Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

ПравосуђеНајранији текст Danas, 1. нов, 10:18

Како је легализована зграда Пинка: Изграђено 147 одсто више од дозвољеног, а стигла је и архитектонска награда

2 медија · 2 текста · 1 изворни Истражи мрежу
Фото из чланка: Данас
Преглед вести

Хронологија

  1. 29. окт
    Slobodna Bosna (отвара се у новом прозору)
    NEVJEROVATNI DETALJI O ZGRADI PINKA U BEOGRADU: Izgrađena 147 posto veća od dozvoljene, a onda je uslijedila legalizacija nakon 5. oktobra
    Regija „ZNALI SU SVAKI KORAK I ŠTA PLANIRAJU U PREDMETIMA“: BIA mjesecima prisluškivala tužioce koji istražuju korupciju u slučaju „Nadstrešnica“ Zgrada televizije Pink izgrađena je sa čak 147 posto većom površinom od… Цео текст

    Regija

    „ZNALI SU SVAKI KORAK I ŠTA PLANIRAJU U PREDMETIMA“: BIA mjesecima prisluškivala tužioce koji istražuju korupciju u slučaju „Nadstrešnica“

    Zgrada televizije Pink izgrađena je sa čak 147 posto većom površinom od one predviđene građevinskom dozvolom, a potom je legalizirana nakon petooktobarskih promjena, prema navodima arhitektice Ljubice Slavković.

    Na historiju jednog od najpoznatijih televizijskih zdanja u Beogradu Slavković je podsjetila u objavi na svom Facebook profilu, ukazujući i na paradoks da je zgrada, dok je još bila nelegalna, dobila arhitektonsko priznanje, piše Danas.

    Kako navodi, za zgradu RTV Pink 1997. godine izdata je privremena dozvola za površinu koja je, nakon izmjene, iznosila 1.274 kvadratna metra, dok je u narednim godinama izgrađeno čak 3.150 kvadrata.

    Prema navodima Slavković, objekat je kasnije legaliziran, a arhitektica podsjeća i na ulogu gradskih vlasti nakon 5. oktobra 2000. godine.

    „VAŽNO PODSJEĆANJE: za zgradu RTV Pink je 1997. godine izdata privremena dozvola, čija je odobrena površina nakon izmjene iznosila 1.274 m². U narednim godinama izgrađeno je 3.150 m², što predstavlja odstupanje od 147 posto u odnosu na odobrenu površinu.

    Godine 2000. konačno je stupio na snagu Regulacioni plan Dedinja, čija je čuvena tačka 43, kasnije oborena od strane Ustavnog suda, omogućila da opstanu bespravno izgrađeni objekti ako se uklapaju u GUP. Općina Savski venac, odnosno vijećnici poput profesorice Ksenije Petovar, vršili su pritisak da se objekat uskladi sa zakonom ili ukloni. Tako je i „natjeran“ da kupi susjednu parcelu i osigura barem parking.

    Zgrada RTV Pink uredno je dobila sve dozvole i legalno je upisana nakon što je 2003. godine Grad Beograd, na čelu s Demokratskom strankom, donio zaključak kojim se objekti površine veće od 800 kvadratnih metara legaliziraju na nivou Grada Beograda, a ne općina.

    I bi Pinka, vrlo postpetooktobarskog Pinka.

    Za kolege treba napomenuti i da je 2001. godine na Salonu arhitekture dodijeljeno priznanje za zgradu RTV Pink za „ostvaren visok domet“ u arhitekturi. Profesorica Ksenija Petovar je preko Politike uputila javnu kritiku zbog toga što se nagrađuje tada još uvijek nelegalan objekat i projektant i investitor koji su prekršili parametre iz (privremene) dozvole. Odgovorile su joj kolege, predstavnici žirija, također preko Politike, uz obrazloženje da Salon nagrađuje arhitekturu, a ne pravni status.

    I bi Pinka, kandidata za najljepšu građevinu, građenu tako da se pola datuma i brojeva u dokumentaciji preda mnom ne slažu jedni s drugima, a planovi su došli da usvoje izgrađeno (zvuči poznato?).“

    Regija

    „ZNALI SU SVAKI KORAK I ŠTA PLANIRAJU U PREDMETIMA“: BIA mjesecima prisluškivala tužioce koji istražuju korupciju u slučaju „Nadstrešnica“

    Hronika

    UŽASAN BILANS ŽELJEZNIČKE NESREĆE U ŠPANIJI: 69 poginulih, desetine povrijeđenih

    Estrada

    "BAŠ SAM NADRLJAO": Saša Kovačević proživio dramu pred rođenje djeteta

    Sport

    ZEKIĆ NAKON NOVOG KIKSA SARAJEVA BEZ DLAKE NA JEZIKU: "Zrinjski je apsolutni favorit, mi smo izgleda dosta manje pametni"

    Regija

    DRUŠTVENE MREŽE GORE: Izgleda da je bračni par Joksimović pobjegao iz Srbije usljed pada Vučićevog režima

    Regija

    "POZIV NA SARADNJU PREMA NAŠOJ BRATSKOJ BOSNI I HERCEGOVINI": Mogući premijer Srbije najavio potpuno novi kurs zvaničnog Beograda

    Regija

    PJEVAM ŠTA GOD HOĆU: Kako je Zdravko Čolić bio uvijek blizu Vučićeve politike, a blizak Alta banci

    Regija

    OPSADNO STANJE U BEOGRADU: Policija s dugim cijevima ispred Alta banke

    trenutak ...

  2. 10:18
    Данас (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу
    Како је легализована зграда Пинка: Изграђено 147 одсто више од дозвољеног, а стигла је и архитектонска награда
    Зграда телевизије Пинк изграђена је са чак 147 одсто већом површином од оне предвиђене грађевинском дозволом, а потом је легализована након петооктобарских промена, према наводима архитекткиње Љубице Славковић. На… Цео текст

    Зграда телевизије Пинк изграђена је са чак 147 одсто већом површином од оне предвиђене грађевинском дозволом, а потом је легализована након петооктобарских промена, према наводима архитекткиње Љубице Славковић.

    На историју једног од најпознатијих телевизијских здања у Београду Славковић је подсетила у објави на свом Фејсбук профилу, указујући и на парадокс да је зграда, док је још била нелегална, добила архитектонско признање.

    Како наводи, за зграду РТВ Пинк 1997. године издата је привремена дозвола за површину која је, након измене, износила 1.274 квадратна метра, док је у наредним годинама изграђено чак 3.150 квадрата.

    „Према наводима Славковић, објекат је касније легализован, а архитекткиња подсећа и на улогу градских власти након 5. октобра 2000. године.“

    „ВАЖНО ПОДСЕЋАЊЕ: за зграду РТВ Пинк је 1997. године издата привремена дозвола, чија је одобрена површина после измене износила 1.274 м². У наредним годинама је изграђено 3.150 м², одступање од 147% преко одобреног. 2000. године је коначно на снази Регулациони план Дедиње чија је чувена тачка 43, касније оборена од стране Уставног суда, омогућила да опстану бесправно изграђени објекти ако се уклапају у ГУП. Општина Савски венац, тј. одборници као што је проф. Ксенија Петовар, вршили су притисак да се објекат усклади са законом или уклони (тако је и „натеран“ да купи суседну парцелу и обезбеди барем паркинг).

    Зграда РТВ Пинк је уредно добила све дозволе и легално уписана након што је 2003. године град Београд, на челу с Демократском странком, донео закључак којим се објекти површине преко 800м² легализују на нивоу града Београда, а не општина.

    И би Пинка, врло пост-петооктобарског Пинка.

    За колеге, треба напоменути и да је 2001. године на Салону архитектуре додељено признање за зграду РТВ Пинк за „остварен висок домет“ у архитектури. Проф. Ксенија Петовар је преко Политике упутила јавну критику како се то награђује тада још увек нелегалан објекат и како се награђују пројектант и инвеститор који су прекршили параметре из (привремене) дозволе. Добија одговор од колега представника жирија, исто тако преко Политике, да Салон награђује архитектуру, а не правни статус.

    И би Пинка, кандидата за најлепшу грађевину, грађену тако да се пола датума и бројева у документацији предамном не слажу једни с другима, а планови дошли да усвоје изграђено (звучи познато?).“

Особе и институције у овој вести

  • Уставни суд
  • Демократска странка
  • Град Београд
  • РТВ Пинк
  • Данас
  • Политика
Сва имена у вестима →

Ко је с ким повезан

Додирните име да отворите његове везе у Мрежи.

РТВ ПинкРТВ ПинкЉубица СлавковићЉубица СлавковићГрад БеоградГрад БеоградСалон архитектуреСалон архитектуреКсенија ПетоварКсенија ПетоварУставни судУставни судОпштина Савски венацИстражи целу мрежу вести

Ко је у вести

10

Особе, институције и њихови извори.

Особе

Институције

Организације

10 од 10 · Изаберите за изворе и везе

Ко пише

2медија
2текста
  • Slobodna Bosna Sve vesti
  • Danas

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Вести

  • Избори1042
  • Друштво855
  • Економија601
  • Спољна политика561
  • Правосуђе502
  • Медији417
  • Безбедност232
  • Политика165
  • Косово57

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 4432 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете