Све вести
Фото из чланка: Телеграф.рсКо је ухапшени директор РХМЗ? Од научних признања и функција у САНУ до оптужби за прање новца
Шта наводе медији
Николић је високо образовање стекао из области физичких наука, студијски програм Метеорологија, на Физичком факултету Универзитета у Београду, а магистарски и докторски степен на Катедри за хидрогеологију РГФ Универзитета у Београду.
Ово наводи један извор
Телеграф, 3. нов, 17:55 (отвара се у новом прозору)
Према подацима који стоје на званичном сајту РХМЗ-а, проф. др Југослав Николић високо образовање стекао је из научне области физичке науке – студијски програм Метеорологија, на некадашњем Природно-математичком – садашњем Физичком факултету Универзитета у Београду. Академски назив магистра наука и научни степен доктора наука стекао је на Универзитету у Београду, Катедра за хидрогеологију РГФ. Професор Николић има стечено наставно звање "редовни професор", а у току своје каријере имао је и научно звање "виши научни сарадник". Поседује вишегодишње радно искуство на високостручним пословима у Републичком хидрометеоролошком заводу (РХМЗ) и постигнуте резултате у проучавању, интегралном сагледавању и обједињеном решавању проблема фундаменталних са аспекта метеорологије - физике атмосфере, заштите животне средине, примена у енергетици, водопривреди и пољопривреди. Кроз стручне и научне радове, пројекте и монографије дао је оригиналне стручне и научне доприносе и утицао на развој науке, научне мисли и развој струке. Научно ангажовање професора Николића односи се на Српску академију наука и уметности (САНУ) и повремена предавања на докторским студијама одговарајућих Факултета, а наставно ангажовање на редовним предавањима на више факултета, међу којима и на предмету Метеорологија са климатологијом на Шумарском факултету Универзитета у Београду. Као члан научног већа Географског института "Јован Цвијић" САНУ, учествовао је у његовом развоју. Именован је, по Одлуци Извршног одбора САНУ, за члана Међуодељенског одбора за динамику климатског система Земље и дело Милути
Николић је стални представник Републике Србије у Светској метеоролошкој организацији (WМО), Европској метеоролошкој мрежи (ЕУМЕТНЕТ) и Европском центру за средњорочну прогнозу времена (ЕЦМWФ).
Ово наводи један извор
Проф. др Југослав Николић је стални представник Републике Србије у Светској метеоролошкој организацији (WМО), Европској метеоролошкој мрежи (ЕУМЕТНЕТ) и Европском центру за средњорочну прогнозу времена (ЕЦМWФ). Непосредно се ангажовао да Република Србија постане пуноправни члан ЕЦМWФ-а и улаже напоре да РХМЗ има активан статус и у другим међународним асоцијацијама.
Решењем Владе Републике Србије Николић је постављен на положај директора РХМЗ-а по конкурсу.
Ово наводи један извор
Решењем Владе Републике Србије постављен је на положај директора РХМЗ-а по конкурсу за попуњавање овог положаја. Одлукама Владе именован је за члана Републичког штаба за ванредне ситуације, члана Националног савета за климатске промене, члана Савета националне инфраструктуре геопросторних података и представника РХМЗ-а у Преговарачкој групи за животну средину - ПГ 27.
Одлукама Владе Николић је именован за члана Републичког штаба за ванредне ситуације, Националног савета за климатске промене, Савета националне инфраструктуре геопросторних података и представника РХМЗ-а у Преговарачкој групи за животну средину (ПГ 27).
Ово наводи један извор
Решењем Владе Републике Србије постављен је на положај директора РХМЗ-а по конкурсу за попуњавање овог положаја. Одлукама Владе именован је за члана Републичког штаба за ванредне ситуације, члана Националног савета за климатске промене, члана Савета националне инфраструктуре геопросторних података и представника РХМЗ-а у Преговарачкој групи за животну средину - ПГ 27.
Николић је био члан научног већа Географског института „Јован Цвијић“ САНУ и, по Одлуци Извршног одбора САНУ, члан Међуодељенског одбора за динамику климатског система Земље и дело Милутина Миланковића.
Ово наводи један извор
Према подацима који стоје на званичном сајту РХМЗ-а, проф. др Југослав Николић високо образовање стекао је из научне области физичке науке – студијски програм Метеорологија, на некадашњем Природно-математичком – садашњем Физичком факултету Универзитета у Београду. Академски назив магистра наука и научни степен доктора наука стекао је на Универзитету у Београду, Катедра за хидрогеологију РГФ. Професор Николић има стечено наставно звање "редовни професор", а у току своје каријере имао је и научно звање "виши научни сарадник". Поседује вишегодишње радно искуство на високостручним пословима у Републичком хидрометеоролошком заводу (РХМЗ) и постигнуте резултате у проучавању, интегралном сагледавању и обједињеном решавању проблема фундаменталних са аспекта метеорологије - физике атмосфере, заштите животне средине, примена у енергетици, водопривреди и пољопривреди. Кроз стручне и научне радове, пројекте и монографије дао је оригиналне стручне и научне доприносе и утицао на развој науке, научне мисли и развој струке. Научно ангажовање професора Николића односи се на Српску академију наука и уметности (САНУ) и повремена предавања на докторским студијама одговарајућих Факултета, а наставно ангажовање на редовним предавањима на више факултета, међу којима и на предмету Метеорологија са климатологијом на Шумарском факултету Универзитета у Београду. Као члан научног већа Географског института "Јован Цвијић" САНУ, учествовао је у његовом развоју. Именован је, по Одлуци Извршног одбора САНУ, за члана Међуодељенског одбора за динамику климатског система Земље и дело Милутина Миланковића. Добитник је награде Привредне коморе Београда за најбољи научни рад од посебног значаја за примене у привреди и струци.
Николић је добитник награде Привредне коморе Београда за најбољи научни рад од посебног значаја за примене у привреди и струци.
Ово наводи један извор
на Миланковића. Добитник је награде Привредне коморе Београда за најбољи научни рад од посебног значаја за примене у привреди и струци.
У каријери је радио као синоптичар у прогнози времена РХМЗ-а и у ваздухопловству, руководилац Радарских центара, Сектора за метеорологију и службе за аеролошка мерења РХМЗ-а.
Ово наводи један извор
У својој вишегодишњој пракси радио је, поред осталог, као синоптичар у прогнози времена РХМЗ-а, синоптичар у ваздухопловству, руководилац Радарских центара РХМЗ-а, руководилац Сектора за метеорологију РХМЗ-а, руководилац службе за аеролошка мерења РХМЗ-а, као и на радном месту за стратегије, програме и пројекте из области метеорологије и климатских промена – Сектор за развој, програме и пројекте Европске Уније. У свом научном раду, кроз интердисциплинарни приступ, дао је бројне практичне доприносе. Допринос одрживом развоју дао је кроз израду стратегије просторног развоја Републике Србије 2009 - 2013 - 2020 у делу утицаја атмосферских природних непогода.
Николић је објавио три научне монографије, више радова у међународним часописима са СЦИ листе, аутор/коаутор више од 25 радова из категорије М20 и преко 45 радова из категорије М33.
Ово наводи један извор
Међу првима је учествовао у истраживању активности природних радиоактивних гасова радона и торона одговарајућим пасивним дискриминативним нуклеарним траг детекторима у ваздушном стубу у земљишту. Повезивање геолошких и хидро-метеоролошких/климатолошких карактеристика појединих области са интензитетом природне радиоактивности у њима представља оригиналан научни допринос за израду одговарајућих мапа ризика. Осим наведеног, дао је значајан допринос анализи временских стања, истраживању озона, одређивању глобалног зрачења, као и доприносе из области хидрогеологије/хидрологије/хидрохемије. Међу научним радовима, поред осталог, професор Николић је објавио три научне монографије и више радова у међународним часописима са СЦИ листе (Сциенце Цитатион Индеx листа), као и зборницима међународних конференција. Аутор је двеју истакнутих монографија националног и ширег значаја, које је објавио Институт САНУ "Јован Цвијић", чију промоцију је организовала Српска академија наука и уметности 05. фебруара 2011. године, а којој су присуствовали бројни академици, представници факултета, научних института и Републичког хидрометеоролошког завода. Аутор/коаутор је више од 25 радова из категорије М20 (радови објављени у међународним, истакнутим међународним и врхунским међународним часописима), неколико радова из категорије М51 (радови објављени у водећим часописима националног значаја) и преко 45 радова из категорије М33 (сопштења са међународних скупова штампана у целини).
Промоција двеју монографија Николића, објављених од Института САНУ „Јован Цвијић“, организована је у САНУ 05. фебруара 2011. године.
Ово наводи један извор
Међу првима је учествовао у истраживању активности природних радиоактивних гасова радона и торона одговарајућим пасивним дискриминативним нуклеарним траг детекторима у ваздушном стубу у земљишту. Повезивање геолошких и хидро-метеоролошких/климатолошких карактеристика појединих области са интензитетом природне радиоактивности у њима представља оригиналан научни допринос за израду одговарајућих мапа ризика. Осим наведеног, дао је значајан допринос анализи временских стања, истраживању озона, одређивању глобалног зрачења, као и доприносе из области хидрогеологије/хидрологије/хидрохемије. Међу научним радовима, поред осталог, професор Николић је објавио три научне монографије и више радова у међународним часописима са СЦИ листе (Сциенце Цитатион Индеx листа), као и зборницима међународних конференција. Аутор је двеју истакнутих монографија националног и ширег значаја, које је објавио Институт САНУ "Јован Цвијић", чију промоцију је организовала Српска академија наука и уметности 05. фебруара 2011. године, а којој су присуствовали бројни академици, представници факултета, научних института и Републичког хидрометеоролошког завода. Аутор/коаутор је више од 25 радова из категорије М20 (радови објављени у међународним, истакнутим међународним и врхунским међународним часописима), неколико радова из категорије М51 (радови објављени у водећим часописима националног значаја) и преко 45 радова из категорије М33 (сопштења са међународних скупова штампана у целини).
Николић је дао допринос одрживом развоју кроз израду стратегије просторног развоја Републике Србије 2009 - 2013 - 2020 у делу утицаја атмосферских природних непогода.
Ово наводи један извор
У својој вишегодишњој пракси радио је, поред осталог, као синоптичар у прогнози времена РХМЗ-а, синоптичар у ваздухопловству, руководилац Радарских центара РХМЗ-а, руководилац Сектора за метеорологију РХМЗ-а, руководилац службе за аеролошка мерења РХМЗ-а, као и на радном месту за стратегије, програме и пројекте из области метеорологије и климатских промена – Сектор за развој, програме и пројекте Европске Уније. У свом научном раду, кроз интердисциплинарни приступ, дао је бројне практичне доприносе. Допринос одрживом развоју дао је кроз израду стратегије просторног развоја Републике Србије 2009 - 2013 - 2020 у делу утицаја атмосферских природних непогода.
Николић је био више година члан Уређивачког одбора научног часописа „Зборник радова“ Института „Јован Цвијић“ САНУ.
Ово наводи један извор
Проф. др Југослав Николић руководио је, или учествовао у изради, бројних научних пројеката. Био је више година члан Уређивачког одбора научног часописа "Зборник радова" Института „Јован Цвијић“ САНУ. Релевантно искуство, научна и наставна активност, праћење светских истраживачких процеса, чланство у угледним стручним и научним асоцијацијама, дају му компетентност у струци и науци и потврђују његов статус креативног стручњака од ауторитета, који је својим досадашњим радом битно унапредио конвенционалне стручне и научне моделе.
Навод, непотврђеноДиректор РХМЗ-а Југослав Николић (71) ухапшен је по налогу Посебног одељења за сузбијање корупције због прања новца.
Овај навод преносе
Директор РХМЗ-а Југослав Николић (71) ухапшен је данас по налогу Посебног одељења за сузбијање корупције због прања новца.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.
