На парламентарним изборима у Србији, одржаним у недељу, победила је Студентска листа, након чега РИК објављује резултате, додељује мандате, а Народна скупштина се конституише.
Реченице које преносе бар 3 од 4 медија.
Рокови за конституисање новог сазива Народне скупштине почињу да теку када се објаве коначни резултати парламентарних избора одржаних у недељу, а Републичка изборна комисија (РИК) укупан извештај о резултатима избора објављује у року од 96 часова од пријема свих збирних извештаја локалних изборних комисија о резултатима гласања.
Текст из 4 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви, у 7 се разликују.
Према закону, изборне комисије сада воде поступак утврђивања и објаве званичних резултата
Александар Вучић је јавно признао пораз своје коалиције "Уједињена Србија"
Максимилијан Крах, посланик немачког АфД-а, коментарисао је изборе у Србији.
Након Мађарске, изгубили смо и Србију.
Показује се да се десница мора поново организовати.
Нови сазив Скупштине Србије мора бити конституисан у року од 30 дана од дана проглашења коначних резултата ванредних парламентарних избора који су одржани у недељу, а на којима је убедљиво победила Студентска листа.
Постојећи концепт није довољан - написао је он на мрежи Икс.
Подсетимо, бивши председник Србије Александар Вучић признао је у понедељак увече пораз своје коалиције Уједињена Србија на одржаним парламентарним изборима и победу Студентске листе.
После конституисања Скупштине, почиње да тече рок од 90 дана за избор нове Владе.
Рокови за конституисање новог сазива Народне скупштине почињу да теку када се објаве коначни резултати парламентарних избора одржаних у недељу, а Републичка изборна комисија (РИК) укупан извештај о резултатима избора објављује у року од 96 часова од пријема свих збирних извештаја локалних изборних комисија о резултатима гласања.
Према закону, бирачки одбор утврђује резултате гласања на самом бирачком месту, а локална изборна комисија у року од 96 часова од затварања бирачких места доноси за сва бирачка места која се налазе на њеној територији збирни извештај о резултатима гласања.
Збирни извештај о резултатима гласања у иностранству доноси РИК.
У року од 96 часова од пријема свих збирних извештаја о резултатима гласања, РИК доноси и објављује за сва бирачка места укупан извештај о резултатима избора.
Почетак рока од 96 сати зависи од тога и да ли ће бити приговора на резултате.
Према Закону о избору народних посланика, Републичка изборна комисија у року од 10 дана од дана објављивања укупног извештаја о резултатима избора решењем додељује мандате кандидатима за народне посланике по њиховом редоследу на изборној листи.
Како до формирања нове владе и шта прописују законски рокови (ВИДЕО)
После изборне победе Студентске листе, питање свих питања јесте када ће доћи до смене власти.
Све полуге у институцијама система и даље држи бивша владајућа коалиција на челу са СНС-ом и тако ће бити до формирања нове владе.
Иако је Александар Вучић признао пораз, примопредаја власти тек предстоји.
Мандати, формирање нове Владе
У расподели посланичких мандата могу учествовати само изборне листе које су добиле најмање три одсто гласова од броја бирача који су гласали.
Изборна листа националне мањине учествује у расподели мандата и онда када добије мање од три одсто гласова.
Мандати се расподељују тако што се укупан број гласова који је добила изборна листа подели сваким бројем од један до 250, а добијени количници разврставају се по величини тако да изборној листи припада онолико мандата колико има својих количника међу 250 највећих количника свих изборних листа које учествују у расподели.
На основу извештаја Републичке изборне комисије о спроведеним изборима, мандати народних посланика се потврђују на првој седници Народне скупштине.
Седницу сазива председник Народне скупштине из претходног сазива, тако да се седница одржи најкасније 30 дана од дана проглашења резултата избора.
Првој седници, до избора председника парламента, председава најстарији народни посланик (председавајући), а у раду му помаже по један, најмлађи, посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких мандата и генерални секретар Народне скупштине.
На првој седници се потврђују мандати посланика, бира председник и потпредседници Народне скупштине, именује генерални секретара, а по правилу су и бирају чланова радних тела и сталних парламентарних делегација у међународним институцијама
Потврђивањем мандата најмање две трећине народних посланика, конституисан је нов сазив Народне скупштине, чиме престаје мандат претходног сазива парламента.
Рок за формирање Народне скупштине је 30 дана од објављивања коначних резултата избора, док је рок за формирање нове Владе 90 дана од конституисања Народне скупштине.
Први корак ка промени власти је проглашење коначних изборних резултата.
Рок за подношење приговора истиче сутра, а коначни резултати могли би да буду објављени већ у четвртак, уколико не буде нових приговора или понављања гласања, каже члан Републичке изборне комисије Душан Динчић.
До тада је остало да се обраде резултати са још стотинак бирачких места и да у РИК стигну записници из иностранства.
"Оно што је проблем је ситуација коју смо имали пре неколико година, да се намерно обара изнова, изнова неко бирачко место и да се тај рок непрекидно, дакле нови приговор се подноси.
Тај рок да се заврши гласање и да се направе збирни, финални резултати се, у ствари, злоупотребљава.
Ја се надам да се у овом случају то неће десити", каже за Инсајдер Тара Тепавац, сарадница Института за филозофију и друштвену теорију.
Када РИК објави коначне резултате, почиње да тече рок од 30 дана за одржавање конститутивне седнице Скупштине.
Седницу сазива председник претходног сазива, у овом случају Ана Брнабић а парламент се сматра конституисаним када се потврде мандати најмање две трећине посланика.
Међутим, иако закон прописује рок за одржавање конститутивне седнице, не одређује посебан рок за избор председника парламента.
Управо је то простор у којем је раније долазило до одуговлачења.
Тара Тепавац упозорава да би потврђивање мандата без завршетка осталих послова на конститутивној седници могло да отвори нове институционалне проблеме.
"Ја се искрено надам да народни посланици из свих изборних листа који су добили мандате у овој скупштини су свесни да оволика излазност и мобилизација грађана у претходне две године говори о томе да је грађанима најважније да институције заиста почну да раде свој посао и да такве врсте опструкције нису добродошле и не могу да помогну ни на који начин да се изгура нешто што није изборна воља грађана.
Мислим да имамо врло јасне резултате", каже она.
После конституисања Скупштине, почиње да тече рок од 90 дана за избор нове Владе, а кандидата за председника Владе парламенту предлаже председник Србије, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа.
Кандидат за председника Владе у парламенту износи програм Владе и предлаже њен састав.
Народна скупштина истовремено гласа о програму Владе и избору председника и чланова Владе.
Влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика.
• Квалитетно новинарство није бесплатно.
За наше ❤️ Бујановачке, за наше приче 👉 ДОНИРАЈ
Кандидата за председника владе предлаже председник Републике, у овом случају председник Парламента, након консултација са представницима изборних листа, а о програму и саставу владе одлучују посланици.
"Ја мислим да је реално да то буде у следећих, рецимо, месец дана, да нема разлога да, уколико неко не опструише процес, да се то не деси.
Потпуно је јасна већина.
Оно што поједностављује сада ситуацију, то је што нема потребе за некаквим компликованим коалиционим договорима.
То је много једноставнија ситуација.
Зна се ко може да формира владу и ту би требало, по мом мишљењу, да су рокови и краћи", рекао је, гостујући на Инсајдеру, Дејан Шошкић са победничке листе "Студентска листа – студенти побеђују".
До избора нове владе, актуелна власт наставља да обавља послове у складу са законом.
Додатно питање отвара и упражњено место председника Републике.
Након оставке Александра Вучића, функцију врши председница претходног сазива Скупштине Ана Брнабић.
Евентуално одуговлачење конституисања новог парламента и избора његовог председника могло да отвори спор око тога ко је овлашћен да обавља дужности шефа државе и предложи мандатара.
Председнички избори морају да буду одржани у року од три месеца од престанка мандата председника.
Зато брзина конституисања парламента није важна само због формирања нове владе, већ и због континуитета институција.