Републичка изборна комисија (РИК) утврдила је да у Србији за предстојеће изборе 25. октобра 2026. године право гласа има 6.450.523 бирача. Паралелно, Министарство државне управе и локалне самоуправе (МДУЛС) наводи да је… Цео текст
Републичка изборна комисија (РИК) утврдила је да у Србији за предстојеће изборе 25. октобра 2026. године право гласа има 6.450.523 бирача. Паралелно, Министарство државне управе и локалне самоуправе (МДУЛС) наводи да је 12. октобра 2026. године у Јабланичком округу било 165.962 уписана бирача, од чега у самом Граду Лесковцу чак 112.308.
Међутим, када се ове бројке укрсте са званичним подацима Пописа становништва из 2022. године, уз физичку рачуницу о просечном броју новорођенчади и младих који су у периоду од 2022. до 2026. постали пунолетни, математика државних органа улази у домен научне фантастике.
Анализа за Лесковац: Недостају десетине хиљада људи, али не и гласача
Према Попису из 2022. године, на територији Града Лесковца живело је укупно 123.950 становника.
Урачунајмо и демографске промене у четворогодишњем периоду (2022–2026):
Деца и малолетници: Према пописним подацима, у Лесковцу је 2022. године живело 16.634 деце узраста од 0 до 14 година (0–4: 5.266; 5–9: 5.651; 10–14: 5.717).
Генерације које постају пунолетне (15–19 година): Из категорије од 6.648 младих (узраст 15–19 година у 2022), у периоду од 2022. до краја 2026. године право гласа стичу отприлике четири генерације (око 5.300 нових пунолетних бирача).
Природни прираштај: У Лесковцу се годишње роди око 1.500 беба (што у четворогодишњем циклусу значи око 6.000 нове деце која, наравно, немају право гласа).
Умирање и исељавање: У истом периоду, због изразито негативног природног прираштаја и масовног одлива становништва са југа Србије, Лесковац годишње губи преко 1.000 до 1.500 становника само по основу морталитета, плус миграције.
Рачуница за Лесковац
Ако од укупног броја становника из 2022. године (123.950) одбијемо децу која су 2026. и даље малолетна (узраст 0–17 година у 2026. години, што чини преко 18.000 деце укључујући и ~6.000 новорођених беба од пописа до данас), реалан број физички присутних пунолетних грађана у Лесковцу не може бити већи од 100.000 до 102.000 људи.
Упркос томе, МДУЛС тврди да у Лесковцу има чак 112.308 уписаних бирача. То значи да у бирачком списку Лесковца има најмање 10.000 до 12.000 „фантомских” гласача више него што у граду уопште живи пунолетних људи.
Анализа по осталим општинама Јабланичког округа
Слични демографски апсурди присутни су у свим осталим општинама овог округа:
Власотинце: ВИШЕ ГЛАСАЧА НЕГО ПУНОЛЕТНИХ ГРАЂАНА
Укупно становника (2022): 25.695
Деца и млади (0–19 година): 4.675 (од чега је преко 3.200 деце испод 15 година).
Број бирача (2026): 22.37 Када од 25.695 становника одбијемо малолетну децу и новорођенчад, стварни број пунолетних Власотинчана износи око 21.000. Са 22.370 уписаних бирача, испада да у Власотинцу гласа више људи него што има пунолетних житеља са све онима који су у међувремену напунили 18 година.
Лебане: 2000 ГЛАСАЧА ВИШЕ ОД ПУНОЛЕТНИХ ГРАЂАНА
Укупно становника (2022): 18.119
Деца (0–14 година): 2.438
Број бирача (2026): 16.31
У Лебану деца и малолетници чине готово петину становништва. Узимајући у обзир и високу стопу исељавања, реални број пунолетних лица у Лебану је испод 14.500, али бирачки список броји скоро 2.000 бирача више.
Бојник
Са 9.315 становника (од чега је преко 1.500 деце младје од 15 година), Бојник има чак 8.058 бирача.
Медвеђа: ОВДЕ НЕМА ДЕЦЕ?
Са 6.360 становника (837 деце до 14 година), уписано је 5.985 бирача. Математички је немогуће да од 6.360 становника чак 5.985 буде пунолетно, осим ако у Медвеђи уопште не живе деца.
То што званични подаци показују да на југу Србије готово свака кућа има више бирача него укућана од преко 15.000 до 20.000 бирача на нивоу целог Јабланичког округа (између броја стварних пунолетних резидената и броја уписаних у списку) оставља огроман простор за манипулације, гласање „у име одсутних” и изборне инжењеринге.
Подаци јасно указују да државне институције нису ускладиле бирачке спискове са стварним стањем на терену, чиме се озбиљно доводи у питање тачност и легитимитет бирачких спискова пред предстојеће изборе.
Екипа ЈУГпресса
