Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

ИзбориПрви објавио Mondo, 26. окт, 14:15 · последњи 29. окт, 07:55

Када ће Србија добити нову Владу? Ово су рокови и шта се дешава ако буду пробијени

1 медиј · 2 текста · 1 изворни Истражи мрежу
Фото из чланка: Мондо
Преглед вести

Хронологија

  1. 14:15
    Мондо (отвара се у новом прозору) први објавио
    Када ће Србија добити нову Владу? Ово су рокови и шта се дешава ако буду пробијени
    - Нова Влада Србије мора да буде изабрана у року од 90 дана од конституисања Народне скупштине, а рок не тече од дана избора. - Председник Републике предлаже мандатара, а за избор Владе потребно је најмање 126 гласова… Цео текст

    - Нова Влада Србије мора да буде изабрана у року од 90 дана од конституисања Народне скупштине, а рок не тече од дана избора.

    - Председник Републике предлаже мандатара, а за избор Владе потребно је најмање 126 гласова народних посланика.

    - Ако Скупштина не изабере Владу у року, председник је распушта и расписује нове парламентарне изборе.

    Након парламентарних избора одржаних јуче 25. октобра, Србија улази у поступак формирања нове Владе који подразумева утврђивање коначних изборних резултата, конституисање Народне скупштине, предлагање мандатара и гласање о новом саставу извршне власти.

    Према Уставу Републике Србије, нова Влада мора да буде изабрана у року од 90 дана од конституисања Народне скупштине. Уколико парламент не изабере Владу у том року, председник Републике дужан је да распусти Скупштину и распише нове парламентарне изборе.

    Када почињу рокови за формирање нове Владе?

    Према Закону о избору народних посланика, локалне изборне комисије имају рок од 96 часова од затварања бирачких места да донесу збирне извештаје о резултатима гласања на својој територији и доставе их Републичкој изборној комисији (РИК).

    РИК затим има рок од 96 часова од пријема свих збирних извештаја да донесе и објави укупан извештај о резултатима избора.

    Уколико су поднета правна средства или је потребно поновити гласање на појединим бирачким местима, поступак утврђивања коначних резултата може трајати дуже.

    Након објављивања укупног извештаја, РИК у року од десет дана додељује мандате изабраним народним посланицима према њиховом редоследу на изборним листама.

    Када мора да буде конституисана Народна скупштина?

    Према члану 101 Устава Републике Србије, прву седницу новог сазива Народне скупштине заказује председник парламента из претходног сазива, тако да она буде одржана најкасније 30 дана од проглашења коначних резултата избора.

    На првој седници потврђују се мандати народних посланика.

    Народна скупштина сматра се конституисаном када буду потврђени мандати најмање две трећине народних посланика.

    С обзиром на то да Народна скупштина има 250 посланика, за њено конституисање потребно је потврдити најмање 167 мандата.

    Потврђивањем тог броја мандата престаје мандат претходног сазива Народне скупштине.

    Управо од дана конституисања новог сазива почиње да тече рок од 90 дана за избор нове Владе.

    То значи да се рок не рачуна од 25. октобра, када су одржани парламентарни избори, нити од дана објављивања прелиминарних резултата.

    Ко предлаже мандатара за састав нове Владе?

    Према члану 127 Устава Србије, кандидата за председника Владе Народној скупштини предлаже председник Републике, након што саслуша мишљења представника изабраних изборних листа.

    Председник Републике, дакле, обавља консултације са представницима изборних листа, након чега парламенту предлаже кандидата за председника Владе, односно мандатара.

    Устав не прописује посебан рок у којем председник Републике мора да предложи мандатара након конституисања Скупштине.

    Међутим, читав поступак избора нове Владе мора да буде завршен у року од 90 дана од конституисања парламента.

    Кандидат за председника Владе потом пред народним посланицима представља програм будуће Владе и предлаже њен састав.

    Колико гласова је потребно за избор нове Владе?

    Након што мандатар представи програм и предложени састав Владе, у Народној скупштини отвара се расправа.

    Према члановима 268, 269. и 270. Пословника Народне скупштине, посланици расправљају о кандидату за председника Владе, његовом програму и предложеним министрима.

    По завршетку расправе председник Народне скупштине заказује дан за гласање.

    Посланици истовремено одлучују о програму Владе, председнику Владе и њеним члановима.

    За избор нове Владе потребна је већина од укупног броја народних посланика, односно најмање 126 гласова.

    Према Пословнику, гласање је тајно, осим ако Народна скупштина одлучи да се гласа јавно. У том случају гласање се обавља прозивком.

    Након избора, председник и чланови Владе полажу заклетву пред Народном скупштином.

    Према члану 128 Устава, мандат нове Владе почиње даном полагања заклетве.

    Шта се дешава ако Влада не буде изабрана у року од 90 дана?

    Устав Републике Србије предвиђа последице уколико Народна скупштина не успе да изабере нову Владу у прописаном року.

    Према члану 109 Устава, Народна скупштина се распушта ако у року од 90 дана од дана конституисања не изабере Владу.

    У том случају председник Републике дужан је да указом распусти Народну скупштину и истовремено распише нове парламентарне изборе.

    Закон о избору народних посланика додатно прописује да од дана расписивања до дана одржавања избора не може да прође мање од 45 ни више од 60 дана.

    То значи да неуспех у избору нове Владе у уставном року, у редовним околностима, доводи до нових парламентарних избора.

    Важно је напоменути да Устав предвиђа и изузетак: Народна скупштина не може бити распуштена за време ратног или ванредног стања.

    Ко води државу док се не изабере нова Влада?

    До избора нове Владе, послове извршне власти наставља да обавља претходна Влада, у складу са уставним и законским ограничењима.

    Према члану 128 Устава Србије, Влада којој је престао мандат може да обавља само послове одређене законом, до избора нове Владе.

    То значи да држава не остаје без извршне власти док траје поступак формирања новог кабинета.

    Влада којој је престао мандат нема пуна овлашћења као новоизабрана Влада и не може да предложи председнику Републике распуштање Народне скупштине.

    Може ли нова Влада да буде изабрана пре истека рока?

    Рок од 90 дана представља крајњи уставни рок за избор нове Владе, а не период који мора да протекне пре њеног формирања.

    Уколико председник Републике предложи мандатара, а кандидат обезбеди подршку најмање 126 народних посланика, нова Влада може да буде изабрана и знатно раније.

    Због тога у овом тренутку није могуће навести тачан датум до којег Србија мора да добије нову Владу.

    Тај датум зависиће од дана конституисања новог сазива Народне скупштине, од којег почиње да тече уставни рок од 90 дана.

  2. 07:55
    Мондо (отвара се у новом прозору) препричао (процена), 3 дана после првог
    Шта значи понављање избора на 53 бирачка места? Један датум одређује када почињу рокови за нову Скупштину и Владу
    - РИК је одлучио да се гласање на парламентарним изборима понови на 53 бирачка места широм Србије, а бирачи ће поново изаћи на биралишта 1. новембра 2026. године. - На 31 месту резултати нису могли да буду утврђени,… Цео текст

    - РИК је одлучио да се гласање на парламентарним изборима понови на 53 бирачка места широм Србије, а бирачи ће поново изаћи на биралишта 1. новембра 2026. године.

    - На 31 месту резултати нису могли да буду утврђени, док је на још 22 гласање поништено одлукама локалних изборних комисија.

    - Коначни резултати и рокови за конституисање Скупштине и избор нове Владе рачунаће се тек након поновљеног гласања и завршетка свих поступака заштите изборног права.

    Републичка изборна комисија (РИК) донела је одлуку да се гласање на парламентарним изборима понови на укупно 53 бирачка места широм Србије, а грађани ће поново изаћи на биралишта у недељу, 1. новембра 2026. године.

    Према одлуци РИК-а, на 31 бирачком месту није било могуће утврдити резултате гласања, док је на још 22 бирачка места гласање поништено решењима надлежних локалних изборних комисија.

    То значи да изборни процес још није завршен и да ће коначни резултати моћи да буду утврђени тек након поновљеног гласања и окончања поступака заштите изборног права.

    Где ће бити поновљено гласање?

    Због немогућности утврђивања резултата, гласање ће бити поновљено у Алексинцу, Бачкој Тополи, Бојнику, Владичином Хану, Инђији, Коцељеви, Кули, Куршумлији, Мајданпеку, Суботици, Ћуприји и Шиду.

    На још 22 бирачка места, на којима је гласање поништено, грађани ће поново гласати у Алексинцу, Бабушници, Бачкој Тополи, Земуну, Кањижи, Крушевцу, Куршумлији, Лозници, Љигу, Новом Пазару, Петровцу на Млави, Пироту, Пожаревцу, Прокупљу, Трстенику и Ћуприји.

    Шта понављање избора значи за формирање нове Скупштине?

    Понављање гласања значи да Републичка изборна комисија још не може да закључи целокупан изборни поступак и прогласи коначне резултате парламентарних избора.

    Према Закону о избору народних посланика, РИК доноси укупни извештај о резултатима избора у року од 96 часова од затварања бирачких места, односно од окончања последњег поступка заштите изборног права који може да утиче на резултате.

    Ако се поновљено гласање на 53 бирачка места одржи 1. новембра 2026. године, рокови за формирање нове Скупштине рачунаће се од проглашења коначних резултата, а не непосредно од дана гласања.

    РИК је потврдио датум понављања избора, док Устав Србије предвиђа да се прво заседање новог сазива Народне скупштине одржи најкасније 30 дана од дана проглашења коначних резултата избора.

    Уколико поновно гласање буде одржано 1. новембра, како је предвиђено, а не буде додатних приговора, жалби или нових понављања гласања, коначни резултати могли би да буду проглашени током прве недеље новембра.

    У том случају, конститутивна седница новог сазива парламента могла би да буде одржана током новембра или почетком децембра, у зависности од датума проглашења коначних резултата.

    Важно је да понављање гласања не значи аутоматски и понављање парламентарних избора у целој Србији, већ се грађани поново изјашњавају само на бирачким местима обухваћеним одлуком РИК-а.

    Када се формира нова Влада?

    Након потврђивања мандата најмање две трећине народних посланика, Народна скупштина сматра се конституисаном.

    Рок од 90 дана за избор нове Владе Србије почиње тек када се Народна скупштина конституише, а не од дана одржавања поновљених избора или проглашења коначних резултата.

    Према Уставу Србије, уколико парламент не изабере Владу у року од 90 дана од дана конституисања, председник Републике дужан је да распусти Народну скупштину и распише нове парламентарне изборе.

    То значи да понављање гласања на 53 бирачка места може да одложи почетак рокова за формирање нове Владе, али не значи да ће се на њен избор чекати свих 90 дана.

Особе и институције у овој вести

  • Републичка изборна комисија
  • Влада Србије
  • Народна скупштина
  • локалне изборне комисије
  • председник Републике
  • Мондо
  • председник Народне скупштине
  • Закон о избору народних посланика
Сва имена у вестима →

Ко је с ким повезан

Додирните име да отворите његове везе у Мрежи.

Републичка изборна комисијаРепубличка изборна ко…Народна скупштинаНародна скупштинаВлада СрбијеВлада Србијенародни посланицинародни посланициУстав СрбијеУстав Србијепредседник Републикепредседник Републикекандидат за председника Владелокалне изборне комисијепредседник Народне скупштинеМондоЗакон о избору народних посланикапредседник парламента из претходног сазиваИстражи целу мрежу вести

Ко је у вести

20

Особе, институције и њихови извори.

Особе

Институције

Организације

Места

20 од 20 · Изаберите за изворе и везе

Ко пише

1медиј
2текста
  • Mondo

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Вести

  • Избори1042
  • Друштво855
  • Економија601
  • Спољна политика561
  • Правосуђе502
  • Медији417
  • Безбедност232
  • Политика165
  • Косово57

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 4432 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете