Казне за ометање инспектора крећу се од 20.000 до 800.000 динара, а у случају неправилности могу се изрећи обавезне мере или покренути прекршајни поступци Послодавци могу спречити проблеме уредном евиденцијом,… Цео текст
Казне за ометање инспектора крећу се од 20.000 до 800.000 динара, а у случају неправилности могу се изрећи обавезне мере или покренути прекршајни поступци
Послодавци могу спречити проблеме уредном евиденцијом, поштовањем прописа и сарадњом са инспекцијом, што омогућава лакшу и бржу контролу
Када се помене инспекција рада, већина послодаваца прво помисли на рутинску контролу уговора о раду и проверу да ли су радници пријављени. Међутим, овлашћења Инспектората за рад знатно су обимнија и обухватају надзор над применом читавог низа законских прописа. Као орган управе у саставу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, овај инспекторат је надлежан за инспекцијски надзор у областима радних односа и безбедности и здравља на раду.
Инспектори проверавају примену Закона о раду, Закона о безбедности и здрављу на раду, Закона о штрајку, Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму, Закона о спречавању злостављања на раду, као и других сродних прописа. Њихове активности нарочито су усмерене на сузбијање рада „на црно“, смањење повреда на раду и заштиту права запослених у погледу зарада, одмора, радног времена, те спречавање дискриминације и мобинга.
Када инспекција долази и које врсте надзора постоје?
Инспекцијски надзор се може покренути по службеној дужности, по захтеву запосленог, на основу анонимне или неанонимне пријаве, а у ређим случајевима и на сам захтев послодавца. Прописи предвиђају четири основне врсте надзора: редовни, ванредни, контролни и допунски.
Редован надзор спроводи се према годишњем плану инспекције и обично се најављује, мада се може обавити и без најаве када је тежиште на контроли рада „на црно“. Иако би годишњи планови редовних надзора требало да буду објављени на сајту Инспектората како би се послодавци лакше припремили, у пракси се инспекцијске посете често дешавају ненајављено како би се спречило евентуално прикривање незаконитости пре доласка инспектора. Када је реч о најављеном редовном надзору, инспекција је дужна да послодавца обавести најкасније три дана пре доласка и достави му линк ка одговарајућој контролној листи. Ове контролне листе — прилагођене областима попут радних односа, безбедности на раду, градилишта, дечјег рада или упућивања радника у иностранство — омогућавају послодавцима да сами процене своју усклађеност и припремите неопходну документацију.
Ванредни надзор се спроводи када постоји сумња на озбиљне повреде прописа, попут пријаве радника или сумње на рад на црно. Инспектор рада је обавезан да на терен изађе одмах након пријаве смртне, тешке или колективне повреде на раду, уколико постоји непосредна опасност по живот и здравље запослених, или када се делатност обавља без пријаве и дозвола. Контролни надзор служи за проверу да ли су отклоњене раније утврђене неправилности, док се допунски надзор покреће када је потребно утврдити додатне чињенице.
Шта се детаљно проверава током теренске контроле?
Инспектор рада располаже широким овлашћењима која укључују увид у документацију, провере идентификационих докумената присутних лица, узимање изјава, преглед објеката, простора и опреме, фотографисање и снимање, па све до изрицања привремене забране рада.
Најчешће области контроле обухватају:
- Рад „на црно“: Утврђивање да ли сви затечени радници имају закључене уговоре и пријаве на обавезно социјално осигурање, уз проверу стварног присуства на радном месту.
- Радни односи: Контрола уговора, редовне исплате зарада и достављања обрачунских листића, вођење евиденција о радном времену и прековременом раду (карнети), поштовање права на одморе, те забрана дискриминације и мобинга.
- Безбедност и здравље на раду: Провера примене мера заштите, употребе опреме, обучености радника за безбедан рад, техничке исправности машина и санитарних дозвола. При томе је кључно напоменути да од 1. јануара 2026. године сваки послодавац са барем једним запосленим или радно ангажованим лицем мора имати израђен Акт о процени ризика.
Казне за ометање и мере у случају утврђених неправилности
Законска обавеза инспектора јесте да током вршења контроле не омета редован процес рада код послодавца. Са друге стране, послодавцима је строго забрањено ометање инспектора у раду. Казне за онемогућавање инспекцијског надзора крећу се од 20.000 до чак 800.000 динара, у зависности од тога да ли је реч о предузетнику или правном лицу.
Ако се током контроле открију неправилности, инспектор може наложити њихово отклањање у дефинисаном року, изрећи привремену забрану рада уколико је угрожена безбедност радника, те покренути прекршајни или кривични поступак.
Како послодавци могу спречити проблеме и припремити се за надзор?
Иако инспекцијске посете изазивају опрез, основна улога инспекције рада јесте проверавање и обезбеђивање усклађености са прописима, а не искључиво кажњавање. Послодавци који редовно воде евиденције и поштују прописе могу очекивати да контрола протекне глатко или уз евентуалне препоруке за усклађивање.
Кључни кораци у превенцији обухватају уредну пријаву свих запослених, правовремено продужавање уговора, доследно вођење евиденција о радном времену и зарадама, као и обезбеђивање свих мера и документације из области безбедности на раду. Припремите сву неопходну документацију унапред (попут Акта о процени ризика и правилника) и сарађујте са инспектором, јер конструктиван приступ поједностављује поступак и смањује ризик од изрицања строжих мера.