
Институт Кареја поднео је кривичну пријаву Тужилаштву за организовани криминал против министара, руководилаца ЕПС-а и Алта банке због преласка ЕПС-а на рачун у Поштанској штедионици.
Реченице које преносе бар 3 од 5 медија.
Институт за истраживање корупције Кареја из Панчева поднео је Тужилаштву за организовани криминал кривичну пријаву против више функционера Електропривреде Србије (ЕПС), министара Синише Малог и Дубравке Ђедовић Хандановић и председника Управног одбора Алта банке Давора Мацуре, због сумње на штету од око 430 милиона динара. У пријави се наводи да је ЕПС, пре 1. јуна 2025. године, пребацио рачун за уплату рачуна за електричну енергију са бесплатног рачуна код Управе за трезор Министарства финансија на рачун у Алта банци, која је за сваку трансакцију наплаћивала 30 динара.
Кареја процењује да је, за 16 месеци, на тај начин Алта банка остварила приход од око 430 милиона динара, полазећи од податка да ЕПС има приближно 900.000 мерних места, односно корисника. Истовремено је најављено да у одређеном периоду неће бити могуће плаћање путем мобилне апликације и портала "Увид у рачун".
Институт сматра да је и прелазак на рачун у Поштанској штедионици споран, јер је ЕПС претходно могао да користи бесплатан рачун код Управе за трезор.
Текст из 5 чланака. Ниједну реченицу не преносе сви, у 12 се разликују.
Институт за истраживање корупције Кареја из Панчева поднео је Тужилаштву за организовани криминал кривичну пријаву против више функционера Електропривреде Србије (ЕПС), министара Синише Малог и Дубравке Ђедовић Хандановић и председника Управног одбора Алта банке Давора Мацуре, због сумње на штету од око 430 милиона динара.
Пријавом су обухваћени и извршни директори ЕПС-а Милан Лаковић и Александар Бјеличић, седам чланова Надзорног одбора овог предузећа, као и председник Управног одбора Алта банке Давор Мацура.
Како наводи „Кареја“, одговорна лица ЕПС-а сумњиче се да су злоупотребила службени положај тако што су одлучила да се наплата рачуна за електричну енергију у Београду, уместо преко Управе за трезор Министарства финансија, обавља преко рачуна отвореног у Алта банци.
У пријави се наводи да је ЕПС, пре 1. јуна 2025. године, пребацио рачун за уплату рачуна за електричну енергију са бесплатног рачуна код Управе за трезор Министарства финансија на рачун у Алта банци, која је за сваку трансакцију наплаћивала 30 динара.
Кареја процењује да је, за 16 месеци, на тај начин Алта банка остварила приход од око 430 милиона динара, полазећи од податка да ЕПС има приближно 900.000 мерних места, односно корисника.
Институт сматра да је тиме ЕПС оштећен, а банци прибављена противправна имовинска корист.
Кривична пријава обухвата и генералног директора ЕПС Душана Живковића, извршне директоре Милана Лаковића и Александра Бјеличића, чланове Надзорног одбора тог предузећа и друга за сада непозната одговорна лица.
Како се описује у пријави коју је Институт за истраживање корупције Карије поднео Тужилаштву за организовани криминал, одговорни у ЕПС-у су одлучили да отворе рачун у Алта банци и да се он користи у даљим плаћањима, уместо рачун у Министарству финансија, односно код Управе за трезор.
Институт тврди да је ЕПС на тај начин омогућио банци да наплаћује провизију од 30 динара по трансакцији, иако је коришћење рачуна код Управе за трезор било бесплатно.
Према наводима из пријаве, рачуница од око 430 милиона динара заснива се на процени да Београд има око 900.000 мерних места, провизији од 30 динара и периоду од 16 месеци.
Кареја сумња да су руководиоци ЕПС-а злоупотребили службени положај, док се министрима финансија и рударства и енергетике на терет ставља да нису извршили законску обавезу надзора над финансијским плановима тог јавног предузећа.
Мали и Хандановић осумњичени за пропуст у надзору
У кривичној пријави се наводи да су министар финансија Синиша Мали и министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, заједно са другим одговорним лицима у својим министарствима, пропустили да спроведу законом прописани надзор над финансијским пословањем ЕПС-а.
Подносиоци пријаве сматрају да су тиме омогућили преливање новца у корист приватне банке, на штету ЕПС-а.
Председник Управног одбора Алта банке Давор Мацура обухваћен је пријавом због сумње да је учествовао у уговарању посла и омогућио банци стицање противправне имовинске користи.
Кривичном пријавом обухваћени су и генерални директор ЕПС-а Душан Живковић, извршни директори Милан Лаковић и Александар Бјеличић, чланови Надзорног одбора тог предузећа, као и друга, за сада непозната одговорна лица.
Кареја сумња на злоупотребу службеног положаја, као и на пропуст министара да обављају надзор над радом ЕПС.
Кареја је указала и да је ЕПС 1. новембра обавестио кориснике у Београду да се, почев од рачуна за октобар, уплате врше на нови рачун у Поштанској штедионици, број 200-75409-96.
Промена рачуна и одговор Управе за трезор
Институт наводи да се још у јулу 2025. године обратио Управи за трезор, тражећи објашњење због чега се рачуни за струју у Београду више не плаћају преко државног трезора, већ преко Алта банке.
Институт је у пријави навео да је од Управе за трезор, у одговору на захтев за информације од јавног значаја из августа 2025. године, добио потврду да се услуга отварања рачуна корисницима јавних средстава не наплаћује.
У пријави је указано и на ;нову промену рачуна за уплату електричне енергије у Београду.
Истовремено је најављено да у одређеном периоду неће бити могуће плаћање путем мобилне апликације и портала "Увид у рачун".
Институт сматра да је и прелазак на рачун у Поштанској штедионици споран, јер је ЕПС претходно могао да користи бесплатан рачун код Управе за трезор.
Које је ваше мишљење о овој теми?
Придружите се дискусији или прочитајте коментаре
Проблем је у томе што ЕПС није имао никакав трошак на том рачуну, док је Алта банка од сваке трансакције наплаћивала 30 динара.
Како у пријави наводи Кареја, одлука је донесена пре 1. јуна 2025, а процењује да је Алта банка стекла противправну корист од 430 милиона евра.
Поред Малог, Ђедовић Хандановић и Мацуре, пријавом су обухваћени и челни људи у ЕПС-у, директор Душан Живковић, извршни директор за финансије Милан Лаковић, извршни директор за снабдевање Александар Бјеличић и чланови Надзорног одбора Олуф Улсет, Владан Живановић, Пера Сандерид, Дејан Осотјић, Хилда Бакен, Игор Петковић и Миодраг Ранковић.
Кареја додаје да је упитан и новоотворени рачун ЕПС-а у банци Поштанска штедионица.
Уколико имате потребу за радном снагом нудимо вам могућност да на једноставан начин огласите позицију за посао.
Радно место можете огласити у одељку Огласи за посао или једноставно кликом на ову поруку.
Институт поставља питање оправданости и те промене, имајући у виду да је претходно коришћен рачун код Управе за трезор, без накнаде.
Кривична пријава није доказ кривице
Институт „Кареја“ затражио је од Тужилаштва за организовани криминал да испита околности промене рачуна, одговорност пријављених и евентуалну штету за ЕПС.
• Квалитетно новинарство није бесплатно.
За наше ❤️ Бујановачке, за наше приче 👉 ДОНИРАЈ