Све вести
Фото из чланка: БизнисЈовановић о економском програму нове власти: Еволуција, не револуција
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Ипак, он сматра да не треба очекивати брзе промене и напомиње да је програм помало танак по питању доласка до новог економског модела, рокови су дуги, а нова власт наслеђује много проблема. То је отприлике упола спорије него у периоду 2001-2011, када је просек био 4,2 одсто.
Србија је спорија и од већег дела региона, а иза наше земље су само Бугарска, са истим резултатом, и Северна Македонија. Прошле године су први пут биле веће од прилива нових страних директних инвестиција, који су пали на 3,9 одсто БДП-а.
Да је Србији потребан нови модел, каже Јовановић, последњих година су се слагали „скоро сви“. Проблем је у томе што је Србија и досад имала подршку за стартапове и она „није дала неке фантастичне резултате“.
„Није довољно само подржати стартапове, често је важније омогућити да они прерасту у велика предузећа. Таква подршка је Србији недостајала последњих година, и о томе не видимо много ни у програму студентске листе“, каже он.
Цео упоредни текст44 реченице у више медија, 21 само у једном
Текст из 3 чланка. 25 реченица преносе сви, у 26 се разликују.
Јовановић о економском програму нове власти: Еволуција, не револуција
Економиста Бечког института за међународне економске студије Бранимир Јовановић, чија је анализа показала да је привреда Србије у последњих 14 година била „далеко од чуда“, каже за Бизнис.рс да је студентски програм корак у правом смеру.
Економиста Бечког института за међународне економске студије Бранимир Јовановић, оценио је да после победе Студентске листе на парламентарним изборима не треба очекивати брзе промене, пренео је Бизнис.рс.
Ипак, он сматра да не треба очекивати брзе промене и напомиње да је програм помало танак по питању доласка до новог економског модела, рокови су дуги, а нова власт наслеђује много проблема.
Још 3 реченице, само N1
Поред транспарентности јавне потрошње, он као главну новину види најаву да ће се напустити модел јефтине радне снаге и да ће фокус бити на стварању домаћих иновативних предузећа.
Јовановић то повезује са слабом владавином права, корупцијом, непостојањем индустријске политике и издашним субвенцијама страним компанијама.
Страни инвеститори су у међувремену постали и значајан одлив: исплате добити порасле су са око три одсто БДП-а 2011. на више од пет одсто 2024. и 2025. године.
Пре мање од две недеље Јовановић је објавио анализу српске привреде у протеклих 14 година под насловом: „Привреда Србије под Вучићем: далеко од чуда“.
Бројке су биле јасне – од 2012. до 2025. године српска привреда расла је у просеку око 2,4 одсто годишње.
„Економски програм студентске листе не обећава револуцију, већ више еволуцију“, рекао је Јовановић у разговору за тај медиј.
Јовановић, је у недавној анализи оценио да је привреда Србије у последњих 14 година била „далеко од чуда и да је студентски програм корак у правом смеру“.
То је отприлике упола спорије него у периоду 2001-2011, када је просек био 4,2 одсто.
Србија је спорија и од већег дела региона, а иза наше земље су само Бугарска, са истим резултатом, и Северна Македонија.
Још 4 реченице, само Бизнис
Након прошлонедељних парламентарних избора питање се преместило са прошлости на будућност.
Ако стари модел није донео чудо, шта доноси нови?
Наш саговорник оцењује да је економски програм студентске листе корак у правом смеру, али да не треба очекивати чуда.
„Економски програм студентске листе не обећава револуцију, већ више еволуцију“, каже Јовановић у разговору за Бизнис.рс.
Поред транспарентности јавне потрошње, он као главну новину види најаву да ће се напустити модел јефтине радне снаге и да ће фокус бити на стварању домаћих иновативних предузећа.
Дијагноза се поклапа са оним што је показала његова анализа.
Домаће приватне инвестиције биле су све време око три одсто БДП-а, упола мање од јавних.
Још 3 реченице које преноси само по један медиј
Јовановић то повезује са слабом владавином права, корупцијом, непостојањем индустријске политике и издашним субвенцијама страним компанијама.
Страни инвеститори су у међувремену постали и значајан одлив: исплате добити порасле су са око три одсто БДП-а 2011. на више од пет одсто 2024. и 2025. године.
"Није довољно само подржати стартапове, често је важније омогућити да они прерасту у велика предузећа"
Прошле године су први пут биле веће од прилива нових страних директних инвестиција, који су пали на 3,9 одсто БДП-а.
Другим речима, модел који је требало да доноси капитал почео је да га износи.
Да је Србији потребан нови модел, каже Јовановић, последњих година су се слагали „скоро сви“.
Питање је, међутим, како доћи до тога.
У студентском програму види две конкретне ствари: већу подршку стартаповима и повезивање привреде са универзитетима.
Проблем је у томе што је Србија и досад имала подршку за стартапове и она „није дала неке фантастичне резултате“.
„Није довољно само подржати стартапове, често је важније омогућити да они прерасту у велика предузећа.
Таква подршка је Србији недостајала последњих година, и о томе не видимо много ни у програму студентске листе“, каже он.
"Потребно је фокусирати се на секторе за које се сматра да имају потенцијал да расту"
Други недостатак је што програм не предвиђа фокус на поједине секторе.
Када је подршка само хоризонтална, односно односи се на све секторе подједнако, показало се да не даје најбоље резултате.
„Потребно је фокусирати се на секторе за које се сматра да имају потенцијал да расту, и онда их подржати специјалним и добро таргетираним мерама, које нису само грантови.
То је основа модерне индустријске политике, и то је оно што је Србији недостајало последњих година“, каже Јовановић.
Недостатак индустријске политике је и у његовој анализи био један од главних разлога због којих домаћи приватни капитал стоји у месту.
Ипак, Јовановић не жели да буде превише критичан.
Ови избори, подсећа, нису били о економским мерама.
Били су о борби против корупције, владавини права, транспарентности јавних трошења и политика, демократији и слободи изражавања.
Имајући то у виду, он оцењује да је довољно што програм препознаје да је потребан нови модел и што као темељ новог модела поставља домаћа предузећа и иновације.
„Само сматрам да се неки детаљи морају добро разрадити сада, када се формира нова власт“, рекао је Јовановић.
Прве мере и закони тек следеће године
Осим ових принципијелних ствари, велико питање је и када ће програм моћи да се имплементира.
Јовановић набраја редослед: поновљено гласање, конституисање скупштине, избор владе, председнички избори и буџет за следећу годину.
„Ове године практично не може ништа да се уради“, каже наш саговорник.
„Нове мере и закони моћи ће да се доносе тек следеће године.
После тога биће потребно неко време да се они имплементирају, па тек онда да дају резултате.
И то је додатни разлог зашто не треба очекивати велике промене у кратком року.“
Искуство из претходног периода показује да и добре промене на тржишту рада споро делују.
Незапосленост у Србији пала је са око 23 одсто 2011-2012. на мање од девет одсто 2024-2025, али се највећи део тог пада десио у првим годинама опоравка.
Број запослених порастао је са 2,2 милиона 2012. на 2,9 милиона 2019. године, а онда је стао и прошле године благо пао.
Листа људи, не политичка партија
Друго важно питање, по мишљењу Јовановића, је – колико ће нова власт трајати?
„Студентска листа није партија, нема чврсту структуру, нема јединствене позиције по многим питањима“, истиче економиста Бечког института.
Остаје отворено да ли ће листа опстати заједно или ће се поделити на различите субјекте и ко би били ти субјекти.
Он подсећа на 2000. годину: „ДОС из 2000. је трајао само око две године, с тим што је ДОС био коалиција партија, па су те партије након тога наставиле да постоје, а сада нема ни тога – сада је ово листа људи.“
"ДОС из 2000. је трајао само око две године, с тим што је ДОС био коалиција партија, па су те партије након тога наставиле да постоје, а сада нема ни тога – сада је ово листа људи", рекао је Јовановић.
За економску политику је то важно јер реформе које траже више година захтевају и вишегодишњу политичку стабилност.
Шта нова власт наслеђује
Највише пажње у разговору за Бизнис.рс Бранимир Јовановић је посветио изазовима и ризицима са којима ће се суочити нова власт, а који су према његовом мишљењу огромни, чак и у економском делу.
Први проблем је стање јавних финансија.
„Нико не зна тачно у каквом су стању јавне финансије након свих ових предизборних трошења, повећања пензија и плата, бесплатног јавног превоза у Београду и слично.“
Ту је и ЕXПО који нова власт, како каже Јовановић, наслеђује „као врео кромпир који не може да пребаци неком другом“.
Анализа Бечког института је већ показала да су јавне инвестиције од 2021. године достигле око седам одсто БДП-а, али и да је од шест показатеља инфраструктуре у односу на просек ЕУ напредак забележен само код дужине ауто-путева, са 34 на 50 одсто европског просека.
Сви остали показатељи су се у односу на ЕУ погоршали: путна и железничка мрежа, капацитети за производњу струје и приступ води и канализацији.
Нова влада наслеђује и пројекте и рачуне.
У енергетици, Нафтна индустрија Србије (НИС) још није решена, а руски гас је обезбеђен само до краја године.
Преговори са ЕУ стоје већ неколико година и очекује се да ће се сада покренути.
Бранимир Јовановић упозорава и на могућу нову енергетску кризу, „са ценом нафте која је већ око 115 долара, а очекује се да скочи и више након избора у Америци и вероватног интензивирања рата са Ираном“.
У својој анализи он је написао да промена власти не гарантује боље резултате, али да може да отвори врата преиспитивању економске политике.
Сада када је до промене дошло, његова оцена је опрезна, али не и песимистична.
„Неће бити лако наћи се у ципелама нове власти, али би она ипак могла да изведе земљу на прави пут“, закључује Јовановић у разговору за Бизнис.рс.
