Грађани Израела излазе данас на парламентарне изборе, прве од напада палестинског милитантног покрета Хамаса 7. октобра 2023. године, на којима ће се одлучивати о политичкој будућности премијера Бенјамина Нетанјахуа,… Цео текст
Грађани Израела излазе данас на парламентарне изборе, прве од напада палестинског милитантног покрета Хамаса 7. октобра 2023. године, на којима ће се одлучивати о политичкој будућности премијера Бенјамина Нетанјахуа, док анкете указују на неизвесну борбу између његовог блока и опозиције, преносе данас светски медији.
Широм земље отворена су биралишта, право гласа има око 7,3 милиона грађана, а за изборе се кандидује 35 странака.
Бирачка места су отворена од 7 до 22 часова по локалном времену, док се прелиминарни показатељи очекују након затварања биралишта.
Избори ће, појашњава Ал Џазира, бити одржани по пропорционалном систему, а у Кнесет, израелски парламент, који има 120 места, улазе странке које освоје најмање 3,25 одсто гласова.
Одржавају се у тренутку дубоке политичке и друштвене поларизације, након вишегодишњих сукоба на више фронтова, погоршања односа Израела са делом међународне заједнице и све израженијих унутрашњих подела, наводи Би-Бу-Си.
Нетанјаху, који је на челу израелске владе провео већи део последње три деценије, суочава се са критикама због безбедносних пропуста који су претходили нападима Хамаса, као и због одбијања да се формира независна државна комисија која би испитала околности напада.
Његови противници, према наводима Ен-Би-Си Њуза, сматрају да избори представљају прилику да се утврди политичка одговорност за пропусте из октобра 2023. године, док израелски премијер инсистира да су израелске војне операције против Хамаса и његових савезника допринеле јачању безбедности земље.
Главни Нетањахуов изазивач је бивши начелник Генералштаба израелске војске Гади Ајзенкот, чија центристичка странка Јашар према појединим истраживањима јавног мњења бележи раст подршке, преноси Би-Би-Си.
Опозиција најављује оснивање независне истражне комисије, као и промене у односу према изузећима ултраортодоксних Јевреја од обавезног служења војног рока, додаје Ен-Би-Си.
Предизборна кампања обухватила је и питања економије, раста трошкова живота, образовања, здравства и криминала, док се у безбедносној политици наглашавају последице ратова у Гази и Либану и сукоба са Ираном, напомињу Би-Си-Си и Ен-Би-Си.
Ниједна странка не очекује да самостално освоји већину, због чега ће исход зависити од преговора о формирању владајуће коалиције.
Према анкети израелског јавног сервиса КАН, опозициони блок могао би да освоји 52 мандата, док би странке које подржавају Нетањахуа добиле 50 места, а преостали мандати припали би мањим странкама, укључујући арапске политичке листе.
Арапске странке могле би да имају пресудну улогу у формирању нове владе, али су оба главна блока за сада искључила могућност сарадње са њима, оцењује катарска телевизија.
Такав распоред снага отвара могућност дуготрајних преговора, формирања мањинске владе или расписивања нових избора уколико ниједан блок не успе да обезбеди подршку најмање 61 посланика, наводи Ал Џазира.
Посебно важна тема кампање је обавезно служење војног рока за ултраортодоксне Јевреје, који су деценијама имали могућност изузећа због верских студија, истиче НБЦ додајући да захтеви да се та пракса оконча имају подршку дела опозиције, али и бирача деснице.
Званични резултати требало би да буду објављени у року од осам дана, након чега ће председник Израела Исак Херцог поверити мандат за састав владе једном од посланика који буде имао највеће изгледе да обезбеди парламентарну већину, наводи НБЦ Њуз.
За многе бираче, према оценама медија, избори представљају и гласање о одговорности за нападе 7. октобра, у којима је, према израелским подацима, убијено око 1.200 људи, док је 251 особа одведена у Газу као талац.