Пишу: Др Слободан Томић, ванредни професор Универзитета у Јорку, Др Михајло Попеску, оснивач и водећи истраживач, Латента (латента.цом) На изборима одржаним 25. октобра, Студентска листа успела је да освоји натполовичну… Цео текст
Пишу: Др Слободан Томић, ванредни професор Универзитета у Јорку, Др Михајло Попеску, оснивач и водећи истраживач, Латента (латента.цом)
На изборима одржаним 25. октобра, Студентска листа успела је да освоји натполовичну већину гласова од око 53 одсто гласова, односно око 2.300.000 гласова. То је резултат који, након 2000. године, никоме није пошао за руком да оствари.
Како је Студентска листа успела да „намакне“ ову самосталну скупштинску већину од више од 140 посланика? У овом тексту представљамо анализу засновану на предизборној анкети коју смо, као тим истраживачке агенције Латента, спровели у последњих 36 сати пред отварање биралишта, на узорку бирача регрутованих преко онлајн панела (1.189 испитаника), уз допунски узорак путем технике „снежне грудве“ („сноwбалл“) у којој је 68 испитаника из круга познаника и круга њихових познаника описало гласачке намере 134 пензионера (групе коју онлајн панели слабије досежу).
Студентска листа успела је да окупи широку коалицију друштвених и политичких група. Њено језгро чине бирачи некадашње Србије против насиља из 2023. године: преко девет од десет њих гласало је овог пута за Студентску листу. Али то само по себи није било довољно – ни за победу, а посебно не за овако убедљиву победу
Овај узорак био је довољан да кроз софистицирано моделирање пројектујемо коначне резултате за изборну ноћ (пројекције смо објавили у 20:01, минут после затварања биралишта, на сајту поллинг2026.латента.цом), а додатно нам омогућава и увид у структурна кретања бирачког тела тј. како су гласачи, оквирно, мењали своје гласачке преференције у односу на изборе из 2023.
На основу тих података, усклађених са званичним резултатом избора из 2023. и прелиминарним резултатима РИК-а за 2026, следећи графикон даје сажет преглед миграције бирача на основу наше анкете.
Гласачки „прелази“: лево су бирачи који су гласали 25. октобра 2026, разврстани према томе за кога су гласали у децембру 2023; висина блока је њихов процењени удео у важећим гласовима 2026. Десно су листе за које су гласали 2026, а проценти на тракама показују колики је део сваке групе из 2023. изабрао дату листу. Извор: Латента, предизборна онлајн анкета и сноwбалл анкета пензионера, усклађено са резултатом 2023. и прелиминарним резултатима РИК-а · поллинг2026.латента.цом
Неколико трендова може се издвојити из података.
Студенти су освојили снажну подршку и међу онима који 2023. нису гласали, како међу тадашњим апстинентима, тако и међу првогласачима, тј. младима који су пре три године били малолетни, а сада први пут изашли на биралишта. Чак 76 одсто апстинената из 2023. овог пута је изашло и гласало за Студентску листу, а међу првогласачима она је узела око три четвртине гласова
Прво, Студентска листа успела је да окупи широку коалицију друштвених и политичких група. Њено језгро чине бирачи некадашње Србије против насиља из 2023. Године: угрубо процењено, око 94 одсто њих гласало је овог пута за Студентску листу, што чини око 19 процентних поена њеног резултата. Али то само по себи није било довољно – ни за победу, а посебно не за овако убедљиву победу.
Друго, студенти су придобили снажну подршку и оних који 2023. нису гласали, како тадашње апстиненте, тако и првогласаче, тј. младе који су пре три године били малолетни, а сада су први пут могли на биралишта. Од оних који 2023. нису гласали, а овог пута јесу, Студентску листу изабрало је око 76 одсто, а Вучићеву листу око 16 одсто. Међу првогласачима Студентска листа узела је око три четвртине гласова (75 одсто), а процена за Вучићеву листу у тој групи је, угрубо око двадесет одсто. Тако су апстиненти и првогласачи заједно донели Студентској листи најмање око 11 процентних поена, а највероватније и који проценат изнад.
Треће, и такође веома битно, Студентска листа привукла је већи део бирача мањих листа, пре свега деснице. Међу нашим испитаницима, од бирача некадађње коалиције НАДА (Нови ДСС и ПОКС) придобила је око 90 одсто гласача и око 83 одсто оних који су раније гласали за Ми и Двери-Заветници заједно, уз ограду да су ове групе у анкети мале, па су процене оквирне уз могућа одступања изнад или испод овог броја. У сваком случају, бирачи деснице су се у огромној мери преусмерили ка студентима пре него ка идеолошки ближим опцијама.
Четврто, и можда најиндикативније, Студентска листа „превела“ је на своју страну и део бирача владајуће коалиције, како СНС-а, тако и СПС-а. Код социјалиста је расцеп био „убитачан“: од испитаника који су 2023. гласали за СПС, након нашег моделирања, налази показују да је чак око 40 одсто њих пришло Студентској листи, 30 одсто Вучићевој листи и свега 26 одсто остало СПС-у. Тако је СПС оборен испод цензуса, на око 2,2 одсто.
Подаци показују да се за прелаз ка Студентској листи определио и део пензионера – иначе најбројније гласачке популације, која чини тек нешто мање од трећине бирачког тела, а која по правилу има највећи одзив (излазност) на гласањима. То указује да се „ефекат унука“ на крају ипак догодио; феномен о којем се током кампање често говорило као о могућем, али и даље неизвесном адуту који би могао донети коначну превагу у корист студената
И сам СНС је претрпео значајан одлив својих гласача ка Студентској листи. Он није велик, али јесте значајан: оквирно, око 12 одсто некадашњег СНС бирачког тела, отприлике сваки осми гласач, окренуо се студентима. Наши подаци показују да ниво образовања најбоље објашњава „меке“ СНС бираче. Прелазак је најизраженији међу образованијим бирачима СНС-а: међу онима са факултетом Студентској листи прешла је чак четвртина, међу онима са средњом школом 14 одсто, док међу 11 испитаника са основном школом није било ниједног таквог преласка.
Још упечатљивије, и део пензионера окренуо се Студентској листи – групе која чини нешто мање од трећине бирачког тела и за коју се сматра да најредовније излази на изборе. То указује да се „ефекат унука”, о којем се током кампање много говорило као о могућем, али неизвесном адуту, на крају ипак догодио, макар у мањој мери. Према нашој интегрисаној процени, отприлике сваки седми до осми пензионер који је 2023. гласао за листу СНС-а сада бира Студентску листу, док око 87 одсто остаје уз Вучићеву листу; подршка Вучићевој листи међу најстаријима пала је са око 70 одсто средином кампање на око 62 одсто уочи избора. Али померање није било довољно да промени редослед: међу бирачима од 65 и више година Вучићева листа остаје испред, око 62 према 38 одсто у њену корист. Управо зато што је најбројнија и излази најредовније, та једна група Вучићевој листи је донела оквирно око 870.000 гласова – приближно половину њеног укупног резултата.
Све до 2026. године, СНС бирачка база је деловала гранитно. Већ је постало опште место да та странка, из избора у изборе, успева да „истера“ на биралишта својих загарантованих 1,7–1,8 милиона гласова без осипања, те да је управо стабилност бирачког тела један од кључева њеног успеха.
Нема сумње да би одлучна борба против корупције, као и вешто управљање дивизивним темама, или њихова де-приоритизација, када је то могуће, били кључ у задржавању овако широке подршке
У апсолутним бројевима тако је било и сада: Вучићева листа добила је око 1,72 милиона гласова , тек нешто мање него 2023. Процентуални пад највећим делом је последица раста излазности, јер су нове гласове доминантно добили студенти. Али иза стабилног броја крије се промена састава: судећи према нашој анкети, „СНС зид“ се овог пута ипак окрунио. Губитак настао овим „круњењем“ гласова који су отишли ка Студентској листи, СНС је надокнадио „усисавањем“ дела бирача СПС-а (око 1,8 процентних поена) и дела оних који 2023. нису гласали (такође око 1,8 поена); не треба заборавити ни прелазак бирача мањих десних листа из 2023. године, укључујући и Шешељеве радикале (тада освојили око 55.000 гласова), ка Вучићевој листи. Али, без одлива дела пензионера, као и дела својих млађих традиционалних бирача – пре свега оних са вишим нивоом образовања – ка Студентској листи, Вучићева листа би имала резултат ближи бројци од два милиона гласова.
Капа доле за цатцх-алл
Свеукупно, подаци упечатљиво илуструју да је, прво, кључ успеха Студентске листе била цатцх-алл стратегија и, друго, да је, по питању умећа спровођења те стратегије, Студентска листа показала изузетне вештине комуникације и мобилизације. То је уједно и одговор онима који су сумњали у делотворност цатцх-алл приступа, али и оним бирачима који су, иако су подржали Студентску листу, и даље, са нешто израженијих левих или десних позиција, с нелагодом гледали на поједине поруке или лица са Студентске листе.
Сада је јасније да је овакав приступ Студентске листе, прво, био исправан пут ка успеху и, друго, да је студентски покрет показао право умеће вођења кампање и управљања бирачким телом.
У којој мери ће Студентска листа успети да задржи подршку овако шаролике базе, остаје да се види. Али нема сумње да би одлучна борба против корупције, као и вешто управљање дивизивним темама, или њихова де-приоритизација, када је то могуће, били кључ у задржавању овако широке подршке.
