ЕУ тражи преговарача за директне разговоре са Путином о Украјини
У европским владама јача уверење да би Европска унија ускоро морала да одреди представника који би директно преговарао са руским председником Владимиром Путином о мировном споразуму за Украјину. Међутим, европски лидери још нису сагласни око тога ко би требало да преузме ту улогу. Питање је постало хитније након што је специјални изасланик америчког председника Стив Виткоф (Стеве Wиткофф) отпутовао у Русију како би Путину понудио могућност тројног самита са америчким председником Доналдом Трампом (Доналд Трумп) и украјинским председником Володимиром Зеленским, у покушају да се постигне прекид ватре.
Чешки председник Петр Павел изјавио је у уторак да Путин не признаје Европску унију као ауторитет са којим жели да разговара. Према његовим речима, руски председник не жели да разговара са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен (Урсула вон дер Леyен), шефицом европске дипломатије Кајом Калас (Каја Каллас), а прекинуо је комуникацију и са другим европским лидерима, укључујући француског председника Емануела Макрона (Еммануел Мацрон), преноси Политицо.
Расправа је добила на значају и због забринутости европских земаља да би Трамп могао да постигне договор са Путином без њиховог учешћа, занемарујући интересе Украјине и њених европских савезника. Трампови разговори са руским председником изазвали су незадовољство у Кијеву и европским престоницама, посебно због утиска да је амерички председник све спремнији да прихвати руске ставове у рату који траје готово пет година. У Бриселу се зато поново разматра потреба да Европа успостави непосредан канал комуникације са Кремљом, како би заштитила сопствене интересе и спречила наметање неповољног мировног споразума Украјини.
Један европски дипломата упозорио је да преговори са Путином и Трампом неће моћи да се воде искључиво према уобичајеним процедурама ЕУ.
Према његовим речима, Европа не може да дође за преговарачки сто са двоје или троје људи који би истовремено говорили у њено име. Избор представника требало би да зависи од тога ко може највише да допринесе преговорима, а не од борбе за утицај међу европским политичарима. Тиме се отвара питање да ли би ЕУ требало да наступи преко једног заједничког представника или да у процес укључи више својих институција.
Међу кандидатима који се издвајају налази се фински председник Александер Стуб (Алеxандер Стубб). Његове предности су добри односи са Трампом, као и дугогодишње финско искуство у односима са Русијом. Две земље деле границу дугу око 1.300 километара и имају историју међусобних ратова, због чега Финска посебну пажњу посвећује питањима безбедности и односима са Москвом. Један дипломата ЕУ оценио је да финско познавање Русије и традиционални дијалог са њом чине Стуба занимљивим кандидатом за европског изасланика.
Други дипломата ЕУ навео је да је Стуб за сада једини који је показао спремност да преузме водећу политичку улогу у овом процесу и да би могао да представља Европу на будућем мировном самиту.
Стуб је у уторак боравио у Норвешкој, где се састао са Зеленским и Виткофом у оквиру разговора који су претходили посети америчког изасланика Русији. Састанку је присуствовао и Бјерн Зајберт (Бјоерн Сеиберт), главни сарадник Урсуле фон дер Лајен, који учествује у разговорима саветника за националну безбедност у оквиру Коалиције вољних (Француска, Немачка и Велика Британија), групе земаља које подржавају Украјину.
Међутим, поједине европске дипломате сматрају да би у преговорима требало непосредно да учествују институције ЕУ, а не само група највећих европских држава попут Немачке, Француске и Велике Британије.
Један од њих истакао је да би и Зајберт, који ради за Фон дер Лајен, и Педро Лурти (Педро Лоуртие), главни сарадник председника Европског савета Антонија Коште (Антонио Цоста), требало да буду укључени у припремне разговоре. Такође је нагласио да државе чланице морају редовно да добијају информације о току преговора како би ЕУ могла да наступа са заједничким ставом.
Према наводима једног другог дипломате, европски лидери су на прошлонедељном самиту у Бриселу питали Кошту да ли би требало да разговара са Путином. Кошта је, међутим, одговорио да за сада не намерава да ступи у контакт са руским председником. Тај дипломата сматра да би Кошта ипак требало да започне разговоре са Москвом ако ЕУ жели да утиче на мировни процес. Он га види као погоднијег посредника од Фон дер Лајен и Калас, за које сматра да су превише јасно сврстане уз Украјину да би на највишем политичком нивоу могле да наступе као непристрасни посредници. Посебно је указао на оштре критике које је Калас упућивала Трампу, оцењујући да Кошта оставља утисак неутралнијег преговарача.
Европска комисија, међутим, инсистира на томе да је ЕУ већ укључена у мировне напоре, наводећи присуство Зајберта на састанку у Ослу. Портпаролка ЕК Паула Пињо (Паула Пинхо) изјавила је у среду да је циљ разговора био да се процени да ли постоје услови за прелазак на тројне или шире преговоре, у којима би за истим столом учествовали Украјина и Русија.
Она је навела да су теме разговора обухватиле територијална питања, безбедност и послератни просперитет Украјине, додајући да се очекује да Виткоф након сусрета са Путином обавести Кијев и европске партнере о резултатима разговора. Пињо је нагласила да је за ЕУ важно да буде присутна за преговарачким столом, изнесе своје ставове и учествује у напорима за окончање рата.
Сусрет Путина и Виткофа у среду у Санкт Петербургу трајао је око три сата. Према речима помоћника руског председника Јурија Ушакова, разговор је био „садржајан и отворен“. Очекивало се да учествује и други амерички преговарач Џаред Кушнер, али он није могао да допутује из здравствених разлога. Ипак, успостављена је видео-веза са њим, па је имао прилику да изнесе своје процене и ставове.
“Ово је, истакао бих, већ девети контакт нашег председника са америчким представницима, што представља корисну допуну редовним телефонским разговорима председника Русије и САД“, рекао је Ушаков, преноси Интерфаx.
„Американци су приметили одређене нијансе у понашању европских лидера који су, између осталих, били присутни на том скупу, као и представника других организација, попут Европске комисије и НАТО-а. О томе су нас обавестили, али нас те нијансе, да тако кажем, не задовољавају у потпуности“, рекао је он. Према речима помоћника руског председника, Владимир Путин и Стив Виткоф конкретно су разговарали о обнови тројних преговора у формату Русија–САД–Украјина.
Путин је раније изјавио да је спреман да преговара са европским земљама. Истовремено је тврдио да Европа нема мировну агенду и да подржава наставак рата. Као пожељног представника европске стране, Москва је навела бившег немачког канцелара Герхарда Шредера (Герхард Сцхрöдер).
Ушаков је подсетио да је планирани наставак преговора непосредно након избора за Државну думу у септембру, како је навео, осујетила сама украјинска власт, извођењем изузетно масовних напада на Москву, друге градове, бирачка места и непосредно на чланове изборних комисија, од којих су неки погинули.
Представник Кремља додао је да је ситуација поново анализирана, између осталог и узимајући у обзир поруке које је руска страна добила од Американаца.
Прочитајте још:
Путин је саопштио да је Москва спремна да обнови тројне преговоре Русије, САД и Украјине у другој декади новембра. Према речима Ушакова, главна тема разговора требало би да буде успостављање система безбедности за Русију и Украјину након завршетка сукоба. Виткоф је оценио да ће Трамп са великим задовољством дочекати такву одлуку.
Нови круг тројних преговора могао би поново да буде одржан у Абу Дабију. „Оријентишемо се на Абу Даби. Постојао је договор да то буде негде средином новембра, вероватно у другој декади новембра“, рекао је Ушаков. Он није искључио могућност да у руској делегацији поново буде Путинов помоћник Владимир Медински.
„То је, у суштини, експертски ниво, као и раније, војни представници и председников помоћник Медински“, рекао је Ушаков у програму Првог канала руске телевизије.
