Пре три године владари су на парламентарним изборима имали очекиваних преко 1.700.000 гласова. И победили су. У наредне три године су безброј пута забрљали, најблаже речено. Десило се и много тога трагичног. На врху су… Цео текст
Пре три године владари су на парламентарним изборима имали очекиваних преко 1.700.000 гласова. И победили су. У наредне три године су безброј пута забрљали, најблаже речено. Десило се и много тога трагичног. На врху су трагедија у Рибникару и пад надстрешнице у Новом Саду, за који ни после две године нису утврђена питања кривице. Неки „господин“ нам се јавно ругао како има месечну плату од 39.000 евра. Могла би бити и већа, поштено је он то зарадио, али му не треба,... Много је још тога где су наши владари баш забрљали. Списак би био предугачак за ову колумну. Али, иако су изгубили, после три године они поново добијају тих својих преко 1.700.000 гласова. Можда зазвучи невероватно, али је истинито. Следе нека од неувредљивих или мање увредљивих тумачења. По њима су гласачи заплашени или уцењени; необавештени; у питању су добар живот или лична корист; гласали су из искреног убеђења у исправност чињеног. Она друга, увредљива тумачења, тичу се морала, храбрости и интелигенције. Оставићу их неком другом, оштријег језика. Што се тиче ових заплашених или уцењених, можда су морали да стоје испред штандова, или долазе на митинге подршке. За то су чак били и награђивани, што је додатни мотив. Али нису морали да гласају, нарочито јер је на свим гласачким местима писало да је фотографисање гласачких листића забрањено. А могли су и да окруже тражену листу, то фотографишу, па прецртају и окруже неког другог. Необавештени. Поред мобилних телефона и интернета, мала је шанса да је било много објективно необавештених, то су били они који су желели да буду необавештени. Благо нама ако је велики број гласача гласао зато што добро живи, али се ипак мора и тада поставити питање емпатије. Исто важи и за оне који су били мотивисани искључиво личном коришћу. За крај, остају гласачи који су гласали владаре верујући у њихове добре намере. Бојим се да овде коментаром не пређем границе, којих сам на почетку напоменуо да ћу их се држати. Литерарни кутак Чудесно Почела је априлска киша. Мост који сам одувек волео и широка река. Тражио реч што је од лептира тиша, мека, далека. Застао, са харфама маштао да будем смео. Анђеоски се насмејала, види, облак цео тако је чудесно бео. Фантазија Поток, заљубљена несаница, латица пркосног цвета. Пољубац крај куће без броја. Љубичица, наивна маштања дечија. Мај, шака купина, у ноћи светла комета. Једина, на крају света. Тишином огрнута, најлепших слика боја, фантазија заувек нечија и своја. Синиша Мозетић, професор у пензији
