Изборни цунами у Србији: Да ли клизимо ка америчком и британском сценарију

Хронологија

1. 06:17
   Блиц (отвара се у новом прозору) први објавио

   Изборни цунами у Србији: Да ли клизимо ка америчком и британском сценарију

   Гогић дели понижене странке на оне које су изгубиле сваки потенцијал и оне које задржавају "морални кредибилитет". Свега две већинске изборне листе прешле су цензус на ванредним парламентарним изборима због чега се… Цео текст

   Гогић дели понижене странке на оне које су изгубиле сваки потенцијал и оне које задржавају "морални кредибилитет".

   Свега две већинске изборне листе прешле су цензус на ванредним парламентарним изборима због чега се многи питају да ли Србија клизи ка двопартизму какав постоји у Америци или Великој Британији? Аналитичари сматрају да је политичка ситуација била ванредна пред изборе и да ће подела на две странке "бити само привремена" јер пропорционални изборни систем "подстиче вишестраначје".

   Неколико дана након избора, јасно је да ће у Скупштину Србије ући само шест од укупно 18 изборних листа:

   - Студентска листа - 140 мандата

   - СНС - 104

   - Савез војвођанских Мађара - 2

   - Албанска коалиција - 2

   - Расим Љајић (СДП-ЦДП) - 1

   - СДА Санџака - 1

   Четири од тих шест изборних листа су мањинске, а чињеница да од већинских изборних листа ниједна није била близу преласка цензуса од три одсто осим Студентске листе и СНС-а указује да Србија први пут од увођења вишестраначја 1990. године има тако две доминантне странке у парламенту.

   Гогић: Временом ће доћи до разлика који ће резултирати политичким фракцијама

   Ипак, политиколог Огњен Гогић за "Блиц" оцењује да ће двопартизам после избора бити "само привременог карактера".

   - Мислим да је последица ванредне политичке ситуације односно "изборног цунамија" и да неће дуго да траје. Тешко да ми можемо да имамо двопартизам као у Америци или Великој Британији јер немамо већински него пропорционални изборни систем. Већински изборни систем подстиче двопартизам док пропорционални погодује вишестраначју јер доноси већу пропорционалност. Због тога мислим да тренутни двопартизам неће опстати - анализира Гогић.

   Како каже, Студентску листу не треба поредити са некадашњим ДОС-ом.

   - Студентска листа није ДОС, односно није група људи који не верују једни другима и имају предисторију сукоба као што су, рецимо, имали Зоран Ђинђић и Војислав Коштуница. Али свакако ће временом доћи до диференцијације и разлика који ће резултирати политичким фракцијама - наводи Гогић.

   Пре тога очекује да уз председничке буде одржана и серија локалних избора.

   - Док год Студентска листа не консолидује власт, неће доћи до неког великог распада. До првог размимоилажења у Студентској листи би могло да дође када се формира Влада и када почну прве одлуке. Временом ће вероватно Студентска листа еволуирати у идеолошки профилисане странке и покрете - оцењује Гогић.

   Две групе странака које су остале испод цензуса

   Када је реч о странкама које су на изборима остале испод цензуса, Гогић их дели на две групе:

   - Странке које су учествовале на изборима

   - Странке које нису изашле на изборе и подржале су Студентску листу

   Како каже, странке које су учествовале на изборима немају никакву будућност.

   - Ту мислим на СПС, Нови ДСС, ССП, Срце и Солидарност. ССП је своју судбину везао за власт, а сада чак неће бити ни у скупштини. Такође, социјалисти нису ни подмладили своје чланство. У Новом ДСС-у Милош Јовановић је најавио повлачење. ССП, Срце и Солидарност доживели су потпуни дебакл јер су освојили свега 12.000 гласова на нивоу целе републике. Уз то имају и презир опозиционе јавности јер су хтели да откину део гласова Студентској листи. Тако да немају никакву перспективу - анализира Гогић.

   Странке које, пак, нису учествовале на изборима остале су без парламента, али по Гогићу имају "морални кредибилитет".

   - То су ЗЛФ, ДС, Крени промени, ПСГ, Народни покрет Србије, Ново лице Србије, Еколошки устанак и остали. Видећемо да ли ће се можда Студентска листа повезати са тим странкама - наводи Гогић.

   Лацмановић: Сигурно има оних који су заинтересовани да се политички ангажују

   Предраг Лацмановић, програмски директор агенције "Фактор плус", такође сматра да Србија не иде дефинитивно у смеру двопартизма.

   - Сигурно има оних који су заинтересовани да се политички ангажују и да делују, видеће своју шансу. Доста зависи и од будуће владе, како ће функционисати, да ли ће успешно водити земљу. Ако то не буде случај, или ако то не буде случај у сваком сегменту друштвеног, политичког, економског живота, ту ће сви појединци који се баве политиком тражити своју шансу да кроз јаку критику остваре евентуални успех и уђу у парламент на неким наредним изборима, када год они буду били - оцењује Лацмановић.

   Како каже, може да претпостави да ће доћи до смањења тензија.

   - Оно што ће бити занимљиво исто је како ће се СНС сада организовати и како ће деловати у парламенту. Имају приличан број мандата, то ће бити снажна опозиција. С друге стране, имамо малтене двопартијски систем у земљи, нешто као у САД, тако да ће бити занимљиво пратити. И да видимо да ли ће СНС остати јединствена или ће, пак, неки њени главни људи полако одлазити и странка полако нестајати, као што су неки говорили. То ме сада живо занима. Претпостављам да ће они наставити борбу и да ће чекати прилику да се врате на место на ком су били, али то ће бити сигурно јако тежак задатак - наводи Лацмановић.

   Додаје да је тешко рећи за странке које су остале испод цензуса и ван парламента да ће се вратити на политичку сцену.

   - Претпостављам да ће се формирати и неке нове, а неке старе ће остати. Сада следи можда један суви период за такве партије, али то не значи да ће они да нестану. Ту су људи који желе, имају вољу да се баве политиком, да буду прогресивни. Тако да, зависи од њиховог умећа, снаге, али и од капацитета да се удруже. Целој тој опозицији која је сада нестала увек је фалило јединство. Сада ће се можда опаметити, ако буду имали снаге и храбрости, али и политичке интелигенције и зрелости, могу створити једну солидну политичку партију и кренути мудро, вредно да раде и да једноставно траже прилику у манама и мањкавости будуће владе. Јер тешко је замислити да владају савршено - закључује Лацмановић.

2. 08:21
   Србија Данас (отвара се у новом прозору) навео извор, 2 сата 4 мин после првог

   Да ли Србију чека амерички сценарио? После избора велике промене на политичкој сцени: Само две листе прешле цензус, аналитичари откривају шта следи

   Ванредни парламентарни избори у Србији, одржани 25. октобра, донели су велике промене на политичкој сцени, а њихови резултати отворили су питање да ли земља улази у период двопартијског система, налик оном који… Цео текст

   Ванредни парламентарни избори у Србији, одржани 25. октобра, донели су велике промене на политичкој сцени, а њихови резултати отворили су питање да ли земља улази у период двопартијског система, налик оном који постоји у Сједињеним Америчким Државама или Великој Британији.

   Само две већинске изборне листе успеле су да пређу цензус од три одсто – Студентска листа и листа "Александар Вучић – Уједињена Србија". Све остале већинске листе остале су испод изборног прага, док су посланичке мандате освојиле још четири мањинске листе.

   Овакав расплет представља значајну промену у односу на досадашњи вишестраначки парламентарни живот Србије. Ипак, политички аналитичари сматрају да тренутна доминација две политичке опције не мора да значи и трајни прелазак на двопартијски систем.

   Како ће изгледати нова Скупштина Србије?

   Према прелиминарним резултатима Републичке изборне комисије (РИК), у Народној скупштини Србије мандате је освојило шест изборних листа, од укупно 18 које су учествовале на изборима.

   Расподела мандата изгледа овако:

   - Студентска листа – 140 мандата

   - Александар Вучић – Уједињена Србија – 104 мандата

   - Савез војвођанских Мађара – 2 мандата

   - Албанска коалиција – 2 мандата

   - Листа Расима Љајића – 1 мандат

   - СДА Санџака – 1 мандат

   Студентска листа тако је освојила апсолутну већину у парламенту, док ће листа окупљена око Српске напредне странке, са 104 посланичка места, представљати најјачу опозициону снагу.

   Истовремено, поједине странке које су годинама биле значајни актери политичког живота Србије остале су без представника у Народној скупштини.

   Међу њима је и Социјалистичка партија Србије, која према прелиминарним резултатима није успела да пређе изборни праг.

   Да ли Србија постаје двопартијска држава?

   Политиколог Огњен Гогић оцењује за "Блиц" да тренутна подела политичке сцене на две доминантне опције представља последицу ванредних политичких околности, а не почетак трајног двопартијског система.

   Према његовим речима, изборни резултат представља својеврсни политички цунами, али постоје разлози због којих такав однос снага вероватно неће опстати на дужи рок.

   Гогић објашњава да Србија, за разлику од Сједињених Америчких Држава и Велике Британије, има пропорционални изборни систем, који погодује постојању већег броја политичких странака.

   Док већински изборни системи подстичу концентрацију политичке моћи у рукама две велике странке, пропорционални системи омогућавају заступљеност различитих политичких опција.

   Због тога сматра да је садашња концентрација посланичких мандата само привременог карактера.

   Могу ли настати поделе унутар Студентске листе?

   Једно од кључних питања након изборне победе јесте и да ли ће Студентска листа успети да сачува унутрашње јединство током формирања и рада нове владе.

   Гогић сматра да Студентску листу не треба поистовећивати са некадашњом Демократском опозицијом Србије (ДОС), која је окупљала политичке лидере са различитим интересима и историјом међусобних сукоба.

   Ипак, очекује да ће се током времена појавити идеолошке и политичке разлике међу представницима победничке листе.

   Према његовој процени, први озбиљнији изазови могли би да настану приликом формирања владе и доношења њених првих важних одлука.

   Док нова власт не буде консолидована, Гогић не очекује веће унутрашње потресе, али сматра да би Студентска листа временом могла да се развије у неколико идеолошки профилисаних странака и покрета.

   Према његовим очекивањима, пре евентуалних значајнијих политичких подела могла би да уследи и серија локалних избора, заједно са председничким изборима.

   Шта ће бити са странкама које нису прешле цензус?

   Резултати парламентарних избора отворили су питање политичке будућности странака које су остале ван Народне скупштине.

   Гогић прави разлику између две групе политичких организација: оних које су самостално учествовале на изборима и нису прешле цензус и оних које нису изашле на изборе, већ су подржале Студентску листу.

   У прву групу сврстава СПС, Нови ДСС, ССП, Срце и Солидарност, за које сматра да се суочавају са изузетно тешком политичком перспективом.

   Посебно указује на проблеме социјалиста, који, према његовој оцени, нису успели да подмладе чланство, као и на најављено повлачење Милоша Јовановића из Новог ДСС-а.

   Гогић сматра да су ССП, Срце и Солидарност доживели озбиљан изборни неуспех, уз додатни проблем нарушеног односа са делом опозиционих бирача који су подржавали Студентску листу.

   Са друге стране, странке које су одустале од изборног учешћа и подржале Студентску листу, према његовом мишљењу, задржале су одређени политички кредибилитет.

   Међу њима наводи Демократску странку, Зелено-леви фронт, Покрет слободних грађана, Крени-промени, Народни покрет Србије, Ново лице Србије и Еколошки устанак.

   Остаје отворено питање да ли би неке од тих организација у будућности могле да успоставе ближу сарадњу са Студентском листом.

   СНС са 104 мандата: Шта чека најјачу опозициону странку?

   Програмски директор агенције "Фактор плус" Предраг Лацмановић такође сматра да се на основу резултата једних избора не може закључити да Србија дефинитивно прелази на двопартијски систем.

   Он оцењује да ће будући развој политичке сцене у великој мери зависити од рада нове владе, њеног успеха у управљању државом и способности да одговори на друштвене и економске изазове.

   Уколико нова власт не буде успешна у појединим областима, Лацмановић очекује да ће се отворити простор за нове политичке актере, који ће покушати да кроз критику владајуће већине придобију подршку бирача.

   Посебну пажњу посвећује будућности Српске напредне странке, која ће са 104 мандата имати значајну снагу у парламенту.

   Према његовим речима, једно од најважнијих питања биће начин на који ће се СНС организовати након губитка власти, као и да ли ће странка успети да очува унутрашње јединство.

   Лацмановић претпоставља да ће напредњаци наставити политичку борбу и покушати да створе услове за повратак на власт, али упозорава да ће тај задатак бити веома тежак.

   Истовремено, не искључује могућност да поједини истакнути чланови напусте странку, због чега ће њен будући развој представљати једну од важнијих тема на политичкој сцени.

   Хоће ли се појавити нове политичке странке?

   Лацмановић сматра да останак ван парламента не значи аутоматски и крај политичког деловања странака које нису прешле цензус.

   Према његовој процени, део постојећих странака могао би да опстане, док би се истовремено могле појавити и потпуно нове политичке организације.

   Њихова будућност зависиће од способности да се реорганизују, пронађу нове лидере и понуде бирачима препознатљив политички програм.

   Он посебно истиче да је досадашњим опозиционим странкама често недостајало јединство, због чега би евентуално удруживање могло да представља један од начина за повратак на политичку сцену.

   Такав процес, међутим, захтевао би политичку зрелост, организациону снагу и спремност на дугорочан рад.

   Политичка сцена Србије пред новим преслагивањем

   Иако су резултати ванредних парламентарних избора довели до изразите доминације две политичке опције, аналитичари не очекују да такав однос снага нужно постане трајна карактеристика српског парламентаризма.

   Пред Студентском листом сада су формирање владе, спровођење политичког програма и очување унутрашњег јединства, док се СНС суочава са изазовом прилагођавања опозиционом деловању.

   Истовремено, странке које су остале ван парламента мораће да пронађу начин да поврате поверење бирача уколико желе да остану релевантни политички актери.

   Због тога би наредни месеци могли да буду пресудни за обликовање нове политичке сцене Србије, али и за одговор на питање да ли ће се тренутна доминација две листе задржати или ће земља поново добити разноврснији вишестраначки парламент.

   Србија Данас/Блиц