Све вести
Фото из чланка: Н1Како је Балашевићева песма „Живети слободно“ постала симбол протеста у Србији
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Постоје песме које се врате на топ-листе, оне које поново постану виралне због неког филма или серије, а постоје и оне које се изнова чују на улицама када се политичка стварност промени. “Живети слободно”, песма Ђорђа Балашевића са албума “Деведесете”, већ две године једна је од нумера које се најчешће везују за протесте у Србији.
Настала на крају деценије обележене ратовима, санкцијама и изолацијом, данас прати нову генерацију студената и грађана који на улицама траже промене. Оно што јој даје додатну тежину јесте чињеница да је Балашевић још за живота говорио о томе шта је њоме желео да поручи, преноси Цитyмагазин.
Песма која је настала на крају деведесетих Балашевић је албум “Деведесете” објавио 2000. године, уочи политичких промена које ће кулминирати 5. октобра.
Био је то његов десети студијски албум и један од његових најдиректније политички интонираних радова. За разлику од љубавних прича по којима је постао познат широј публици, на њему је певао о времену које је обележило читаву једну генерацију.
Цео упоредни текст36 реченица у више медија, 0 само у једном
Текст из 2 чланка. 44 реченице преносе сви, у једној се разликују.
Постоје песме које се врате на топ-листе, оне које поново постану виралне због неког филма или серије, а постоје и оне које се изнова чују на улицама када се политичка стварност промени.
“Живети слободно”, песма Ђорђа Балашевића са албума “Деведесете”, већ две године једна је од нумера које се најчешће везују за протесте у Србији.
Настала на крају деценије обележене ратовима, санкцијама и изолацијом, данас прати нову генерацију студената и грађана који на улицама траже промене.
Оно што јој даје додатну тежину јесте чињеница да је Балашевић још за живота говорио о томе шта је њоме желео да поручи, преноси Цитyмагазин.
Песма која је настала на крају деведесетих
Балашевић је албум “Деведесете” објавио 2000. године, уочи политичких промена које ће кулминирати 5. октобра.
Био је то његов десети студијски албум и један од његових најдиректније политички интонираних радова.
За разлику од љубавних прича по којима је постао познат широј публици, на њему је певао о времену које је обележило читаву једну генерацију.
Међу песмама које су се издвојиле била је “Живети слободно”, посвећена покрету Отпор, који је током 1990-их и 2000. године окупљао противнике режима Слободана Милошевића.
Песма је убрзо добила живот и изван албума, поставши део атмосфере политичких промена и протеста који су довели до Милошевићевог одласка с власти.
У децембру 2000. године Балашевић је одржао свој стоти београдски концерт у Народном позоришту, у организацији Отпора.
Концерт је симболично представљен као повратак једне важне културне институције грађанима, након деценије током које је, према речима тадашњих активиста, била политички злоупотребљавана.
“Ми смо очекивали промену попут Чешке”
Балашевић је у разговорима о том периоду више пута објашњавао да његова идеја није била да Србија постане велика сила, већ да људи у њој коначно могу да живе нормално.
У интервјуу за портал ДЕПО, говорећи о песми “Живети слободно” и очекивањима након промена 2000. године, рекао је:
“Ми смо очекивали промену попут Чешке, да ће живот кренути нормално.
Не да ћемо бити велесила, што себи многи погрешно митолошки трпају у главу, већ да ћемо живети нормално.
Ја сам у тој песми ”Живети слободно” то и рекао.”
У истој изјави осврнуо се и на атмосферу у друштву и нарушену слику коју су о Србији имали људи из других земаља, али и на одговорност коју су грађани морали да преузму након политичких промена.
За њега, дакле, слобода није била само смена власти.
Била је и могућност да се живот настави без страха, изолације и сталног суочавања с последицама политичких одлука.
У томе се крије и разлог због којег песма није остала везана искључиво за једну историјску епизоду.
Њена порука није била ограничена на конкретан изборни резултат, већ на оно што би требало да уследи после њега.
Шта се догодило након 5. октобра?
Балашевић није идеализовао ни период који је уследио након пада Милошевића.
У више наврата говорио је о разочарању у политичке промене и о томе да смена власти сама по себи не решава све проблеме друштва.
У песми “Живети слободно” зато нема само политичког пркоса.
У њој постоји и идеја света који је поново могуће упознати, градова у којима човек може да се осећа добродошло и живота који не мора да буде сведен на преживљавање.
Управо та комбинација отпора и жеље за нормалношћу чини је другачијом од песама које се ослањају искључиво на политичке пароле.
Балашевић је и касније наставио да пише друштвено ангажоване песме, а међу последњима се издваја “Дно дна”, објављена 2017. године.
Његов однос према политици никада није био једноставан, али је у песмама често покушавао да изговори оно што је сматрао да се у јавности прећуткује.
“Ја сам можда у повлашћеном положају јер нисам запослен.
Мене нису могли да отпусте са посла.
Најгоре што су могли мени да ураде је да ме запосле.
Морам некад да напишем песму која је ангажована.
Тако је и било са песмом “Трећа смена” за коју су говорили да је забрањена.
Зашто би била забрањена.
Исто је било и са “Не ломите ми багрење”, “Живети слободно””, рекао је тада Балашевић за Мој Нови Сад.
Песма која је поново постала заједничка
Када су објављени изборни резултати, “Живети слободно” поново је добила оно што је имала и када је настала: публику која у њој не чује само Балашевића, већ и сопствена очекивања.
У градовима широм Србије људи су славили уз ову песму, снимали окупљања и делили снимке на друштвеним мрежама.
Исти стихови, исти рефрен, различити тргови и улице, али осећај који су људи желели да поделе био је готово идентичан.
На друштвеним мрежама песма је постала својеврсна звучна слика једног тренутка.
Не само зато што је стара 26 година и што призива време када се Србија први пут надала да ће после деведесетих почети да живи другачије, већ и зато што се у њој сударају две ствари које је тешко раздвојити: сећање на раније политичке промене и жеља да се оне поново догоде.