## Kakav smo mi to narod Vest s-16da7b342c9b · 2026-11-05 01:00 – 2026-11-05 01:00 (UTC) · 1 medija · 1 članaka · nezavisnih izveštaja: 1 Stranica: https://narativi.rs/lat/vesti/kakav-smo-mi-to-narod-16da7b342c9b · Tekst: https://narativi.rs/vesti/kakav-smo-mi-to-narod-16da7b342c9b.md ### Jedan izvor - Autor tvrdi da je rođen 1942. u Južnoj Srbiji, dok je otac bio u koncentracionom logoru, i da je prvi put video oca kad se vratio iz logora. — Podrinske (https://podrinske.com/kakav-smo-mi-to-narod-2): „Otkako znam za sebe, izbori u nastavcima i otimačine za fotelje, ratovi, seobe i čudne sudbine. U mojim godinama, sa obe noge u grobu, ponovo pratim društvene mreže, pisane i elektronske medije. Sad studenti pobedili, odriču se od upada u lažljive medije s nacionalnom frekvencijom. Vele, sve je to namestila druga strana, protiv koje se bore, jer ima svoje pristalice među scenaristima, režiserima i glumcima, koji smatraju Vučka novim de Golom, elem napadi potiču iz njihove kuhinje. Čudno je bilo i moje izrežirano rađanje. Moj deda po majci švalerisao se s mojom bakom po ocu, da smire ogovaranja ispade: Ja imam kćerku, ti sina, hajde da ih privenčamo, i milina! Moji roditelji su posle svadbe živeli u Beogradu, kod glumice Žanke Stokić i njene prijateljice Vuke Šeherović, no usledilo je bombardovanje 1941., mog oca pokupe u konc logor, a pred odlazak, s jeseni četrdeset prve, naprave mene, tako da sam se rodio 1942., u zla vremena, u bežaniji, Južna Srbija, posle rata natrag u dedovinu, Mačvu. Oca sam prvi put video kad se vratio iz logora, s dve štake, zarastao u bradu, pa sam se uplašio i otuda nikada nismo imali blizak odnos. Dobih i mlađeg brata, živeli smo u nekom sklonopadu. Brat mi preminu rano, od šarlaha, mati je pričala od uroka, imao je čudesne ljubičaste oči, pa ga rodbina i komšiluk urekli. Potom još jednog brata. Mati, verski fanatik poput njenih krstila nas a religija zabranjena. Od tada, roditelji nisu mogli da se zaposle, brat i ja izopšteni iz pionirske i omladinske organizacije. Sećam se da sam do polaska u školu bežao od kuće, u žitna polja, voćnjake i vino“ - Autor tvrdi da je posle diplome dobio radno mesto u selu iznad Radovića u Crnoj Gori, odakle je pobegao, pa mu je Vlada Jovičić našao posao u Šapcu gde je predavao četiri predmeta. — Podrinske (https://podrinske.com/kakav-smo-mi-to-narod-2): „. Bio je u pravu, imam na hiljade knjiga, mogao sam garsonjeru da kupim, ne da stanujem u sklonopadima, i gde se čekalo da neko umre kako bih dobio krevet. Kad sam diplomirao, Komitet je određivao gde. Dobih selo iznad Radovića u Crnoj Gori. Odem, neki đed mi veli: Đe dođe ovđe, iz Radovića svi odoše u Šabac. I pobegnem. Vlada Jovičić, kome su četnici na Vladine oči, zaklali oca, nađe mi posao ovde, potreba za prosvetarima, predavao sam četiri predmeta. Direktor škole donosi moju platu, mati podeli: ovo za mamu, ovo za tatu, ovo za batu, ovo za tebe, da ne trošim na ploče i knjige. Većina direktora-kursisti. Na Radničkim univerzitetima Večernje škole, za dve godine OŠ, za dve srednju, za dve faks, dobiju fotelje i 'budžine' stanove. Sećam se odlazaka u bioskope, na korzo, na igranke, cura. Čestitu odvedem doma da se ženim, kevana kaže: Kurvu iz kuće! Kad dovedem kurvu: Ova je za tebe! Petobankuše donesu cveće, ljube je i tepaju kako lepo izgleda. Sluđen borbom za pravdu, predvodio sam šetnje mladih protiv Francuza da se manu Alžira, protiv Amera - Vijetnama. Nema dece funkcionera, mi bez pasoše a oni s roditeljima diplomatskim. Mi radimo volonterski, sad saznajem to su bili plaćeni projekti, budže pare u džep, kad ovde zagusti beže u 'inozemstvo'. I te zemlje koje ih prihvataju: Lideri im lopov do lopova, zavade se, objave rat, ne idu oni i njihova deca, nego naša, pa se izmire a naša deca u grobu ili fizički i psihički bogalji, pa se i tamo mladi opepelili i digli, po uzoru na naše i predlažu ih za Nobelovu nagradu. [caption id="attachment_64742" align="aligncenter" width=“ - Autor tvrdi da je izgubio sluh od slušalica i otišao u penziju. — Podrinske (https://podrinske.com/kakav-smo-mi-to-narod-2): „i danas posećuju, a vodio sam i filmsku, literarnu i novinarsku sekciju. Onda me kolege optužiše ne dam detetu iz Hrvatske upotrebu slova J. Prosvetni inspektor Stanko Petrović reče da sam u pravu, ne piše se J u biJoskop, kamiJon, bijo, vidijo, detetu otac kapetan iz Maova, malo živeli u Rijeci, pa umislili da su Hrvati. Opština me prebaci u Glas Podrinja, da me se otarase, urednik emisija za mlade i Noćnog programa. Neke kolege me i tu optuže. Dopuštam Ognjenu Amidžiću da se ludira, postavili smo merdevine i ja silazim, donosim ploče a Amidža veli: Došao mi urednik drvenim boingom. Danijela Pantić vodi Kviz u mojim emisijama, nekim i to loše. Odoše u Beograd, Amidža se proslavi svojim šou programom, Danijela Slagalicom. Izvanredna spikerka Vera Lazarević snima reklame o Polimit kadama. Direktor Polimita nije zadovoljan, Rekoh ja ću napisati. Pored Vere devojčica, i napišem Vera je moli da se kupa, mala neće, nemaju polimit kade. Direktor oduševljen, neke kolege zakažu Radnički savet, optuže Veru i mene za nepotizam, a nisam ni znao da je ćerkica njena, Vera se naljuti, ode u Čikago i tamo se proslavi kao radio voditeljka. Napisah i čuvenu reklamu Koža kod morža, vlasnik kožare me brani, neke kolege da se zevzečim i zabraniše reklamu. Ja pak izgubih sluh od slušalica, s Donkom sam čitao Želje i pozdrave po 10 sati, a sa slušalicama samo sme dva sata, te odoh u penziju. Ima još toga lošeg, o mojim zabranjivanim fanzinima i knjigama, pisao sam o tome u „Podrinskim“, a u prošlom broju o mojim lošim iskustvima sa Opšinom, preletačima, NP Otpor, Kulturnim centrom. Sećam se da s“ - Tekst sadrži autorove pesme „Pišem o lošem“ i „Kakav smo mi to narod“ potpisane sa Ivan Glišić. — Podrinske (https://podrinske.com/kakav-smo-mi-to-narod-2): „tati kako od takvog stucanog života nisam poludeo ili se ubio. Pomogle su mi otkačene knjige: Rable-Gargantua i Pantagruel, Servantes - Don Kihot, Hašek - Dogodovštine dobrog vojnika Švejka, Bokačo – Dekameron, Apoliner - Jadi mladog Don Žuana, Hans Jakub - Pustolovine Simplicizmusa.. Otuda i moje pisanje 'otkačeno'. GREŠKA Bežao sam, priznajem, u svet od hartije, mastila i tuđih sudbina, kao da će me tuđa rečenica spasiti od moje tišine. U knjigama sam tražio zaklon, likove hrabre, snažne, nepokolebljive, jer sam se plašio da budem i najmanja verzija sebe. Strah od stvarnog života šaptao mi je da je lakše živeti tuđe bitke nego započeti svoje. I tako sam se skrivao, dok su dani prolazili tiho, kao stranice koje se okreću bez mog dodira. Greška — ne u knjigama, već u meni, što sam verovao da se život može odložiti kao poglavlje koje još nisam spreman da pročitam. A onda sam shvatio: ni jedna priča neće proći umesto mene, ni jedan junak neće stati pred moje strahove. Moram ja sa svim svojim slabostima, sa svim svojim neizgovorenim mislima, sa svim onim što me boli i onim što me tek čeka. I zato danas, dok zatvaram korice poslednje knjige, ne bežim — idem. Jer život nije roman, ali je jedini koji mogu i moram da napišem. Ivan Glišić PIŠEM O LOŠEM Pišem o lošem, ne da ga slavim, već da ga vidim jasno, kao mrlju na staklu koju tek kad priznaš možeš da obrišeš. Pišem o strahu da bih ga smirio, o greškama da bih ih razumeo, o padovima da bih znao gde da stanem kad sledeći put krenem istim putem. Pišem o lošem jer se u senkama najbolje vidi svetlo. Ako ga ne imenujemo, ono ostaje da raste. Ako ga napišemo, možda prestane da boli. Pišem o lošem, jer dobro se rodi tek kad priznaš šta te muči, šta te lomi, šta te vodi u krugove koje ne želiš. Pišem o lošem, da se ne ponovi, da ga stavim na papir kao dokaz da sam ga video, da sam ga razumeo, da sam ga preživeo. Pišem o lošem da bismo postali bolji — jer reči su ogledalo, a ogledalo ne laže. U njemu se vidi i ono što krijemo, i ono što želimo da budemo. Pišem o lošem, o danima kad sam ćutao, kad sam mislio da je lakše praviti se da ne vidim šta me boli. Pišem o lošem, o ljudima koje sam povredio, o trenucima kad sam mogao bolje, a nisam znao kako. Pišem o lošem da bih naučio, da bih se setio, da bih sutra bio čovek koji razume put koji je prešao. Jer ako ne pišem o lošem, ono ostaje u meni, ako ga napišem, možda postane nešto što me gura napred. Pišem o lošem da bismo postali bolji — jer svaka rana postane lekcija kad je pretvoriš u reč. Pišem o lošem da se ne zaboravi, da se ne ponovi, da se pretvori u korak napred. Ivan Glišić KAKAV SMO MI TO NAROD Narod smo, brate, čudan i težak, svako ti priđe — misliš prijatelj a ono teški mućak i bedak. Pod maskom se krije i dobro i zlo, a ti veruješ: „Evo moga istinskog prijatelja, šta bi mi on loše hteo i smeo?“ Al’ kad vreme prođe, kad se reči ohlade, vidiš ko je istinski stajao uz tebe, a ko jedva čeka da padneš. Najgori su oni što ti pesmu pevaju, a u srcu ti zamku spremaju. Narod smo takav — učimo kroz rane, al’ svaka nas nauči da odsad biramo buduće društvo i buduće dane Ivan Glišić.“ ### Članci - 2026-11-05 01:00 · Podrinske: https://podrinske.com/kakav-smo-mi-to-narod-2 --- Ocene činjenica: "potvrđeno" = navode najmanje dva nezavisna medija; "jedan izvor" = potiče iz jednog izvora (drugi mediji ga eventualno prenose); "sporno" = mediji navode različite vrednosti istog podatka. Činjenice izdvaja AI iz teksta članaka; uz svaku stoje mediji i URL članaka, proverite ih pre zaključka. Ton (kritika/podrška) je AI ocena i nije činjenica.