- Прву конститутивну седницу новог сазива Скупштине сазива председник претходног сазива, а мора да буде одржана у року од 30 дана од коначних резултата РИК-а. - Седницом до избора новог председника председава најстарији… Цео текст
- Прву конститутивну седницу новог сазива Скупштине сазива председник претходног сазива, а мора да буде одржана у року од 30 дана од коначних резултата РИК-а.
- Седницом до избора новог председника председава најстарији посланик, уз помоћ четири најмлађа посланика и генералног секретара.
- Скупштина је конституисана када се потврде мандати најмање 167 посланика, а тада почиње и рок од 90 дана за формирање нове Владе.
Након завршених парламентарних избора у Србији, следећи важан корак је конституисање новог сазива Народне скупштине. Иако су грађани гласали и изабрали своје представнике, парламент не почиње званично да ради у новом саставу истог тренутка.
Први формални корак везан је за проглашење коначних изборних резултата од стране Републичке изборне комисије (РИК).
Од дана када РИК објави коначне податке, почиње да тече уставни рок од 30 дана у оквиру којег мора бити одржана прва, конститутивна седница новог парламента.
Према прописима, прву седницу новог сазива сазива председник Народне скупштине из претходног сазива, у овом случају Ана Брнабић.
Протокол вођења прве седнице разликује се од редовних заседања. До избора новог председника Народне скупштине, седницом председава најстарији посланик новог сазива.
Њему у вођењу седнице помажу четири најмлађа посланика, који долазе са четири изборне листе са највећим бројем освојених мандата, као и генерални секретар парламента.
Дневни ред конститутивне седнице строго је дефинисан Пословником Народне скупштине. На њему се редом налазе:
- потврђивање мандата посланика,
- полагање заклетве,
- избор председника и потпредседника Народне скупштине,
- именовање генералног секретара,
- као и избор чланова радних тела и чланова сталних парламентарних делегација у међународним институцијама.
Кључни део конституисања парламента представља верификација посланичких мандата. Након отварања седнице, формира се привремени верификациони одбор састављен од представника изборних листа.
Седница се привремено прекида како би одбор утврдио усклађеност уверења о избору посланика са званичним извештајем РИК-а. По завршетку прегледа, одбор подноси извештај, о коме се посланици изјашњавају гласањем.
Народна скупштина Републике Србије званично је конституисана оног тренутка када се потврде мандати најмање две трећине од укупног броја народних посланика, односно најмање 167 од 250 посланика.
Чином верификације ове већине престаје мандат претходном скупштинском сазиву, нови посланици ступају на дужност, а истовремено почиње да тече уставни рок од 90 дана за формирање нове Владе Републике Србије.
Подсетимо, на ванредним парламентарним изборима у Србији победила је Студентска листа. Према прелиминарним резултатима и проценама, листа је освојила већину са око 2,2 милиона гласова, што јој доноси између 135 и 140 посланичких мандата у Народној скупштини. Листа "Александар Вучић - Уједињена Србија" освојила је око 1,72 милиона гласова, односно око 105 мандата, док су цензус прешле још само поједине странке националних мањина. Излазност на изборима износила је 69,7 одсто.