Све вести
Фото из чланка: КлиxКаллас: Црна Гора најближа чланству у ЕУ, изгледи за БиХ, Косово, Македонију и Србију неуједначени
Преглед вести
Заједнички текст
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Цео упоредни текст36 само у једном
Текст из 2 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Још 36 реченица које преноси само по један медиј
Каллас је на конференцији за новинаре, поводом представљања годишњег пакета Европске комисије о проширењу за 2026. годину, истакнула да проширење ЕУ представља једно од најважнијих средстава за јачање европске сигурности, политичке стабилности и геополитичког утјецаја.
Представљајући кључне закључке извјештаја који обухвата десет земаља укључених у процес проширења, Каллас је рекла: "За Босну и Херцеговину, Косово, Сјеверну Македонију и Србију изгледи су неуједначени".
Нагласила је да је Европска комисија први пут представила мапе пута за приступне преговоре с Црном Гором, Албанијом, Молдавијом и Украјином, које тренутно предњаче у процесу приближавања чланству.
"Данашњи извјештај шаље јасну поруку: реформе доносе резултате.
Чланство је све ближе земљама које испуњавају своје обавезе.
Први пут представљамо мапе пута за приступне преговоре с Црном Гором, Албанијом, Молдавијом и Украјином", истакнула је.
Према њеним ријечима, Црна Гора је најближа завршетку приступног процеса, с јасним путем према потписивању уговора о приступању до наредног љета.
Говорећи о Албанији, Каллас је подсјетила да је та земља отворила све преговарачке кластере за нешто више од годину дана, наглашавајући да је сада кључно одржати постигнути темпо и убрзати провођење реформи.
Молдавија, како је навела, наставља напредовати упркос незапамћеним вањским притисцима, при чему је показала досљедну посвећеност реформама и усклађивању законодавства с правном стечевином Европске уније.
Посебно је истакнула напоре Украјине, која проводи свеобухватне реформе упркос руској агресији.
"Украјина проводи опсежне реформе под руским бомбама.
Ниједна земља кандидаткиња никада није проводила реформе таквог обима док је била у рату и то заслужује признање", поручила је Каллас.
Додала је да би, на основу напретка који је Украјина остварила, требало приступити отварању свих преговарачких кластера прије краја ове године.
Осврћући се на остале земље укључене у процес проширења, навела је да Турска остаје кандидаткиња и важан партнер Европске уније, али да околности због којих је њен приступни процес заустављен и даље постоје.
За Грузију је казала да се налази на путу сукобљавања с Европском унијом због назадовања у демократији и заштити основних права, због чега је њен процес приступања де фацто заустављен.
"Заслуге и реформе наставит ће одређивати брзину приступања, као и поштивање владавине права и основних права", нагласила је.
Каллас је упозорила и да обавезе које земље преузимају током приступних преговора не престају важити након што постану чланице Европске уније.
Говорећи о сигурносним изазовима с којима се Европа суочава, истакнула је да се европско сигурносно окружење значајно погоршало од објављивања прошлогодишњег извјештаја о проширењу.
"Рат, стратешко надметање и економска неизвјесност су се повећали.
Мало је наде за скори завршетак руског агресорског рата против Украјине, док су напади у такозваној сивој зони и саботаже против Европе у порасту", казала је.
Према њеним ријечима, управо такве околности додатно наглашавају потребу за проширењем Европске уније.
"Снага је у бројности.
Већа Унија значи и јачање европске сигурности, повећање наше геополитичке тежине на међународној сцени, као и способности да остварујемо утјецај.
То такођер значи веће тржиште и нове могућности за наше економије", истакнула је.
Нагласила је да овогодишњи извјештај о проширењу ставља знатно већи нагласак на сигурносну димензију европских интеграција, због чега први пут садржи посебно поглавље посвећено сигурности и одбрани.
Према њеним ријечима, већина земаља кандидаткиња током протекле године повећала је или задржала висок ниво усклађености са заједничком вањском и сигурносном политиком ЕУ, што представља важан показатељ њиховог стратешког опредјељења и привржености европским вриједностима.
Каллас је нагласила да бројне земље кандидаткиње већ сада активно доприносе европској сигурности.
"Украјина представља прву линију одбране Европе од Русије.
Искуство Кијева стечено на бојном пољу нема премца и од пресудног је значаја за европску сигурност и одбрамбену спремност", казала је.
Посебно је истакнула и допринос Молдавије и партнера са Западног Балкана европским сигурносним активностима.
Скупштина показала је одговорност, озбиљност и способност да одговори на историјске изазове који стоје пред Црном Гором, казао је шеф парламента Андрија Мандић.
Он се састао са шефом Делегације Европске уније у Црној Гори Јоханом Сатлером, који му је уручио Извјештај Европске комисије о Црној Гори за 2026. годину.
Мандић је истакао да са "посебним поносом" гледа на резултате које је парламент остварио током протекле три године.
Мандић је, како је саопштио његов кабинет, посебно нагласио да га, као лидера странке српског народа у Црној Гори, "изузетно радује чињеница" да ће чланство Црне Горе у ЕУ "отворити могућност да своје знање, експертизу и драгоцјено политичко и институционално искуство стечено током процеса европских интеграција, званичним путем и кроз институције ЕУ, ставе на располагање сународницима у региону, уколико они то буду жељели".
„Цијенећи чињеницу да су све државе у којима живи српски народ јасно дефинисале чланство у ЕУ као свој кључни спољнополитички циљ, процјењујем да ће свака помоћ добро доћи како би оне тај циљ што прије оствариле“, рекао је Мандић.
Преузми апликацију и прати вијести