Све вести
Фото из чланка: МашинаЈТОК затражио утврђивање чињеница о прислушкивању тужилаца
Јавно тужилаштво за организовани криминал затражило је од надлежних институција утврђивање чињеница о наводима да су његови тужиоци били прислушкивани више од годину дана.
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 3 од 7 медија.
Јавно тужилаштво за организовани криминал је данас, поводом информација објављених на порталу недељника "Радар" да су јавни тужиоци овог тужилаштва у претходних нешто више од годину дана прислушкивани односно да су према њима примењиване посебне доказне радње тајни надзор комуникације које су се односиле и на мејл комуникације или тајно праћење и снимање, од надлежних институција које имају законска овлашћења сходно Законику о кривичном поступку за примену ових мера, захтевом за прикупљање потребних обавештења, затражило утврђивање свих чињеница, околности и разлога за примену ових мера. Тужилаштво реагује поводом информација које је објавио недељник Радар, према којима су над јавним тужиоцима примењиване посебне доказне радње, укључујући тајни надзор комуникације, који је обухватао и мејлове, као и тајно праћење и снимање.
Како наводе из тог тужилаштва, информација да су прислушкивани јавни тужиоци за организовани криминал представља директан напад на самосталност јавног тужилаштва, независност у доношењу одлука и владавину права. "На овај начин компромитована је и законом предвиђена тајност предистражног поступка, као и стратешки и оперативни планови планираних активности у већ покренутим поступцима и озбиљно је угрожено успешно процесуирање најтежих облика организованог криминала, високе корупције и прања новца.
ЈТОК упозорава да је тиме озбиљно угрожено успешно процесуирање најтежих облика организованог криминала, високе корупције и прања новца.
Цео упоредни текст2 реченице у више медија, 60 само у једном
Текст из 7 чланака. 1 реченицу преносе сви, у 7 се разликују.
Још 41 реченица које преноси само по један медиј
Победом Студентске листе на парламентарним изборима почело је да се одмотава клупко.
У мору информација и вести о хапшењима, на ред је дошла и Безбедносно-информативна агенција (БИА), за коју се јуче сазнало да је прислушкивала поједине тужиоце Тужилаштва за организовани криминал (ТОК).
Само дан раније на Правном факултету у Београду пронађена је опрема за коју се сумња да је коришћена за прислушкивање.
Како је објавио недељник Радар, разлог за тајно прислушкивање просторија ТОК-а био је наставак рада на предмету „Надстрешница“, односно истрага корупције у вези са урушавањем надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду.
Прислушкиван је и главни тужилац ТОК-а Младен Ненадић, а извор Радара наводи да је БИА била упућена у сваки корак који је ово тужилаштво предузело.
Тужиоци су били под мерама тајног надзора због сумње на наводну шпијунажу, и то у више наврата: 9. априла, 30. априла, 29. маја, 19. јуна и 7. октобра 2026. године, када су мере последњи пут одређене.
Директор БИА Владимир Орлић тек је након избора одлучио да се прислушкивање ТОК-а прекине, па је оно трајало до 29. октобра.
Имајући у виду и проналазак опреме за прислушкивање на Правном факултету у Београду, намећу се два питања: да ли је тајни надзор тужилаца био одобрен и да ли је постојало одобрење за постављање уређаја на факултету или је БИА у оба случаја прекршила закон?
Како Данас незванично сазнаје, Врховно јавно тужилаштво реаговаће поводом наведене ситуације, а прислушкивање је предмет контроле.
Адвокат Александар Оленик каже да два случаја – прислушкивање на Правном факултету и прислушкивање тужилаца – морамо да посматрамо одвојено, због информације да је прислушкивање тужилаца наредио директор БИА Владимир Орлић.
„То је посебан правни основ за прислушкивање, који се разликује од уобичајеног поступка, када полиција или тужилаштво предлажу примену посебне доказне радње, а о томе одлучује судија за претходни поступак.
Реч је о другом правном основу, који изузетно дозвољава директору БИА да поднесе захтев за одобравање тајног надзора.
У том случају, о надзору одлучује искључиво председник Вишег суда у Београду и нико други“, објашњава Оленик.
Како се из писања Радара сазнаје да је прислушкивање тужилаца спроведено на захтев Орлића, наш саговорник указује на то да би то значило да је такав захтев одобрио председник Вишег суда у Београду Драган Милошевић, уз образложење да је реч о шпијунажи.
„Другим речима, Орлић је тим захтевом практично оптужио тужиоце Тужилаштва за организовани криминал да се баве шпијунажом.
Овакво тумачење је апсолутно неприхватљиво и, морам признати, мени тешко појмљиво.
Међутим, оно говори о томе да су представници режима, односно Александар Вучић, заиста мислили да ће владати заувек, да их нико у томе неће спречити и да могу да раде шта год желе“, оцењује Оленик.
Када су информације доспеле у јавност, Оленик сматра да је било очекивано да ТОК, односно главни тужилац Младен Ненадић, одмах наложи хапшење великог броја људи из БИА, укључујући и самог директора Владимира Орлића, који је, према објављеним информацијама, тражио одобрење за прислушкивање.
„Пошто се то није догодило, претпостављам да тужилац за организовани криминал у овом тренутку технички није у могућности да спроведе таква хапшења и да чека формирање владе која ће му омогућити да то учини.
Сви који су учествовали у том ланцу, од подношења захтева за прислушкивање, преко његовог одобравања, па све до спровођења самих радњи прислушкивања тужилаца, морају кривично да одговарају“, истиче Оленик.
Оцењује да би, уколико за то постоје законски услови, требало што пре одредити притвор одговорнима како би се спречило евентуално уништавање доказа, а да се потом, на основу тих доказа, спроведе поступак и донесу одговарајуће судске одлуке.
„Што се тиче пронађених техничких уређаја за прислушкивање на Правном факултету, ту располажемо са мање информација.
Не знамо на основу чијег захтева је прислушкивање спроведено, нити који судија га је одобрио, уколико је такво одобрење уопште постојало.
Не знамо да ли је у том случају поштована законска процедура, односно да ли је прислушкивање било законито или само формално законито, као што сматрам да је случај са прислушкивањем тужилаца ТОК-а“, наводи Оленик.
Према мишљењу нашег саговорника, постоји више доказа који указују на то да је БИА прислушкивала политичке противнике режима, у појединим случајевима без судске одлуке, а у другим уз одлуке које су само формално задовољавале законске услове.
„Нису прислушкивани терористи, криминалци или људи који заиста угрожавају безбедност наше државе, већ политички противници власти.
Морам да подсетим да је наша служба државне безбедности, односно некадашња СДБ, из које је касније настала БИА, формирана по узору на совјетски НКВД, службу која се првенствено бавила унутрашњим непријатељима“, указује Оленик.
Додаје да њен задатак није био борба против тероризма или заштита државе у данашњем смислу, већ проналажење, идентификовање, па чак и стварање унутрашњих непријатеља, као и њихово политичко, а неретко и физичко уништавање.
„Ова држава неће моћи да напредује уколико у потпуности не размонтирамо садашњу БИА и не формирамо нову службу, са потпуно новим људима.
Та служба би морала да се бави заштитом уставног поретка, безбедности државе и права грађана, а не проналажењем, измишљањем и уништавањем наводних државних непријатеља“, закључује Оленик.
Сарадник Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) Душан Станковић каже да, уколико БИА није имала налог суда за прислушкивање, њене активности нису биле у складу са законом.
„То треба испитати и позвати на одговорност све службенике, а нарочито директора и руководиоце који су такве активности наредили.
С обзиром на политизованост БИА, можемо претпоставити да је реч о политички мотивисаном прислушкивању противника на Правном факултету, док се прислушкивањем службеника ТОК-а желе заштитити службеници сада већ бивше власти који су кршили законе“, сматра Станковић.
Даница Драшковић ситуацију у БИА пореди са деловањем совјетског КГБ-а, наводећи да српска служба ради као службе у Русији.
„Незаконито прислушкује, прати, сатанизује и убија политичке противнике, што се све нама догодило“, истиче Драшковић.
"Угрожено процесуирање организованог криминала": Огласио се ЈТОК о наводима да су тужиоци прислушкивани
- ЈТОК тражи истрагу навода да су његови тужиоци у претходних више од годину дана били прислушкивани и под посебним доказним радњама.
- Тужилаштво то види као напад на независност и владавину права, уз угрожавање тајности предистражног поступка.
- Упозорава да је тиме доведено у питање процесуирање организованог криминала, високе корупције и прања новца.
ТОК: Тужилаштво тражи утврђивање околности због навода да су јавни тужиоци били прислушкивани
Јавно тужилаштво за организовани криминал (ТОК) саопштило је данас да је, након писања недељника Радар да су запослени у том тужилаштву били прислушкивани, затражило информације од институција које имају законска овлашћења за примену тих мера, уз оцену да то представља директан напад на самосталност тужилаштва.
Према сазнањима недељника Радар, Безбедносно-информативна агенција (БИА) је прислушкивала поједине тужиоце Тужилаштва за организовани криминал (ТОК) и пратила им је имејл комуникацију, а као главни мотив се наводи праћење тока случаја Надстрешница.
Још 6 реченица које преноси само по један медиј
Тужилаштво за организовани криминал, фото: Срђан Илић
Додаје да су после пада Милошевића, у зидовима њихове дневне и спаваће собе били прислушкивачи које су касније, по судској пресуди, уклањали у присуству новинара и јавности.
„Исто је било и у страначким просторијама, а касније су удбаши сведочили да су изнајмили простор преко пута странке, одакле су пратили ко долази, фотографисали и прислушкивали.
Службе Србије су хорор државе у којој живимо, бахати разбојници који раде шта хоће и немају ни законске ни људске границе.
Уништавају и грађане и државу, која и данас личи на логор.
Сетимо се само Ћациленда“, закључује Драшковић.
Јавно тужилаштво за организовани криминал је данас, поводом информација објављених на порталу недељника "Радар" да су јавни тужиоци овог тужилаштва у претходних нешто више од годину дана прислушкивани односно да су према њима примењиване посебне доказне радње тајни надзор комуникације које су се односиле и на мејл комуникације или тајно праћење и снимање, од надлежних институција које имају законска овлашћења сходно Законику о кривичном поступку за примену ових мера, захтевом за прикупљање потребних обавештења, затражило утврђивање свих чињеница, околности и разлога за примену ових мера.
Још 3 реченице које преноси само по један медиј
Како је саопштено из ЈТОК-а, захтев за прикупљање потребних обавештења упућен је институцијама које су, у складу са Закоником о кривичном поступку, законски овлашћене за примену ових мера.
Из ТОК-а наводе да такве информације представљају директан напад на самосталност тужилаштва и владавину права.
© Спутник / Лола ЂорђевићТужилаштво за организовани криминал
Тужилаштво реагује поводом информација које је објавио недељник Радар, према којима су над јавним тужиоцима примењиване посебне доказне радње, укључујући тајни надзор комуникације, који је обухватао и мејлове, као и тајно праћење и снимање.
Цвијић је за Машину оценио прислушкивање тужилаца као један од „најдрастичнијих примера злоупотребе безбедносних служби.“
ЈТОК је од надлежних институција које имају законска овлашћења за примену мера праћења и прислушкивања захтевало прикупљање потребних обавештења како би се утврдиле све чињенице, околности и разлози за њихову евентуалну примену, преноси Н1.
Према информацијама које је објавио "Радар", према јавним тужиоцима наводно су примењиване мере тајног надзора комуникација, укључујући електронску пошту, као и тајно праћење и снимање.
Како наводе из тог тужилаштва, информација да су прислушкивани јавни тужиоци за организовани криминал представља директан напад на самосталност јавног тужилаштва, независност у доношењу одлука и владавину права.
"На овај начин компромитована је и законом предвиђена тајност предистражног поступка, као и стратешки и оперативни планови планираних активности у већ покренутим поступцима и озбиљно је угрожено успешно процесуирање најтежих облика организованог криминала, високе корупције и прања новца.
Још 3 реченице које преноси само по један медиј
Телеграф.рс задржава сва права над садржајем.
За преузимање садржаја погледајте упутства на страници Услови коришћења.
Уколико се утврди истинитост ових навода, на овај начин би дошло до компромитовања законом предвиђене тајности предистражног поступка, као и стратешких и оперативних планова активности у већ покренутим поступцима.
ЈТОК упозорава да је тиме озбиљно угрожено успешно процесуирање најтежих облика организованог криминала, високе корупције и прања новца.
Још 5 реченица које преноси само по један медиј
Пред ТОК-ом води се истрага против бивших министара грађевинарства Горана Весића, Томислава Момировића и других осумњичених за финансијске малверзације у пројекту изградње брзе пруге Нови Сад – Келебија, који је обухватао и реконструкцију новосадске Железничке станице, а осумњичени се терете да су оштетили државни буџет за 115 милиона долара.
До тренутка објављивања овог текста Данас није добио одговор од Тужилаштва за високотехнолошки криминал о прислушкивању тужилаца ТОК-а.
Контактирали смо и Виши суд, а одговоре ћемо објавити када стигну на нашу адресу.
Подсетимо, Правни факултет Универзитета у Београду саопштио је у суботу да је у његовом највећем амфитеатру „Радомир Лукић“ (Амфитеатар В – „Петица“), унутар противпожарне „паник лампе“ изнад улазних врата, пронађена опрема за коју се претпоставља да служи за аудио-видео снимање.
О томе је обавештена полиција, која је извршила увиђај и однела пронађену опрему на вештачење.