"СРБИЈА ФАКТОР ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈЕ": За Шошкића Срби у Црној Гори мањина КАНДИДАТ Студентске листе и професор Економског факултета у Београду,Дејан Шошкић, најавио је да ће се преиспитивати како је трошен новац који је из… Цео текст
"СРБИЈА ФАКТОР ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈЕ": За Шошкића Срби у Црној Гори мањина
КАНДИДАТ Студентске листе и професор Економског факултета у Београду,Дејан Шошкић, најавио је да ће се преиспитивати како је трошен новац који је из буџета Србије издвајан за организације у Црној Гори, истовремено оцењујући да је досадашња политика Београда доприносила дестабилизацији суседних држава.
У интервјуу подгоричкој "Побједи" Шошкић је, одговарајући на питање о финансирању организација које се боре за права Срба, говорио о подршци "мањинским заједницама", не осврћући се на чињеницу да Срби чине готово трећину становништва Црне Горе, док је српски језик најзаступљенији матерњи језик у тој држави.
Шошкићеве изјаве наговештавају какву ће политику према српском народу у Црној Гори водити будућа власт у Србији, посебно имајући у виду да је финансијску подршку организацијама које се баве заштитом националних права довео у везу с могућношћу финансирања политичке нестабилности, а да притом није навео ниједан конкретан пример злоупотребе средстава.
Одговарајући на питање "Побједе" да ли ће Србија наставити да финансира удружења и организације које се боре за права Срба у Црној Гори, Шошкић је рекао:
"Одговарајући ниво подршке мањинским заједницама у другим државама је уобичајена пракса коју спроводи велики број држава. Оно што не би требало да буде случај јесте да се таква врста подршке претвара у финансирање политичке нестабилности у суседним државама - рекао је Шошкић.
Он је додао да су заштита културног наслеђа и афирмација културе националних заједница европске тековине, али и нагласио да таква подршка не сме да буде злоупотребљена нити да има негативне последице по државу у којој национална заједница живи.
Срби мањина, а сваки трећи становник у Црној Гори Србин
Посебну пажњу привлачи чињеница да је Шошкић, говорећи о организацијама које се боре за права Срба, употребио термин "мањинске заједнице", не објаснивши како посматра специфичан национални и политички положај српског народа у Црној Гори.
Према званичним резултатима пописа становништва из 2023. године, у Црној Гори живи 205.370 Срба, односно 32,93 одсто укупног становништва. Истовремено, 269.307 грађана, или 43,18 одсто, изјаснило се да им је српски матерњи језик, што га чини најзаступљенијим матерњим језиком у земљи.
Иако Срби нису бројчана већина становништва, њихов положај представља једно од најважнијих националних и уставноправних питања у Црној Гори. Зато употреба општег термина "мањинска заједница" у овом контексту отвара питање да ли Шошкић српско национално питање у Црној Гори посматра искључиво кроз механизме мањинске заштите.
Он у интервјуу није поменуо захтеве да српски језик добије статус службеног језика, нити питање двојног држављанства, иако су управо то неки од најважнијих захтева политичких представника српског народа у Црној Гори.
Шошкић није објаснио ни да ли би будућа власт у Београду наставила да подржава организације које се законитим средствима залажу за остваривање тих права, уколико њихови захтеви наиђу на противљење власти у Подгорици.
Провера новца или преиспитивање политичке подршке?
На директно питање новинара "Побједе" да ли ће се преиспитивати где је одлазио новац из буџета Србије намењен организацијама у Црној Гори, Шошкић је најавио проверу досадашњег трошења средстава.
- Свако министарство ће радити по закону и бити одговорно да преиспита како су трошена средства. Министарства Србије која су била највише укључена у тим пословима имаће свој део задатка - поручио је Шошкић.
Контрола коришћења буџетског новца законска је обавеза државних институција и сама по себи није спорна. Међутим, Шошкић је ову најаву повезао са упозорењем да финансијска подршка не сме постати средство политичке дестабилизације суседних држава, без прецизирања шта би се под таквим деловањем подразумевало.
Остаје зато нејасно да ли би предмет најављених провера биле искључиво евентуалне финансијске неправилности или би се преиспитивала и политичка оправданост подршке појединим српским организацијама.
Нарочито је важно што Шошкић није навео ниједну организацију која је, према његовим сазнањима, злоупотребила новац из Србије, нити је изнео доказе да је таквим средствима финансирана нестабилност у Црној Гори.
Такође, у интервјуу није објашњено где би се повукла граница између законитог залагања за права српског народа и политичког деловања које би будућа власт Србије могла сматрати неприхватљивим.
Србија представљена као фактор дестабилизације
Шошкић је у разговору за подгорички лист изнео и оштру оцену досадашње регионалне политике Србије, приписујући јој одговорност за нестабилност у појединим суседним државама.
- Очекујем да ће се Србија из статуса у којем је била фактор који је дестабилизовао одређене земље у нашем суседству окренути много одговорнијој и добросуседској политици која почива на интересима региона у целини и на сарадњи. Верујем да ће Србија постати фактор стабилности и прогреса у региону - изјавио је Шошкић.
Иако је ову оцену изнео без резерве, није навео које је конкретно државе Србија дестабилизовала, нити којим поступцима је то чинила.
У интервјуу није разјашњено ни да ли Шошкић под спорним деловањем Београда подразумева и његову политичку и институционалну сарадњу са представницима српског народа у региону.
Таква разлика није без значаја, јер критика конкретних поступака претходне власти није исто што и довођење у питање легитимности државне подршке сопственом народу изван граница Србије.
Шошкић је, с друге стране, поручио да жели најбоље могуће односе Србије и Црне Горе.
- Мени је најприродније да Црна Гора и Србија имају највише могуће односе пријатељства и сарадње и разумевања, вероватно можда и за нијансу више у односу на неке друге суседне државе - навео је он.
Међутим, није представио конкретна решења за отворена питања у односима две државе, укључујући положај српског језика и захтеве значајног дела грађана Црне Горе који се изјашњавају као Срби.
Најављује ревизију уговора, критикује ауто-путеве и ЕКСПО
У економском делу интервјуа Шошкић је најавио преиспитивање великих државних уговора и јавних инвестиција, оптужујући претходну власт за нетранспарентно трошење новца и корупцију.
Посебно је говорио о изградњи ауто-путева, ковид болница, стадиона и пројекту ЕКСПО, доводећи велика издвајања за те инвестиције у везу са ризицима од корупције.
Тврдио је и да су јавне финансије Србије оптерећене са 28 милијарди евра више дуга него 2012. године, али у интервјуу није образложио кретање дуга у односу на бруто домаћи производ, нити раздвојио економску оправданост инвестиција од евентуалних незаконитости приликом њиховог уговарања.
Говорећи о ЕКСПО-у, Шошкић је навео да се Студентска листа залаже за поштовање међународних обавеза, али и за анализу и могућу измену уговора тамо где се утврди да су штетни по државу.
Истовремено је признао да његова политичка опција још нема довољно информација о степену реализације овог пројекта.
Шошкић је најавио и већа улагања у образовање, науку и истраживање, као и мере за побољшање буџетске дисциплине и контроле јавне потрошње.
На питање да ли би прихватио функцију председника Владе Србије није дао директан одговор, већ је рекао да ће Студентска листа ускоро представити кадровске предлоге и да треба поштовати законом предвиђену процедуру.
Ипак, највећу пажњу у политичком делу његовог интервјуа привлаче ставови о положају Срба у Црној Гори и будућности финансијске подршке организацијама које се баве заштитом њихових права.
Иако Шошкић није најавио обустављање те помоћи, нити је све српске организације оптужио за политичку дестабилизацију, његове оцене оставиле су без одговора питање према којим би критеријумима будућа власт Србије одлучивала о наставку подршке.
Посебно остаје отворено да ли би законита борба за службени статус српског језика, двојно држављанство и равноправност српског народа била посматрана као легитимно остваривање националних права или као политичко деловање које нарушава односе Београда и Подгорице.
На то питање кандидат Студентске листе у интервјуу "Побједи" није одговорио.
(Политика)
Кликни на звездицу у горњем десном углу и запрати Новости на Гоогле Неwс платформи
АЛЕКСАНДАР Вучић, носилац листе "Александар Вучић - Уједињена Србија", рекао је вечерас у емисији "Хит Твит" на ТВ Пинк,
11. 10. 2026. у 22:13
Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15). Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.
14. 09. 2026. у 22:51
Голден Стејт Вориорисли везали су и трећу победу у НБА лиги победивши Лос Анђелес Лејкерсе са 112:95.
31. 10. 2026. у 10:55