Све вести
Фото из чланка: КлиxIzvještaj OHR-a o stanju u BiH: Blokade iz RS-a vode ka odvajanju od Bosne i Hercegovine
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
У овом документу Црисхоцк издваја три кључна догађаја: Опће изборе 4. октобра, реакције на смрт осуђеног ратног злочинца Ратка Младића и наставак опструкције рада државних институција.
Цео упоредни текст84 само у једном
Текст из 2 чланка. 1 реченицу преносе сви, у једној се разликују.
Још 13 реченица које преноси само по један медиј
Клиx.ба је имао увид у извјештај који ће бити прочитан на сједници Вијећа сигурности УН-а о стању у Босни и Херцеговини која ће се одржати 30. октобра.
Извјештај по први пут потписује в.д. високог представника Лоуис Црисхоцк, који је на ту позицију именован након што није именован насљедник Цхристиана Сцхмидта, који је у мају ове године поднио оставку.
Чланица Предсједништва Босне и Херцеговине Жељка Цвијановић оштро је реагирала на извјештај који је Уред високог представника (ОХР) доставио Вијећу сигурности Уједињених нација, оцијенивши га „типски манипулативним“ и оптерећеним „стереотипним лажима и обмањујућим конструкцијама“.
Њена реакција услиједила је пред сједницу Вијећа сигурности УН-а о стању у Босни и Херцеговини, заказану за 30. октобар, на којој ће бити представљен 70. извјештај ОХР-а.
Оптужбе на рачун ОХР-а
Цвијановић тврди да извјештај служи одбрани насљеђа које, према њеним ријечима, произлази из тродеценијске злоупотребе Дејтонског споразума и међународне супервизије која се „одавно отела контроли“.
У објави на друштвеној мрежи X посебно се осврнула на дио који се односи на заустављена именовања у Вијећу министара БиХ.
– Док уличне хорде вандализују европске пријестонице, а тамошње институције показују немоћ да исправе грешке сопствених политика, ОХР пише о томе како су у Вијећу министара заустављена поједина именовања, па се тиме, кобајаги, слаби држава (између осталог).
Ма, хајде! – навела је Цвијановић.
Упозорење на посљедице блокада
У извјештају ОХР-а, који обухвата период од 16. априла до 15. октобра, упозорава се да опструкције, првенствено из власти Републике Српске, слабе државне институције и доприносе сценарију де фацто одвајања тог ентитета од Босне и Херцеговине.
Документ први пут потписује вршилац дужности високог представника Луис Кришок (Лоуис Црисхоцк).
Он обавља ову дужност након што је Кристијан Шмит (Цхристиан Сцхмидт) у мају поднио оставку, а његов насљедник није именован.
У овом документу Црисхоцк издваја три кључна догађаја: Опће изборе 4. октобра, реакције на смрт осуђеног ратног злочинца Ратка Младића и наставак опструкције рада државних институција.
Још 71 реченица које преноси само по један медиј
Како наводи, директни напади на уставни поредак који су обиљежили почетак 2025. године у овом периоду били су мање изражени, али су се институционална опструкција и запаљива политичка реторика наставили, "углавном из кругова Владе Републике Српске".
"Ове упорне опструкције слабе државне институције, ограничавају њихову способност да испуне своје законске обавезе и одгађају еуроатлантске интеграције.
У комбинацији с покушајима заобилажења државних институција и успостављања засебних структура у Републици Српској, оне јачају сценариј де фацто одвајања", пише у извјештају.
Кворуми, именовања и новац
Према извјештају, опструкција је укључивала блокирање законодавне агенде ускраћивањем кворума у парламенту, што је довело до малог броја усвојених закона, кашњења именовања те ограничења у финансирању и запошљавању у државним институцијама.
Томе се додаје непровођење коначних и обавезујућих одлука државног правосуђа, укључујући одлуке Уставног суда БиХ о државној имовини.
Црисхоцк упозорава да многе институције и даље раде, али им у различитој мјери недостају људи, новац, одлуке или овласти да обављају свој посао.
"Насталу дисфункцију потом управо они који јој доприносе користе како би довели у питање потребу постојања институција на државном нивоу или оправдали даље оспоравање њиховог ауторитета", наводи се.
Иако је формална подјела надлежности по Уставу остала иста, способност државних институција да те надлежности врше се, како пише, "прогресивно смањује".
Примијећени су и покушаји да се у РС-у успоставе правна и институционална рјешења која одговарају надлежностима државе, што би могло довести до "пузајућег де фацто одвајања" од БиХ.
Вијеће министара БиХ је редовно одржавало сједнице, али је једини усвојени закон у извјештајном периоду био буџет за 2026. годину.
ОХР оцјењује да је пракса да се закони не шаљу у парламент без пуног консензуса у Вијећу министара "више пута и систематски кориштена као алат за институционалну опструкцију".
Није било договора ни о законима о ВСТВ-у и судовима, који су услов за отварање приступних преговора с ЕУ, као ни о главном преговарачу.
Дом народа ПСБиХ је, како се наводи, остао практично блокиран злоупотребом правила о кворуму, јер су делегати СНСД-а, сами или заједно с делегатима ХДЗ-а БиХ, више пута напуштали сједнице.
Због различитих већина у два дома, више приједлога усвојених у Представничком дому заустављено је у Дому народа.
Мјесто министра сигурности БиХ упражњено је од 28. јануара 2025. године, након хапшења претходног министра због корупције, а предсједавајућа Вијећа министара није предложила кандидата.
Нови министар се, према извјештају, може очекивати тек с формирањем новог Вијећа министара.
Буџет каснио осам мјесеци
Буџет институција БиХ за 2026. годину усвојен је 27. јула, готово осам мјесеци након рока.
Укупно износи 2,559 милијарди КМ, од чега су расходи институција 1,580 милијарди КМ.
У извјештају се наводи да је државни буџет у посљедњих 25 година на вријеме усвојен само пет пута, посљедњи пут прије десет година, те да је већ више од деценије закључан на приближно истом нивоу, док ентитетски буџети стално расту.
Такав тренд, упозорава Црисхоцк, пријети де фацто пријеносом овласти с државе на ентитете.
Фискално вијеће састало се само једном, 27. априла, када је оквир за 2026-2028. усвојен 11 мјесеци након рока.
Оквир за 2027-2029. још није усвојен, па високи представник очекује да ће институције од 1. јануара поново бити на привременом финансирању.
Управни одбор УИО је, како пише, дао скроман резултат.
Представници РС-а више од три године блокирају квартално усклађивање коефицијената за расподјелу прихода од индиректних пореза, чиме је Федерацији БиХ нанесена штета већа од 150 милиона КМ.
РС блокира и поравнање међуентитетских дугова којим би та штета била надокнађена.
Нема ни трајне методологије за расподјелу прихода од путарине, па се у резервама гомила 128 милиона КМ умјесто да се троши на изградњу цеста.
Блокаде имају и међународне посљедице.
МОНЕYВАЛ је 19. јуна БиХ вратио на такозвану сиву листу због неусвајања закона о одузимању имовине, закона о циљаним финансијским санкцијама и регистра стварних власника, а све то, према извјештају, блокирају представници из РС-а на државном нивоу.
РС се противи и успостави државног регулатора за гас, због чега БиХ има најлошији резултат међу чланицама Енергетске заједнице.
РС је задржао и једнострано умањен допринос Јавној корпорацији Жељезнице БиХ.
Државна имовина и Уставни суд
На питању државне имовине није било никаквог напретка.
Власти РС-а и даље не признају одлуке Уставног суда БиХ о државној имовини и не уписују власништво државе, као ни перспективну војну имовину.
Правобранилаштво БиХ тренутно води око 2.200 активних предмета о државној имовини, а тај број расте.
У Федерацији БиХ власти се, како пише, више труде поштовати забрану располагања, али неуједначено.
Уставни суд БиХ је 25. септембра у предмету о Варешу утврдио да располагање државном имовином није само продаја, него и промјена намјене државног шумског земљишта, као и дозволе и концесије које то омогућавају.
На сједници 24. и 25. септембра Суд је, по захтјеву Дениса Звиздића, утврдио да су ставке у буџетима РС-а за 2025. и 2026. годину за лобистичке уговоре неуставне и забранио сва плаћања по тим уговорима.
Власти РС-а и даље не именују двоје судија Уставног суда из тог ентитета.
Ни Представнички дом Парламента ФБиХ није прије избора изабрао двоје судија, па Валерија Галић и Мирсад Ћеман, иако су напунили 70 година, остају на функцији до именовања насљедника.
Додик најавио нови устав РС-а
Иако му је забрањено обављање јавних функција, Милорад Додик је, како се наводи, остао централни политички актер.
У постизборном обраћању обећао је континуитет политике СНСД-а и поновио намјеру да РС-у врати надлежности у области одбране, контроле граница, обавјештајног сектора и индиректног опорезивања, те да ограничи овласти државног правосуђа.
Најавио је и иницијативу за усвајање новог Устава РС-а 9. јануара, а ранији покушај усвајања новог ентитетског устава проглашен је неуставним.
Додик је, према извјештају, наставио промовисати наратив о немогућности мирног суживота Бошњака и Срба, позивајући се на "сукоб цивилизација", и наговјештавати отцјепљење ако се политички циљеви не остваре.
Дванаестог маја поновио је да би наметање закона о државној имовини одмах покренуло отцјепљење РС-а.
Народна скупштина РС-а је у мају и јулу усвојила двије декларације којима тражи затварање ОХР-а, поништавање постдејтонских реформи и расподјелу државне имовине ентитетима.
НСРС је 9. јула измијенио Кривични законик РС-а тако да је јавно истицање и величање застава и симбола Армије РБиХ кажњиво затвором до три, односно до пет година ако је нарушен јавни ред.
Високи представник наводи да те измјене крше државне законе, а Уставни суд БиХ их тренутно разматра.
МУП РС-а је 23. јуна потписао нови меморандум о сарадњи с московском полицијом, чији текст није објављен, па остаје да се види је ли у складу с уставним и правним оквиром.
Смрт Ратка Младића 27. аугуста, како пише, поново је отворила подјеле о рату.
Након тога су се у РС-у појавили мурали и графити који га величају, а у Братунцу, дан након његове смрти, и графит "Сви Срби су Раткови војници".
Комеморацији у Дому Војске Србије у Београду 5. септембра присуствовали су и званичници РС-а, а сахрана 7. септембра окупила је хиљаде људи и имала елементе службених и војних почасти.
Извјештај наводи и подијељене реакције у Предсједништву БиХ.
Жељка Цвијановић похвалила је Младићеву ратну улогу и услове његовог притвора описала као нехумане, Жељко Комшић критиковао је присуство руководства РС-а сахрани, а Денис Бећировић осудио је величање Младића као директну увреду жртвама геноцида.
ОХР подсјећа да су негирање ратних злочина и величање починилаца кривична дјела по Кривичном закону БиХ, али да је за процесуирање потребна акција Тужилаштва БиХ.
Истовремено су бошњачки политичари у РС-у због коментара о Младићу били под притиском, а неки су смијењени.
Под истрагом Тужилаштва и МУП-а РС-а нашао се и Меморијални центар Сребреница-Поточари, што његови представници виде као притисак.
Избори без већих проблема, али уз мању излазност
На изборима су први пут у цијелој земљи кориштене нове технологије, без већих техничких проблема, а биометријска идентификација била је успјешна у више од 97 посто случајева.
Излазност је била 42,02 посто, у односу на 50,43 посто 2022. године, што се дијелом приписује управо биометријској провјери.
Црисхоцк наводи да је кампању обиљежила популистичка и националистичка реторика те злоупотреба јавних ресурса, а ЦИК је добио мало или нимало подршке других институција и одговор на захтјеве за додатно особље.
Прелиминарни резултати показују доминацију етничких странака, а СНСД остаје најјача странка у РС-у.
Очекује се дуго формирање власти и могући застој на европском путу.
Споменици, Мостар и ОХР
Предсједништво БиХ је 29. јуна, гласовима Бећировића и Комшића, именовало четири нова члана Комисије за очување националних споменика.
Цвијановић је одлуку прогласила деструктивном по витални интерес РС-а, НСРС је то потврдио, а Бећировић се обратио Уставном суду.
У Мостару су спорови око именовања довели до бојкота сједница Градског вијећа од Клуба Бошњака.
На крају се још наводи да ОХР за 2026/27. има буџет од 5.974.770 еура, а близу 700.000 еура остало је ненаплаћено јер неке земље нису уплатиле доприносе.
Управо су блокаде и њихово дјеловање на функционирање државе међу кључним упозорењима извјештаја који ће се наћи пред чланицама Вијећа сигурности УН-а.
