Све вести
Фото из чланка: Спутник СрбијаЕвропска комисија позива и нову владу Србије да уведе санкције Русији
Преглед вести
Заједнички текст
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Цео упоредни текст74 само у једном
Текст из 3 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Још 74 реченице које преноси само по један медиј
Европска комисија објавила је данас годишњи извештај о Србији у којем се оцењује да је дошло до назадовања у областима реформе јавне управе, слободе изражавања, образовања и културе, као и спољних односа.
У годишњем Пакету проширења Европске комисије, наводи се да ће напредовање Србије ка приступању ЕУ зависити од напора нове владе да преокрене негативне трендове и да предност фундаменталним стварима, укључујући демократске критеријуме, правосуђе и основна права.
Истиче се да ће Србија морати да обнови демократски дијалог, покаже јасну и недвосмислену посвећеност вредностима ЕУ, укључујући усклађивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ, као и напоре ка помирењу, добросуседским односима и нормализацији.
У извештају о напретку Србије наводи се да она у претходних 12 месеци није остварила никакав суштински напредак у преговорима о приступању и да је тај период обележила друштвена поларизација, укључујући предизборни контекст.
Оцењује се да су, иако је Србија напредовала у усклађивању с правним тековинама ЕУ и техничким стандардима, негативни трендови у основама претприступног процеса били супротни проглашеном циљу власти - приступању ЕУ и вредностима које су у основи пута Србије ка Унији.
У извештају се истиче да је слабо усклађивање Србије са Заједничком спољном и безбедносном политиком Уније и да она треба да спроведе све обавезе које проистичу из дијалога с Косовом којим посредује ЕУ, а које остају "интегрални део њене европске перспективе".
Комисија указује и да недавни посланички избори у Србији дају новој влади снажан мандат за реформе.
Како се даље наводи, Србија је од јануара 2014. отворила 22 од 35 преговарачких поглавља, укључујући сва из Кластера 1 (основе) и Кластера 4 (зелена агенда и одржива повезаност), а два поглавља су привремено затворена.
Наводи се да ранија оцена Комисије да је Србија испунила почетна мерила за отварање Кластера 3 (конкурентност и инклузивни раст) и даље стоји, као и оцена да је тај кластер технички спреман за отварање, али да ће укупан темпо преговора с ЕУ зависити од напретка у области владавине права и нормализације односа с Косовом.
Додаје се да остваривање циљева за ЕУ захтева снажну политичку вољу, спровођење неопходних реформи, приступ "целог друштва", ефикасније планирање политика и координацију, уз адекватне људске и финансијске ресурсе за све институције укључене у процес приступања.
У извештају се указује на анти-ЕУ наратив, не само у медијима, већ и међу званичницима Србије, укључујући високе, и додаје да њене власти треба да преузму већу одговорност за проактивну и објективну комуникацију о приступању земље ЕУ и борбу против дезинформација и манипулација информацијама.
Наводи се и да је сахрана осуђеног ратног злочинца Ратка Младића у септембру, уз званичну подршку и присуство високих званичника и војске, допринела глорификацији злочинца на начин који је супротан вредностима на којима почива пут Србије ка ЕУ.
Даље се указује на масовне протесте широм земље због навода о владиној корупцији и уоченог недостатка одговорности и транспарентности, посебно због пада надстрешнице у Новом Саду 2024, што је продубило поларизацију српског друштва.
Наводи се да је у извештајном периоду настављен дијалог о нормализацији између Косова и Србије уз посредовање ЕУ, али да су домаће политичке преокупације обе стране омеле одлучне кораке ка спровођењу Споразума о путу ка нормализацији из 2023. и његовог анекса за спровођење, а тиме и напредак на нормализацији односа.
Комисија је истакла да је конструктивно ангажовање у процесу нормализације такође захтев у оквиру Програма за реформе и раст за Западни Балкан.
Оцењено је и да је Србија назадовала у области економских односа с иностранством, као и да у области спољне и безбедносне политике није остварила помак.
У извештају о напретку Србије Комисија је оценила да је неусклађивање са санкцијама у контексту руског рата против Украјине, заједно са учеталим антиевропским наративима, покренуло питања о стратешкој оријентацији Србије.
У поглављу 31 које се односи на спољну, безбедносну и одбрамбену политику, Србија је умерено припремљена, али свеукупно није остварила напредак током извештајног периода, јер се само делимично усклађивала са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ и наставила је са ретроактивним усклађивањем.
Србија се накнадно ускладила са појединим одлукама Савета ЕУ које се односе на руске појединце, Иран, као и са одређеним изјавама ЕУ о Украјини, што представља позитивну промену у погледу праксе усклађивања.
"Ипак, поједини потези и изјаве Србије били су у супротности са кључним ставовима ЕУ, нарочито када је реч о Русији и Кини.
Тренутно не постоји усклађивање са рестриктивним мерама ЕУ према Русији, Белорусији и Ирану, које су уведене у контексту руског агресорског рата против Украјине.
У комбинацији са учесталим антиевропским наративима, ово је покренуло питања о стратешкој оријентацији Србије", наводи се у извештају.
Додаје се да Србија ипак сарађује с ЕУ на сузбијању заобилажења санкција и да је пружила значајну подршку Украјини.
Комисија указује и на честе честе билатералне контакте на високом нивоу са Русијом, између осталог и у контексту сталне зависности Србије од руских енергената.
Током извештајног периода, Србија је набавком суперсоничних ракета ваздух-земља из Кине, које се монтирају на борбене авионе руске производње, додатно продубила стратешку зависност од Кине на начин, како се наводи, који није у складу са њеном опредељеношц́у за пут ка ЕУ.
У наредној години, приоритет Србије би требало да буде унапређење усклађивања са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, укључујуц́и рестриктивне мере, као и избегавање потеза и изјава који су у супротности са ставовима ЕУ.
Такође треба да ради на сузбијању манипулације информацијама, дезинформација и мешања страних актера, као и да спречи да трец́е земље користе територију Србије и/или њене грађане за спровођење хибридних операција.
Европска комисија позива Србију и да не даје држављанима Русије држављанство Србије и тиме им омогућава путовање у ЕУ без виза.
У поглављу 30, које се односи на економске односе с иностранством, Европска комисија оцењује да је Србија умерено припремљена.
Забележено је назадовање јер је Србија привремено увела нова трговинска ограничења која нису у складу са Споразумом о стабилизиацији и придруживању, повукла се из активности регионалне сарадње чиме је блокрала напредак целог региона у успостављању Заједничког регионалног тржишта, и јер је наставила са применом постојећег режима увозних дозвола.
Препоруке Комисије од прошле године нису у потпуности спроведене и остају углавном важеће, а Србија наредне године треба да укине сва постојећа трговинска ограничења и да не уводи нова, истиче ЕК.
Србија се позива и да усвоји закон о генетски модификованим организмима у складу са правилима Светске трговинске организације како би напредовала у преговорима о билатералном приступу тржишту и финализовала своје приступање тој организацији.
Такође треба да примени мере из новог акционог плана о заједничком регионалном тржишту и све одлуке усвојене у оквиру Централноевропског споразума о слободној трговини (ЦЕФТА), да избегава ометање усвајања одлука и препорука, као и одлагање даљег напретка у регионалној економској интеграцији.
Европска комисија од Србије очекује и пуну примену медијског законодавства, јачу заштиту и безбедност новинара и транспарентност суфинансирања медијских садржаја и власништва над медијима.
У извештају који је део објављеног Пакета проширења 2026, Комисија оцењује да је у Србији, у области слободе изражавања и слободе медија, забележено даље назадовање.
Окружење за новинаре, медијске професионалце и медије наставило је да се погоршава, медијско законодавство се и даље недоследно примењује, а концентрација на медијском тржишту је повећана, наводи ЕК.
Такође, појачана је забринутост због политичког и економског утицаја на уређивачку политику медија.
Кадровске промене у једној медијској групи, пошто је најављена промена власништва, а у време изборне кампање, отварају питања о притисцима на уређивачку независност њених медија, указује ЕК у извештају.
У извештају се наводи и да су случајеви стратешких тужби против јавног деловања (СЛАПП) и даље присутни и све више ометају рад истраживачких медија и организација цивилног друштва.
Додаје се да нови Савет РЕМ, иако је конституисан, није успео да обезбеди делотворан надзор и благовремене мере за отклањање неправилности на изборима.
Годишњи извештај Европске комисије оцењује се као никада гори за Србију, јер бележи назадовање у чак 4 области.
У саопштењу се наглашава је да „ниво усклађености спољне политике Србије са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ остаје низак“, указујући на то да Србија упорно одбија да се придружи санкцијама ЕУ против Русије, што је корак који су већ предузеле све остале земље-кандидати за чланство у ЕУ, са изузетком Турске.Према европским стандардима, да би приступила ЕУ, земља-кандидат је дужна да у потпуности преведе усвоје законодавство све законодавне норме ЕУ и да се усклади са свим одлукама ЕУ у оквиру заједничке спољне политике.Погледајте и:
Уз оцену да се "Србија налази између ране фазе припремљености и одређеног нивоа припремљености у области слободе изражавања", Комисија је у извештају указала да прошлогодишње препоруке Комисије нису спроведене и да остају на снази.
У наредној години Србија би, "посебно, требало да примењује медијско законодавство на начин који поштује и његову правну формулацију и његов смисао, укључујући одредбе које се односе на независност регулаторног тела за медије, као и да га измени кроз транспарентан и инклузиван процес како би се ускладило са Европским актом о слободи медија (Еуропеан Медиа Фреедом Ацт) и релевантним европским стандардима".
Као друго, треба да "ојача заштиту и безбедност новинара, нарочито тако што ће обезбедити да високи државни функционери престану са вербалним нападима на новинаре и представнике цивилног друштва који укључују застрашивање, стигматизацију и оспоравање њиховог легитимитета и без одлагања реаговати на све претње, случајеве физичког и вербалног насиља или нападе шпијунским софтвером, као и да јавно осуди, истражи или кривично гони такве случајеве, у складу са околностима".
Такође "Србија треба да обезбеди транспарентно и равноправно суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса, као и потпуну транспарентност власништва над медијима и оглашавања", закључује ЕК.
У ранијим извештајима погоршање није никада било у том обиму.
Новинар Душан Гајић из Брисела оцењује да је овогодишњи извештај Европске комисије о Србији један од најнеповољнијих до сада, имајући у виду да се у четири области констатује назадовање.
„Откад Србија преговара, не могу заиста да се сетим да се у четири области говори о назадовању“, каже Гајић.
Он подсећа да је прошле године назадовање први пут констатовано у оквиру владавине права, конкретно у области медија и слободе изражавања.
У овогодишњем извештају, међутим, таква оцена обухвата четири области.
„Сада, уместо те једне подобласти, четири области које се односе мање-више на све, осим спољних односа и образовања, и даље су концентрисане у тој кључној области владавине права, око које се највише говори“, наводи Гајић.
Због тога, али и због шире оцене стања у Србији, он сматра да је реч о једном од најнеповољнијих извештаја од почетка преговора са Европском унијом.
Симптоматично је то што се у извештају констатује назадовање чак и у областима попут образовања, која су у досадашњим преговорима практично затворена.
Да ли је и по томе пут евроинтеграције Србије заиста јединствен случај?
Гајић оцењује да је однос власти према универзитетима, средњим школама и студентском покрету током прошлогодишње политичке кризе имао посебно место у извештају Европске комисије о Србији.
Како наводи, образовање се не разматра као засебна област у оквиру преговора са ЕУ, али је поглавље које се на њега односи једно од свега два која је Србија до сада затворила - и то практично истог дана када га је отворила.
„У нашем специфичном контексту политичке кризе која је потресала земљу прошле године, посебно место су имали универзитети, студентски покрет и однос власти према њима.
И то се нашло и у овом извештају“, каже Гајић.
Гајић оцењује да се из данашњег представљања извештаја Европске комисије могу издвојити две кључне поруке.
Прва се односи на стање у Србији током претходних 12 месеци и, како наводи, указује на драстично назадовање које земљу све више удаљава од чланства у Европској унији.
„Србија се у суштини приближава више земљама које практично, де фацто, немају перспективу чланства, као што су Грузија и Турска, и које обележава управо то назадовање“, каже Гајић.
Како истиче, Србија се тиме сврстава ближе групи земаља које назадују него државама које су данас издвојене као предводнице у процесу проширења.
Друга порука односи се на нову динамику проширења.
Четири земље — Црна Гора, Албанија, Украјина и Молдавија — добиле су неку врсту мапе пута ка чланству, са назначеним временским оквирима.
Посебно је индикативно, оцењује Гајић, што се за Црну Гору већ у јуну наредне године очекује завршетак преговора, односно потписивање приступног уговора.
„Србија је, с друге стране, у групи која назадује и нема реалну перспективу.
Али истовремено, друга порука гледа у будућност: оно што долази као шанса са новом владом, да се окрене нови лист и да се евентуално надокнади нешто од овог назадовања.
Гајић указује и на финансијске последице назадовања Србије у процесу европских интеграција.
Према његовим речима, Србија је већ трајно изгубила око 40 милиона евра, јер је рок за испуњавање реформских корака повезаних са тим средствима истекао 30. јуна.
Истовремено, постоји ризик да до краја године изгуби додатних 220 милиона евра, будући да поједини предвиђени реформски кораци нису спроведени у задатим роковима.
Међутим, део средстава намењених за реформе које јесу испуњене, али још нису исплаћене, могао би да буде доступан Србији уколико би се променио однос Европске комисије према стању демократије и владавине права у земљи.
„То је нешто што би у кратком или средњем року могло да се искористи, ако би се заиста показали први потези нове владе који иду у правцу успостављања владавине права и функционисања демократских институција“, каже Гајић.
Како додаје, из коментара европских званичника може се закључити да Европска комисија управо на тим питањима жели да гради заједнички терен сарадње са новом владом.
