Све вести
Фото из чланка: НИНИзвештај о дигиталној трансформацији: Разлози уздржаности европских компанија према масовном увођењу АИ-а
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Глобално тржиште рада суочава се с огромним променама. Према извештају Светског економског форума о будућности рада, објављеном прошле године, до 2030. године широм света би због вештачке интелигенције и повезаних процеса аутоматизације могло да нестане око 92 милиона радних места или да се она знатно промене.
Истовремено, требало би да буде отворено око 170 милиона нових радних места. Због тога многе компаније имају велика очекивања од вештачке интелигенције: она би требало да убрза процесе, смањи трошкове и тако повећа ефикасност.
Међутим, неке компаније већ почињу да се повлаче. Пошто су већ уложиле много времена и новца у настојању да што шире уведу вештачку интелигенцију, сада све више пажње посвећују питањима њене стварне користи, текућих трошкова и ризика.
Екстреман пример је глобална консултантска компанија Акцентур (Аццентуре). Према сопственим подацима, Акцентур је у развој сектора за обраду података и вештачку интелигенцију циљано уложио укупно три милијарде долара.
Цео упоредни текст53 реченице у више медија, 26 само у једном
Текст из 2 чланка. 61 реченицу преносе сви, у једној се разликују.
Још 5 реченица, само NIN
2026. Генеративни алати вештачке интелигенције, осим што нам деле савете у разним областима живота, за многе су постали психолошко уточиште.
Вештачка интелигенција требало би да аутоматизује рад и повећа продуктивност компанија.
Међутим погрешни резултати, растући трошкови и претерана очекивања присиљавају многе компаније да преиспитају свој приступ.
2026. Генеративни алати вештачке интелигенције, осим што нам деле савете у разним областима живота, за многе су постали психолошко уточиште.
2026. Истраживачи компаније Антхропиц упозоравају да би се "АИ-црви" ускоро могли да се шире преко умрежених кућних уређаја.
Глобално тржиште рада суочава се с огромним променама.
Према извештају Светског економског форума о будућности рада, објављеном прошле године, до 2030. године широм света би због вештачке интелигенције и повезаних процеса аутоматизације могло да нестане око 92 милиона радних места или да се она знатно промене.
Истовремено, требало би да буде отворено око 170 милиона нових радних места.
Због тога многе компаније имају велика очекивања од вештачке интелигенције: она би требало да убрза процесе, смањи трошкове и тако повећа ефикасност.
Међутим, неке компаније већ почињу да се повлаче.
Пошто су већ уложиле много времена и новца у настојању да што шире уведу вештачку интелигенцију, сада све више пажње посвећују питањима њене стварне користи, текућих трошкова и ризика.
Високоспецијализована вештачка интелигенција за једноставне послове
Екстреман пример је глобална консултантска компанија Акцентур (Аццентуре).
Према сопственим подацима, Акцентур је у развој сектора за обраду података и вештачку интелигенцију циљано уложио укупно три милијарде долара.
За додатно образовање запослених годишње је, како се наводи, издвајано више од милијарду долара, а знатан део тог новца одлазио је на специјализоване обуке за рад с вештачком интелигенцијом.
Акцентур наводно спроводи нарочито агресивну стратегију увођења вештачке интелигенције: унапређење на руководеће позиције могу да очекују само запослени који редовно користе интерне алате засноване на вештачкој интелигенцији.
Међутим, такав огроман притисак довео је до тога да запослени користе скупе алате чак и за релативно једноставне задатке, како би испунили захтеве у погледу њихове употребе.
То је, на пример, подразумевало израду презентација на основу текстуалних докумената, сажимање извештаја или једноставно програмирање.
"Пре неколико година апликације су биле релативно јефтине јер се, условно речено, плаћало подацима", објашњава Ана Софи Мајер, професорка дигиталног рада на Универзитету Лудвиг Максимилијан у Минхену.
"Међутим, то се из темеља променило.
Вештачка интелигенција постаје све боља, па су трошкови лиценци за високоспецијализоване моделе знатно порасли."
За коришћење ових алата често је потребно куповати скупе токене, јединице које се користе за обраду података у системима вештачке интелигенције.
Тако је и у Акцентуру.
Тамо су трошкови дословно експлодирали, због чега је компанија сада повукла ручну кочницу.
Убудуће ће сваки запослени за апликације вештачке интелигенције имати на располагању буџет од свега 29 долара месечно.
За све трошкове изнад тог износа биће неопходно претходно одобрење руководства компаније.
2026. Интегрални тост, авокадо, јаја и поврће: нутриционисткиња открива вечеру коју спрема за 10 минута када нема енергије за дуго кување.
Уместо веће ефикасности – додатни посао
Међутим, трошкове нису повећавали само скупи алати вештачке интелигенције који су коришћени за једноставне задатке.
Често су настајали и садржаји генерисани вештачком интелигенцијом који су на први поглед деловали професионално, али су се при детаљнијој провери показивали као површни или нетачни, односно нису доносили готово никаква нова сазнања.
Уместо да уштеде време, запослени су добијали знатну количину додатног посла.
Морали су да темељно провере информације које је генерисала вештачка интелигенција, исправе грешке и доведу резултате у употребљиво стање.
Ова појава, која је уочена и у многим другим компанијама, постала је позната под називом "wоркслоп", односно неквалитетан садржај генерисан вештачком интелигенцијом који другима ствара додатни посао.
На овај проблем недавно је указао и Рајан Рослански, један од потпредседника управног одбора софтверског гиганта Мајкрософта (Мицрософт), на свом јавно доступном налогу на друштвеној мрежи ЛинкедИн.
"Ђубре које ствара вештачка интелигенција не постоји само на друштвеним мрежама.
Има га и у свакодневном раду.
Неко ми је послао документ за који је било очигледно да га је генерисала вештачка интелигенција.
Прочитао сам га и схватио да је све у њему настало на тај начин, затим сам затражио од свог алата вештачке интелигенције да га сажме и на крају нисам пронашао ништа што би донело било какву нову идеју...
То је зачарани круг."
Стручњакиња за вештачку интелигенцију Ана Софи Мајер у овом контексту говори о проблематичној "хомогенизацији садржаја".
Алати вештачке интелигенције могу бити веома корисни за једноставно сажимање текстова или рутинске задатке који не захтевају креативност, објашњава професорка.
"Али када је реч о препорукама за даље поступање или тумачењу ствари, то и даље мора да ради човек како би се створила додатна вредност, дошло до нових сазнања и избегло губљење конкурентске предности."
Да ли вештачка интелигенција чак заглупљује запослене?
Истраживачи тржишта рада указују на још један проблем који би дугорочно могао да се појави: губитак стручног знања.
„Препуштање размишљања другима води когнитивном пропадању“, упозорава, између осталих, Ерик Со са Масачусетског института за технологију (МИТ).
2026. Шкотска полиција проверава наводе да су у дворац Балморал довођене жртве трговине људима током боравка Џефрија Епстина 1999. године.
2026. "Сваки појединачни захтев за пренос наоружања из трећих земаља, упућен влади САД, добио је одобрење", рекао је Гринкевич.
Ако се запослени превише ослањају на садржаје које генерише вештачка интелигенција, њихове сопствене стручне способности могле би да ослабе.
"То је заиста велика опасност", каже и Ана Софи Мајер, "јер вештачка интелигенција стално ствара утисак да је човек у праву.
Због тога није подстакнут да преиспитује ствари.
Наравно, алати вештачке интелигенције постају све бољи.
А човек онда, природно, постаје веома комотан."
Проблем је још озбиљнији када се нетачне информације не провере, већ се укључе у интерне процесе, а затим наставе да се шире унутар компаније.
"Једноставно морамо да схватимо да вештачка интелигенција греши.
А одговорност за резултат увек остаје на човеку."
Вештачка интелигенција као убица мотивације?
Још један проблем с којим се суочавају многе компаније јесте то што се запослени често недовољно укључују у процес увођења вештачке интелигенције.
"Када уведем алат вештачке интелигенције прилагођен потребама своје компаније, зависим од тога да ми запослени помогну да га обучим", објашњава Ана Софи Мајер.
Међутим, то изазива и бројне страхове, "на пример, да запослени помисле: ’Човече, ако сада помогнем у обучавању ових алата вештачке интелигенције, можда ћу за неколико година сам себи постати сувишан.’" Мајер објашњава да је у неким компанијама и сама била сведок тога да су запослени чак намерно уносили нетачне информације, плашећи се да би их алат вештачке интелигенције једног дана могао учинити непотребним.
Недавно су пажњу привукли извештаји о компанији Мета, матичној компанији Фејсбука, која је отпустила око 8.000 запослених након што је тајно снимала њихов свакодневни рад како би те снимке користила за обучавање интерног система вештачке интелигенције.
У Немачкој многе компаније и даље зазиру од примене вештачке интелигенције.
Према истраживању Института за истраживање тржишта рада и занимања (ИАБ), две трећине свих компанија у земљи није користило алате вештачке интелигенције до краја 2025. године.
Компаније су најчешће наводиле да не виде одговарајуће могућности за њихову примену.
Неке су, међутим, као разлоге навеле и недостатак стручног знања, некомпатибилност постојећих информатичких система или препреке повезане са заштитом података.
Ана Софи Мајер разуме овакву суздржаност.
Према њеном мишљењу, компаније би требало да испуне четири услова како би примена вештачке интелигенције била успешна.
"Прво, потребно је одредити област примене: који проблем уопште имам и како би могло да изгледа његово решење?
Други услов је квалитет података.
Ако имам лош аналогни процес, имаћу и лош дигитални процес.
Ако уопште не поседујем одређене податке, ако их не припремим на одговарајући начин, а затим преко њих применим вештачку интелигенцију, од тога неће бити никакве користи."
Треће, истиче стручњакиња, важно је сачувати одређену отвореност према новој технологији.
"Треба пронаћи равнотежу између могућности које пружа вештачка интелигенција и потребе да се не трчи за сваким новим трендом, нити да се она примењује потпуно некритички."
И четврти услов јесте оспособљавање запослених: треба их подстаћи да сами препознају области у којима се вештачка интелигенција може добро применити и у којима и они могу да уоче њену додатну вредност.
Још 14 реченица, само NIN
2026. Поруке из Брисела најављују подршку реформама.
Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
2026. РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
2026. Европска комисија представиће 4. новембра Пакет о проширењу за 2026. годину, са проценом напретка 10 земаља кандидата за чланство у ЕУ.
2026. Организатори позивају на мирне скупове, али стручњаци упозоравају да би екстремистичке групе могле да их искористе.
2026. Си је поручио Штајнмајеру да је дужност обе земље да преузму водећу улогу и успоставе нови модел сарадње.
2026. Антоан де Маси имао је 29 година.
Због његове смрти оптужен је држављанин Украјине, а истрага утврђује шта је претходило кобном паду.
2026. "Забрињава ме што екстреми постају све снажнији и што оно што ми је у политици било веома важно - мера и умереност - све више нестаје".
2026. "Боли ме тело, боле ме руке, шаке и грло.
И даље тешко говорим.
А бол није само физички.
Осећам га и у мислима и у души", поручила је Пајк.
2026. Према последњим подацима, идентификовано је 13 погинулих, а породице осам жртава обавештене су о њиховом идентитету.
