Већина листа које су учествовале на парламентарним изборима мораће да врате новац који им је исплаћен из буџета за финансирање предизборне кампање. Разлог за то лежи у чињеници да нису успеле да освоје ни један… Цео текст
Већина листа које су учествовале на парламентарним изборима мораће да врате новац који им је исплаћен из буџета за финансирање предизборне кампање. Разлог за то лежи у чињеници да нису успеле да освоје ни један одсто гласова. Тако би листе попут Аутентичне деснице, Европске Србије и других, требало да врате новац који су искористиле у кампањи.
Према Закону о финансирању политичких активности, учесници избора који не освоје један одсто гласова, дужни су да, у року од 30 дана од проглашења званичних резултата, врате новац који су добили из државног буџета за предизборну кампању. Ово, додуше, не важи за мањинске листе – оне новац враћају ако освоје мање од 0,2 одсто укупног броја гласова, подсећа Нова економија.
Према последњим прелиминарним резултатима Републичке изборне комисије (РИК), велики број немањинских листа освојио је мање од један одсто гласова. То су Аутентична десница – др Милош Јовановић (0,9 одсто), Богољуб Карић – Покрет снага Србије – БК (0,46), Европска Србија – Мариника Тепић, Здравко Понош (0,28) и Владимир Гајић – Алтернатива за Србију (0,08). Праг од један одсто нису прешли још ни Мајка Србија – Груда (0,07), Либерално зелена странка – За слободну и чистију Србију (0,06) и Ћале, ово је за тебе – Петар Ђурић (0,05).
Другим речима, све немањинске листе осим Студентске листе, Уједињене Србије и листе окупљење око Социјалистичке партије (која такође није прешла цензус), требало би да врате новац. Логично, средства морају да врате само оне листе које су претходно добиле буџетски новац.
Како се додељују средства из буџета?
За покривање трошкова изборне кампање из јавних извора обезбеђују се средства у висини од 0,07 одсто пореских прихода државнвог буџета. Тај новац потом се расподељује у два дела. Првих 40 одсто укупних средстава распоређује се у једнаким износима изборним листама које су се изјасниле да желе да користе средства из јавних извора.
Преосталих 60 одсто средстава додељује се листама које су освојиле посланичке мандате, сразмерно броју освојених мандата, и то уколико су Агенцији за спречавање корупције поднели прелиминарни извештај о трошковима изборне кампање.
Ове године, за кампању је било намењено укупно 12,5 милиона евра буџетског новца.
Неке од странака, приликом кандидовања, у обавези су да приложе јемство, које представља гаранцију да ће вратити средства уколико на изборима не освоји довољан проценат гласова. Изборно јемство може се положити у готовом новцу, путем банкарске гаранције, државних хартија од вредности или стављањем хипотеке на непокретност. Листе које су положиле јемство, а у прописаном року не врате средства, могу се суочити са наплатом управо из јемства.
Међутим, не морају сви да положе јемство, и то захваљујући законским изменама из јула ове године. Ту обавезу сада немају групе грађана и политичке странке које нису освојиле мандате у претходном скупштинском сазиву, као ни коалиције чије чланице нису освојиле мандате. Ипак, то што нека листа није положила јемство, не значи да не мора да врати новац. Они такође морају да врате новац, и то 30 дана након проглашења званичних резултата.
Такође, листе морају да врате и новац који им је за кампању додељен, али који нису утрошиле.
Агенција за спречавање корупције објавила је прелиминарне финансијске извештаје кандидата који су учествовали на изборима.
Ко треба да врати новац?
Листа Европска Србија – Мариника Тепић – Здравко Понош (Странка слободе и правде, Србија центар – СРЦЕ, Солидарност – Самоодбрана – Ослобођење), која је освојила 0,28 одсто гласова, из буџета је добила око 295.000 евра за трошкове предизборне кампање. То је, заправо, износ који је био на располагању свим учесницима на изборима. Ова коалција ипак је потрошила мање новца – око 130.000 евра. Међутим, како је Европска Србија освојила 0,28 одсто гласова, она ће ова средства морати да врати. Уколико коалиција не врати новац у законском року, држава ће имати могућност да потраживање наплати из положеног изборног јемства, односно хипотеке на непокретности компаније Симпле Д. Гроуп, која је у власништву Драгана Ђиласа.
Листа Аутентична десница – др Милош Јовановић (Нови ДСС – Монархисти – Српска коалиција НАДА – Национално демократска алтернатива – Нова демократска странка Србије – Покрет за Краљевину Србију) – Одважно српски такође је добила новац из буџета – поменутих 295.000 евра, а уколико новац не врате, ова сума биће наплаћена такође из јемства у виду хипотеке на некретнину Уроша Јанковића.
И листа коју предводи Богољуб Карић узела је новац за предизборну кампању, али није положила јемство, јер према Закону о финансирању политичких активности, није имала такву обавезу. Без обзира на то, он је у обавези да врати новац. Да ли је то учинио, биће познато када Агенција за спречавање корупције буде објавила и коначне извештаје.
Без јемства новац за кампању узеле су и листе Владимир Гајић – Алтернатива за Србију и Мајка Србија – Груда.
Подсећања ради, на ванредним парламентарним изборима 25. октобра, Студентска листа освојила је апсолутну већину – 53,02 одсто гласова, на основу обраћених 99 одсто бирачких места.
Коалиција око владајуће странке „Уједињена Србија“ освојила је 38,97 одсто гласова, чиме је њихова четрнаестогодишња владавина завршена.
