Преглед вести
Заједнички текст
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Цео упоредни текст58 само у једном
Текст из 2 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Још 58 реченица које преноси само по један медиј
Већина листа које су учествовале на парламентарним изборима мораће да врате новац који им је исплаћен из буџета за финансирање предизборне кампање.
Разлог за то лежи у чињеници да нису успеле да освоје ни један одсто гласова.
Тако би листе попут Аутентичне деснице, Европске Србије и других, требало да врате новац који су искористиле у кампањи.
Према Закону о финансирању политичких активности, учесници избора који не освоје један одсто гласова, дужни су да, у року од 30 дана од проглашења званичних резултата, врате новац који су добили из државног буџета за предизборну кампању.
Ово, додуше, не важи за мањинске листе – оне новац враћају ако освоје мање од 0,2 одсто укупног броја гласова, подсећа Нова економија.
Према последњим прелиминарним резултатима Републичке изборне комисије (РИК), велики број немањинских листа освојио је мање од један одсто гласова.
То су Аутентична десница – др Милош Јовановић (0,9 одсто), Богољуб Карић – Покрет снага Србије – БК (0,46), Европска Србија – Мариника Тепић, Здравко Понош (0,28) и Владимир Гајић – Алтернатива за Србију (0,08).
Праг од један одсто нису прешли још ни Мајка Србија – Груда (0,07), Либерално зелена странка – За слободну и чистију Србију (0,06) и Ћале, ово је за тебе – Петар Ђурић (0,05).
Другим речима, све немањинске листе осим Студентске листе, Уједињене Србије и листе окупљење око Социјалистичке партије (која такође није прешла цензус), требало би да врате новац.
Логично, средства морају да врате само оне листе које су претходно добиле буџетски новац.
Како се додељују средства из буџета?
За покривање трошкова изборне кампање из јавних извора обезбеђују се средства у висини од 0,07 одсто пореских прихода државнвог буџета.
Тај новац потом се расподељује у два дела.
Првих 40 одсто укупних средстава распоређује се у једнаким износима изборним листама које су се изјасниле да желе да користе средства из јавних извора.
Преосталих 60 одсто средстава додељује се листама које су освојиле посланичке мандате, сразмерно броју освојених мандата, и то уколико су Агенцији за спречавање корупције поднели прелиминарни извештај о трошковима изборне кампање.
Ове године, за кампању је било намењено укупно 12,5 милиона евра буџетског новца.
Неке од странака, приликом кандидовања, у обавези су да приложе јемство, које представља гаранцију да ће вратити средства уколико на изборима не освоји довољан проценат гласова.
Изборно јемство може се положити у готовом новцу, путем банкарске гаранције, државних хартија од вредности или стављањем хипотеке на непокретност.
Листе које су положиле јемство, а у прописаном року не врате средства, могу се суочити са наплатом управо из јемства.
Међутим, не морају сви да положе јемство, и то захваљујући законским изменама из јула ове године.
Ту обавезу сада немају групе грађана и политичке странке које нису освојиле мандате у претходном скупштинском сазиву, као ни коалиције чије чланице нису освојиле мандате.
Ипак, то што нека листа није положила јемство, не значи да не мора да врати новац.
Они такође морају да врате новац, и то 30 дана након проглашења званичних резултата.
Такође, листе морају да врате и новац који им је за кампању додељен, али који нису утрошиле.
Агенција за спречавање корупције објавила је прелиминарне финансијске извештаје кандидата који су учествовали на изборима.
Ко треба да врати новац?
Листа Европска Србија – Мариника Тепић – Здравко Понош (Странка слободе и правде, Србија центар – СРЦЕ, Солидарност – Самоодбрана – Ослобођење), која је освојила 0,28 одсто гласова, из буџета је добила око 295.000 евра за трошкове предизборне кампање.
То је, заправо, износ који је био на располагању свим учесницима на изборима.
Ова коалција ипак је потрошила мање новца – око 130.000 евра.
Међутим, како је Европска Србија освојила 0,28 одсто гласова, она ће ова средства морати да врати.
Уколико коалиција не врати новац у законском року, држава ће имати могућност да потраживање наплати из положеног изборног јемства, односно хипотеке на непокретности компаније Симпле Д.
Гроуп, која је у власништву Драгана Ђиласа.
Листа Аутентична десница – др Милош Јовановић (Нови ДСС – Монархисти – Српска коалиција НАДА – Национално демократска алтернатива – Нова демократска странка Србије – Покрет за Краљевину Србију) – Одважно српски такође је добила новац из буџета – поменутих 295.000 евра, а уколико новац не врате, ова сума биће наплаћена такође из јемства у виду хипотеке на некретнину Уроша Јанковића.
И листа коју предводи Богољуб Карић узела је новац за предизборну кампању, али није положила јемство, јер према Закону о финансирању политичких активности, није имала такву обавезу.
Без обзира на то, он је у обавези да врати новац.
Да ли је то учинио, биће познато када Агенција за спречавање корупције буде објавила и коначне извештаје.
Без јемства новац за кампању узеле су и листе Владимир Гајић – Алтернатива за Србију и Мајка Србија – Груда.
Подсећања ради, на ванредним парламентарним изборима 25. октобра, Студентска листа освојила је апсолутну већину – 53,02 одсто гласова, на основу обраћених 99 одсто бирачких места.
Коалиција око владајуће странке „Уједињена Србија“ освојила је 38,97 одсто гласова, чиме је њихова четрнаестогодишња владавина завршена.
Нинић: Марко Гверо директор Управе за трезор поднео оставку
Адвокат Иван Нинић објавио је на свом званичном налогу на друштвеној мрежи Икс, да је директор Управе за трезор, Марко Гверо поднео оставку.
На друштвеној мрежи Икс Нинић је објавио и могуће разлоге зашто је Гверо поднео оставку.
- Управо сам добио информацију да је најлојалнији сарадник Синише Малог и директор Управе за трезор Марко Гверо поднео оставку, јер је схватио да ће због убрзаног пражњења буџета, које је кренуло у понедељак, завршити у затвору.
Позивам надлежне да Гверу још данас одузму пасош! - написао је Нинић.
Познати београдски адвокат и борац против корупције, Иван Нинић, изнео је озбиљне оптужбе на рачун функционисања Министарства правде, тврдећи да су поједини државни службеници наводно морали да издвајају део хонорара за рад у министарским комисијама, такозвани рекет, и тај новац уплаћују на рачун сина једне од функционерки.
Нинић је ове тврдње изнео на друштвеној мрежи Икс, а према тврдњама адвоката, наводна шема заснивала се на ангажовању државних службеника у различитим комисијама чији се рад додатно плаћа из буџета.
Он тврди да је од појединих запослених наводно тражено да део новца који добијају за тај ангажман врате, и то уплатом на текући рачун сина функционерке Министарства правде.
Нинић, међутим, у објави коју је јавно изнео није навео имена особа на које се његове тврдње односе.
Како је функционисала наводна шема?
Нинић је у својој краткој, али оштрој објави детаљно описао коруптивни ланац који се, према његовим сазнањима, одвијао у три корака.
- Функционерка Министарства правде делегира одабране државне службенике у различите министарске комисије чији се рад додатно плаћа из буџета.
- Службеницима се унапред поставља услов – фиксни месечни проценат од хонорара који морају да врате као „рекет” да би остали у тим комисијама.
- Како би се избегло директно преношење кеша, службеници су свој уцењени проценат уплаћивали електронским путем директно на текући рачун сина поменуте функционерке.
- Шта сам све сазнао и чуо за само 48х, па то је за 10.000 година робије !!! - написао је Нинић на свом профилу, указујући на наводну злоупотребу.
Иако адвокат у овој фази није јавно објавио конкретна имена функционерке, бивше министарке и умешаних службеника, правни стручњаци указују да овакав начин вршења кривичног дела оставља необрисиве доказе.
С обзиром на то да су уплате вршене онлајн на банковни рачун, сви изводи, датуми и имена уплатилаца трајно су забележени у банкарском систему и бази Управе за спречавање прања новца.
Јавност сада очекује хитну реакцију надлежног тужилаштва како би се испитали ови наводи, проверили токови новца са рачуна службеника Министарства правде ка рачуну сина неименоване функционерке, и утврдило да ли у овим радњама има елемената кривичног дела злоупотребе службеног положаја и примања мита.
Буди део Република заједнице.