28.10.
2026.
Наводећи да се за поновно гласање именује нови бирачки одбор, Шебек је рекао да локална изборна комисија именује нови бирачки одбор.
Студентска листа је на ванредним парламентарним изборима постигла нешто што је несвакидашње и за светске, а не само за домаће прилике - иако нису организовани као политичка партија и делују мање од две године, успели су да добију апсолутну већину, остављајући иза себе дуг списак политичких ветерана. Шта је све допринело оваквом изборном резултату тек ће се подробно изучавати на факултетима и институтима, али је већ сад јасно да смо минуле недеље сведочили почетку исписивања нове политичке историје Србије.
28.10.
2026.
Наводећи да се за поновно гласање именује нови бирачки одбор, Шебек је рекао да локална изборна комисија именује нови бирачки одбор.
28.10.
2026.
Владимир Добросављевић за НИН анализира грешке досадашње опозиције, успех студената и могућности за политички повратак поражених.
Саговорници НИН-а оцењују да Студентска листа, чији је носилац био доктор Илија Срдановић, ништа није препустила случају, те да је изабрала стручне и неупрљане кандидате, што је улило поверење код бирача разочараних у партијске структуре. Такође, указују и да је висока излазност била кључни фактор који је срушио власт СНС-а.
Републичка изборна комисија (РИК) утврдила је прелиминарне резултате ванредних парламентарних избора, по којима је Студентска листа освојила 52,71 одсто гласова, односно 141 мандата, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ освојила 39,17 одсто или 103 мандата. Уз њих, у парламент улазе само још четири мањинске листе - Савез војвођанских Мађара и Албанска коалиција са по два мандата, као и листе „Расим Љаљић – Људски“ и Странка демократске акције Санџака са по једним мандатом. Изборе је, иначе, обележила висока излазност, која је била око 69 одсто и спада међу највише од узвођења вишестраначја у Србији 1990. И управо у високој излазности многи, између осталог, и виде овакав исход гласања.
Научни сарадник у Институту за политичке студије Тијана Перић Дилигенски каже за НИН да је Студентска листа добила масовну подршку грађана за корените промене, тешке и непопуларне мере, које би требало да доведу до оздрављења система и повратка поверења у државу и њене институције. Оцењује да је Студентска листа политичка алтернатива коју су грађани чекали дуже од једне деценије и којој су дали одрешене руке за политичко делање.
“Успех који је остварила Студентска листа лежи у низу чинилаца, првенствено у поверењу и симпатијама које су грађани указали студентима, а ови их пренели на своје делегате, номиноване у никада виђеној пленумској демократској процедури на нашим просторима. Студенти су поднели велику жртву у протекле две године, почев од претњи, уцењивања, хапшења, пребијања, везивања за болничке кревете, кафкијанских процеса вођених против њих, ломљења вилица, клечања у подрумима итд. Студентски делегати су стручни кадрови, људи од интегритета, политички неупрљани, што је улило додатно поверење код бирача разочараних у партијске структуре, било владајуће или опозиционе. Студентска листа је показала авангардност у погледу организације, преношења политичких порука, вођења кампање и табанања од севера до југа државе - од тргова у великим градовима, преко куцања на врата, до обиласка најмањих засеока у које ниједан политички актер годинама није крочио. Грађани жељни нормалности, политичке промене, реда, слободе и правде, сатима су чекали у редовима да дају потписе Студенсткој листи. Десетодневна бициклистичка тура ‘Чувари Устава’ била је стратешки смишљена кампања промовисања студентског политичког програма у 11 тачака, у којој су подигли уставну свест. Кампања Студентске листе била је обележена едукацијом, емоцијом, песмом, колом, рађањем солидарности и буђењем наде у изгледну победу”, указује Перић Дилигенски.
Додаје да Студентска листа ништа није препустила случају и да је водила рачуна о сваком детаљу.
“Редовно је спроводила истраживање јавног мњења, едуковала је контролоре и чланове мобилних тимова, развијала алтернативне правце деловања. Спровела је историјску мобилизацију и успела да креира референдумску атмосферу, у којој се позиционирала као фаворит. Не треба да сумњамо да је имала план за делање и у случају другачијег исхода обелодањивања изборних резултата. Мобилизација је уродила плодом, што је резултирало историјском излазношћу, која је студентској листи ишла на руку. Студентски покрет и Студентска листа су куриозитет у изборној политичкој историји на глобалном нивоу и биће предмет академског и научног обрађивања у временима која долазе", закључује саговорница НИН-а.
Политички консултант Владимир Добросављевић оцењује за НИН да тајна успеха Студентске листе лежи у чињеници да је успела да разбије дугогодишњу индуковану апатију и понуди оно што традиционална политичка класа годинама није била у стању да артикулише - аутентичност, морални кредибилитет и фокус.
“Кључни фактори који су преломили изборе своде се на три димензије. Студентска листа није носила терет пропалих коалиција, компромитованих биографија, нити политичког прагматизма који је бирачко тело годинама доживљавало као пуку борбу за позиције. У очима грађана они нису били још једна гарнитура претендената на власт, већ носиоци генерацијске и вредносне побуне. Та врста моралне чистоте била је имуна на уобичајени режимски изборни инжењеринг и медијске манипулације. Студентска листа је наметнула оквир у коме се гласање није свело на стандардно партијско опредељивање, већ на референдум о будућности поретка. Када се политичка борба постави по моделу ‘или-или’, режимска стратегија парцелисања и фрагментације бирачког тела губи снагу, јер се целокупна енергија незадовољства слива у један јединствени гравитациони центар”, наводи Добросављевић.
Он сматра да је излазност била “кључни тектонски фактор који је срушио привид непобедивости власти”.
“Владајући механизам у ауторитарним и хибридним системима функционише по принципу контроле пасивизованог бирачког тела и максималне мобилизације дисциплинованог, клијентелистичког језгра. Тај механизам доноси победе само док је излазност на просечном или ниском нивоу. Оног тренутка када је излазност пробила критичну границу, режимска гласачка машина је била потопљена и математички лимитирана масовним уласком апстинената, младих и до тада тихих бирача у политичку арену”, додаје саговорник НИН-а.
28.10.
2026.
Интегрални тост, авокадо, јаја и поврће: нутриционисткиња открива вечеру коју спрема за 10 минута када нема енергије за дуго кување.
Студентски блок не само да је срушио досад неприкосновену власт СНС-а и оставио СПС испод цензуса, него умногоме мења и целокупну политичку сцену Србије, и то пре свега када је реч о досадашњој опозицији. Јер, већи део опозиције (ДС, ПСГ, ЗЛФ, НПС, НЛС, Двери, Крени-промени) подржао је побуњене студенте, док је други део (ССП, Срце, Нови ДСС) изашао на изборе и остао далеко испод цензуса. Зато ће све ово сада бити велики текст за овај део политичког спектра.
Добросављевић каже да се одлука већег дела опозиције да не стаје на пут Студентској листи, већ да се повуче или пружи безусловну подршку, показала као једини рационалан политички потез. Тиме је, како каже, сачувана супстанца, а бирачима је послат сигнал одрицања од сујете зарад вишег циља.
“Избегнута је стигма саботера, чиме су ти актери сачували легитимитет да сутра уопште учествују у јавном животу. Што се тиче будућности досадашње опозиције, она више никада неће моћи да се врати на позиције које је имала пре ових избора. Опозиционе странке су изгубиле монопол на представљање антиестаблишмент расположења. Оне немају будућност као предводници процеса, али могу имати улогу у новој политичкој архитектури уколико прођу кроз корениту унутрашњу реконфигурацију. Та улога ће у наредном периоду зависити искључиво од њихове спремности да понуде оперативну, институционалну и стручну подршку новим победницима, без претензија да инструментализују студентски покрет или траже плен. Уколико схвате да је време њихових главних улога прошло и прихвате позицију техничке и законодавне подршке у транзицији власти, могу преживети као форматирани партнери. У супротном, остану ли заробљени у старим и превазиђеним наративима, постепено ће постати тек фуснота у историји обарања дуговечног режима”, закључује он.
Славље победника избора је прошло. Сада их чека велики и нимало лак посао, који подразумева хватање у коштац с најважнијим питањима за државу.
Иначе, рок за формирање Народне скупштине је 30 дана од објављивања коначних резултата избора, који се очекују након понављања гласања на одређеним бирачким местима. Након што се конституише скупштина почиње да тече рок од 90 дана за формирање нове Владе.
Кандидат за посланика Студентске листе Дејан Шошкић рекао је да многе ствари и сада "могу да фукционишу нормално, у складу са Уставом и законима."
"Позивам све да раде свој посао у свим у институцијама на начин који одговара законском оквиру, интерним актима, високој професионалној етици. И, уколико виде да неко у институцијама поступа супротно закону, интерним актима те институције, супротно високим принципима професионалне етике - да не улази у сукобе, већ направи службену белешку и јасно наведе ко је и шта радио и шта је ту у супротности са законима, актима или професионалном етиком", навео је Шошкић за Н1.
30.10.
2026.
Поруке из Брисела најављују подршку реформама. Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
Према његовим речима, добро уређене државе, са добрим правним оквиром, а ми га, како каже, као земља имамо - могу да фунцкионишу и без владе.
“Не треба да се чека формирање владе да би влада рекла некоме шта треба да ради. Свако зна шта треба да ради у складу са Уставом, законом, правилницима, статутом своје институције… Не треба влада да каже професору када да држи наставу, нити лекару да треба да лечи грађане", навео је он.
30.10.
2026.
Поруке из Брисела најављују подршку реформама. Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
30.10.
2026.
РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
30.10.
2026.
Ана Брнабић позвала је на мир и поштовање институција и затражила од новоизабране скупштинске већине да што пре почне успостављање власти
30.10.
2026.
Из тзв. косовске полиције за регион север навели су да је акција спроведена у општинама Северна Митровица и Звечан.
30.10.
2026.
РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
30.10.
2026.
Обрађени су записници на свих 93 бирачких места ван земље, по којима је од 102.147 бирача у бирачком списку на изборе изашло њих 79.597.
29.10.
2026.
Главни јавни тужиоци треба да провере да ли постоје елементи кривичног дела и о томе без одлагања обавесте надлежно тужилаштво.
29.10.
2026.
Тројица Срба приведена су јутрос у Црколезу, у општини Исток, током акције тзв. косовске полиције, саопштила је Канцеларија за Косово и Мето
29.10.
2026.
Приштина је из Немачке добила 12 војних камиона за тзв. Косовске безбедносне снаге, а нове испоруке најављене су за 2027. годину.
