреде Србије.

    Ово нису политичка, већ животна питања од непосредног значаја за сваког човека у овој земљи.

    Пре свега, неопходно је осврнути се на стање електроенергетског система. Чињеница је да је наш енергетски систем у великој мери застарео и да се значајно ослања на термоелектране као основни извор производње електричне енергије, док хидроелектране представљају важан део укупног производног капацитета. Период ниског водостаја река додатно је ограничавао производњу хидроелектрана, што је још једном указало на рањивост система и недостатак адекватне енергетске стратегије.

    Поред тога, дотрајалост опреме, недовољно улагање у одржавање и изостанак благовремених ремонта доводе у питање поузданост производних капацитета. Као пример издваја се термоелектрана Костолац блока А2 који није у функцији и ТЕНТ Б2 чији се капитални ремонт већ две године одлаже и ради смањеним капацитетом.

    Зато постављамо сасвим легитимно питање: у каквом су стању електране у Србији и зашто се неопходна средства не улажу првенствено у одржавање и модернизацију постојећих енергетских капацитета? Да ли је могуће да се у тренутку када се суочавамо са озбиљним изазовима у енергетском сектору приоритет даје пројектима попут националног стадиона, док нам значајни производни капацитети остају ван функције? - рекао је Цветићанин.

    Емир Зилџовић говорио о банкарском сектору

    - По питању стабилности финансијског система постоје законити начини да се спречи даље изазивање нестабилности и апелујемо да се они предузму како би се очувала финансијска стабилност у овом моменту:

    Појачано праћење ликвидности свих банака које послују у Србији, спремност Народне банке Србије да обезбеди инструменте ликвидности (новчана средства) свим банкама које солвентно и квалитетно послују, како би се очувала стабилност здравог дела банкарског система, предузимање привремених мера у банкама за које се утврди да постоји намера да се доведу у неликвидну позицију, брза реакција надлежних органа и тужилаштва, како би се утврдила индивидуална одговорност за злоупотребе, корупцију и мањак надзора., благовремено обавештавање јавности о предузетим радњама у циљу очувања финансијске стабилности.

    По питању Алта банке: Проблеми Алта банке захтевају детаљну истрагу вишегодишњег пословања. Банка је у јуну 2026. пријавила НБС адекватност капитала од 17,92%, знатно изнад законског минимума. Неопходно је утврдити како је дошло до погоршања финансијског стања, да ли су финансијски извештаји верно приказивали ризике и да ли је НБС правовремено реаговала, имовина Алта групе мора бити предмет провере. Захтевамо испитивање свих већих кредита повезаним лицима, датих гаранција и могућности наплате потраживања или повраћаја незаконито пренетих средстава, како би се максимално заштитили депоненти и повериоци, мора се утврдити ко је одлучивао о новцу јавних предузећа. Посебно захтевамо објашњење одлуке да се наплата рачуна Електропривреде Србије од јула 2025. пребаци на Алта банку, као и услова под којима су ЕПС и друга јавна предузећа пословала са Алта групом, одговорност мора бити индивидуална и потпуна. Захтевамо независну анализу кредитног портфеља и објављивање хронологије надзорних мера НБС, како би се раздвојила одговорност власника, менаџмента и регулатора. Уколико се утврде кривична дела, одговорни морају бити процесуирани, уз казне које за најтеже облике појединих злоупотреба достижу од 10 до 12 година затвора, данас понављамо позив за све домаће и међународне банке које послују у Србији, као и њихове матичне институције, да појачају надзор и контролу прекограничних финансијских трансакција и потенцијалних одлива капитала из земље - навео је између осталог.

    Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

  2. 14:45
    Дневник (отвара се у новом прозору)
    СТУДЕНТСКА ЛИСТА УПОЗОРАВА НА ПРОБЛЕМЕ У БАНКАРСТВУ И ЕНЕРГЕТИЦИ Затражена хитна провера пословања Алта банке, Поштанске штедионице и ЕПС-а
    Представници Студентске листе оценили су да одлазећа власт одлаже решавање нагомиланих проблема како би одговорност за њих пребацила на нову власт. На конференцији за медије Студентске листе „Студенти побеђују“, која се… Цео текст

    Представници Студентске листе оценили су да одлазећа власт одлаже решавање нагомиланих проблема како би одговорност за њих пребацила на нову власт.

    На конференцији за медије Студентске листе „Студенти побеђују“, која се данас одржава у простору „Миљенко Дерета“ у Београду, представљене су оцене стручњака о стању у банкарском и електроенергетском сектору Србије, уз најаву анализе ситуације у области нафте и гаса.

    – Нећемо дозволити да грађани Србије испаштају због неодговорног управљања државом и њеним ресурсима у последњих 14 година – поручено је на конференцији.

    На скупу учествују економски стручњак др Емир Зилџовић, професор Факултета техничких наука у Новом Саду др Стефан Цветићанин и професор Рударско-геолошког факултета у Београду Дејан Радивојевић.

    Говорећи о стању у банкарском сектору, др Емир Зилџовић указао је на случај Алта банке, којој је Народна банка Србије 30. октобра одузела дозволу за рад.

    Он је оценио да проблеми у пословању банке нису настали преко ноћи и затражио да надлежни органи испитају све околности које су довеле до њеног затварања.

    Према његовим речима, потребно је проверити наводе о незаконитом подизању готово 400 милиона евра из трезора, наглом расту активе банке, великом уделу непокривених кредита, као и одобравању више од 90 милиона евра кредита повезаним лицима.

    Зилџовић је изнео сумњу да је у прикривању проблема могло учествовати више одговорних лица, укључујући руководство банке, поједине представнике државних предузећа која су у њој држала средства, као и одговорне у Народној банци Србије.

    Позвао је и на преиспитивање начина на који је Алта групација 2019. године преузела Јубмес банку, избора чланова управног одбора и порекла капитала који је улаган у банку.

    Он је изразио очекивање да ће истрага бити свеобухватна и да ће, уколико се утврди кривична одговорност, бити размотрене законске могућности за намирење поверилаца и из имовине одговорних лица.

    Зилџовић се осврнуо и на пословање Банке Поштанска штедионица, наводећи да је она 2. новембра затражила помоћ Народне банке Србије у управљању ликвидношћу.

    Истакао је да такав захтев сам по себи није неуобичајен у банкарском пословању, али да је потребно утврдити квалитет активе и начин управљања финансијским ризицима.

    Као један од примера навео је кредит од 350 милиона евра за изградњу националног стадиона.

    Он је позвао надлежне институције да благовремено предузму мере за очување стабилности финансијског система, али и апеловао на јавност да не шири непроверене информације које би могле да изазову панику међу грађанима.

    О стању у електроенергетском сектору говорио је др Стефан Цветићанин, професор Факултета техничких наука у Новом Саду, који је затражио хитно и транспарентно преиспитивање пословања Електропривреде Србије.

    Цветићанин је оценио да је домаћи електроенергетски систем у великој мери застарео и да се значајно ослања на термоелектране, док производња хидроелектрана зависи од водостаја.

    Указао је на дотрајалост опреме, недовољна улагања у одржавање и одлагање ремонта појединих производних капацитета.

    Као примере навео је блок А2 Термоелектране „Костолац“, за који је рекао да није у функцији, као и блок Б2 Термоелектране „Никола Тесла“, чији се капитални ремонт, према његовим речима, одлаже већ две године.

    Поставио је питање зашто се средства не усмеравају првенствено у одржавање и модернизацију постојећих капацитета, али и да ли Србија недостатак електричне енергије надокнађује увозом по неповољним тржишним ценама.

    Посебно је затражио да се утврди да ли су средства обезбеђена ребалансом буџета довољна за снабдевање електричном енергијом до краја предстојеће грејне сезоне.

    На конференцији учествује и професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду Дејан Радивојевић, који је ангажован као менаџер геолошких истраживања у Нафтној индустрији Србије.

    Он је издвојио три теме: акцизе на нафтне деривате, гасни аранжман са Русијом и лиценце повезане са НИС-ом.

    Као најургентније питање навео је истицање одлуке Владе о привременом смањењу акциза на нафтне деривате за 25 одсто, које, према његовим речима, истиче 8. новембра.

    Радивојевић је упозорио да би укидање ове мере могло да доведе до поскупљења бензина за више од 21 динар, а дизела за више од 22 динара по литру.

    Према његовим речима, постојећа мера могла би да буде продужена новом одлуком Владе у техничком мандату, док би Народна скупштина могла да разматра дугорочније измене Закона о акцизама.

    Он је оценио да је потребно утврдити ко је иницирао претходно продужење смањења акциза, на основу којих анализа и фискалних процена, као и да ли су разматрана дугорочнија решења.

    Говорећи о гасном аранжману са Русијом, Радивојевић је указао на проблем краткорочног продужавања уговора, оцењујући да таква пракса не обезбеђује довољну предвидљивост за државу, привреду и енергетски систем.

    Као институције одговорне за преговоре навео је Министарство рударства и енергетике, Србијагас и Владу Србије.

    Радивојевић је упозорио да би, уколико смањење акциза не буде продужено, могло да дође до значајног раста цена горива. Према његовој процени, бензин би поскупео за више од 21 динар, а дизел за више од 22 динара по литру.

    Радивојевић је оценио да би Србија требало да покуша да обезбеди вишегодишњи уговор о испоруци гаса, са јасно дефинисаним количинама, ценама, динамиком испоруке и условима у случају поремећаја снабдевања.

    Истовремено, истакао је да је потребно развијати алтернативне правце снабдевања, како би се смањила зависност од једног извора. Као могуће опције навео је Азербејџан, Јужни гасни коридор, интерконекцију са Бугарском, ЛНГ терминал у Александрополису у Грчкој, мађарски транспортни систем, као и будућу производњу гаса из налазишта Нептун Дип у Румунији.

    Поменуо је и могућност развоја додатних интерконекција са Северном Македонијом и Грчком.

    Он је нагласио да је важно разликовати транспортне капацитете од стварно уговорених и расположивих количина гаса, те да сваки алтернативни правац мора бити процењен кроз цену, расположивост, транспортне капацитете и поузданост испоруке.

    Говорећи о НИС-у, Радивојевић је навео да је америчка Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАК) продужила три одобрења која се односе на пословање ове компаније.

    Према његовим речима, једно одобрење односи се на наставак пословања НИС-а, укључујући прераду нафте, увоз сирове нафте и финансијске трансакције, друго на наставак преговора о куповини већинског руског удела у НИС-у од стране МОЛ-а, а треће на наставак транспорта сирове нафте за потребе Рафинерије у Панчеву.

    Радивојевић је навео да продужење ових одобрења даје више простора за решавање ситуације, с обзиром на то да су ранија продужења, како је рекао, понекад трајала свега 15 дана или месец дана.

Особе и институције у овој вести

  • Електропривреда Србије
  • Дејан Радивојевић
  • Студентска листа
  • Народна банка Србије
  • Алта банка
  • Народна скупштина
  • Нафтна индустрија Србије
  • Мол
Сва имена у вестима →

Ко је с ким повезан

Додирните име да отворите његове везе у Мрежи.

Дејан РадивојевићДејан РадивојевићНародна банка СрбијеНародна банка СрбијеАлта банкаАлта банкаСтефан ЦветићанинСтефан ЦветићанинРударско-геолошки факултет Универзитета у БеоградуРударско-геолошки фак…Банка Поштанска штедионицаБанка Поштанска штеди…Емир ЗилџовићЕлектропривреда СрбијеСтудентска листаНафтна индустрија СрбијеФакултет техничких наука у Новом СадуНародна скупштинаВладаСтуденти побеђујуИстражи целу мрежу вести

Ко је у вести

19

Особе, институције и њихови извори.

Особе

Институције

Организације

Места

19 од 19 · Изаберите за изворе и везе

Ко пише

2медија
2текста
  • Večernje novosti
  • Dnevnik

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Спољна политика5. нов, 19:33

Брисел: Марта Кос се састала са четири представника Студентске листе

5 медијаНИН, Вечерње новости, Дневник …

Вести

  • Избори1028
  • Друштво827
  • Економија577
  • Спољна политика560
  • Правосуђе489
  • Медији407
  • Безбедност228
  • Политика163
  • Косово56

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 4335 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете