Све вести
Фото из чланка: АутономијаИзбори и Војводина: Теме криминала и корупције скрајнули покрајину
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
На листама које ће учествовати на изборима налази се више од 580 кандидата који имају пребивалиште у војвођанским градовима и општинама. То значи да је скоро сваки четврти кандидат на изборима из Војводине.
Па, опет, Војводина је, као и у претходним изборним циклусима, остала невидљива. Највећи број кандидата из Војводине има, логично, Савез војвођанских Мађара.
На овој листи готово сви кандидати, изузев неколико њих из Београда, имају пребивалиште у Војводини, а највише их је из Суботице, Бачке Тополе и Кањиже. По војвођанским кандидатима издвајају се и владајућа коалициона листа „Уједињена Србија„, са 69 кандидата, потом „Аутентична десница“, док и „Студентска листа“ и „Европска Србија“ имају по више од 50 кандидата из покрајине.
Појединачно по градовима, издвајају се Нови Сад, са више од 100 кандидата, али и Суботица са више од 60, те Зрењанин са преко 50 кандидата. Шта је показала анкета?
Цео упоредни текст55 реченица у више медија, 5 само у једном
Текст из 2 чланка. 63 реченице преносе сви, у једној се разликују.
"Војводина се помињала тек повремено, у контексту пољопривреде, али су је знатно чешће (зло)употребљавали напредњаци као средство којим би политички противници требало да се оптуже за наводни сепаратизам"
Војводина, као и проблеми који муче грађане у покрајини, нису били тема избора који се тумаче као судбоносни за будућност читаве државе.
На листама које ће учествовати на изборима налази се више од 580 кандидата који имају пребивалиште у војвођанским градовима и општинама.
То значи да је скоро сваки четврти кандидат на изборима из Војводине.
Па, опет, Војводина је, као и у претходним изборним циклусима, остала невидљива.
Највећи број кандидата из Војводине има, логично, Савез војвођанских Мађара.
На овој листи готово сви кандидати, изузев неколико њих из Београда, имају пребивалиште у Војводини, а највише их је из Суботице, Бачке Тополе и Кањиже.
По војвођанским кандидатима издвајају се и владајућа коалициона листа „Уједињена Србија„, са 69 кандидата, потом „Аутентична десница“, док и „Студентска листа“ и „Европска Србија“ имају по више од 50 кандидата из покрајине.
У графици можете да погледате имена свих кандидата из Војводине, што можете учинити одабиром листе, а затим и града:
Појединачно по градовима, издвајају се Нови Сад, са више од 100 кандидата, али и Суботица са више од 60, те Зрењанин са преко 50 кандидата.
Шта је показала анкета?
Војводина се помињала тек повремено, у контексту пољопривреде, али су је знатно чешће (зло)употребљавали напредњаци као средство којим би политички противници требало да се оптуже за наводни сепаратизам.
Да проблеми Војводине нису били довољно заступљени у изборној кампањи показује и анкета коју су спровели 021.рс, Зрењанински, ИН Медија, 013инфо, Wебинфо и Соинфо, медији из Новог Сада, Зрењанина, Инђије, Панчева, (Новог) Бечеја и Сомбора, чији су новинари уједно разговарали са аналитичарима и кандидатима листа о овој теми.
Соинфо, медији из Новог Сада, Зрењанина, Инђије, Панчева, (Новог) Бечеја и Сомбора, чији су новинари уједно разговарали са аналитичарима и кандидатима листа о овој теми.
Убедљиво највећи број анкетираних (79%), од готово 900 њих, рекао је да проблеми Војводине нису тема кампање.
Тринаест одсто њих је рекло да Војводина јесте била тема, а остатак није имао конкретан одговор.
Грађани су у коментарима на анкету указивали на то да је сама идеја Војводине и тога шта би она требало да представља укинута, али и да су проблеми, попут корупције и криминала, заједнички свима у Србији, без обзира на то где живе.
Насупрот томе, две највеће листу јесу посветиле пажњу људима у Војводини, напредњаци кроз организовање својих дружења под шатором, а студенти кроз акцију „Студент у сваком селу“.
Борба два мета-наратива
То што специфични проблеми грађана нису на првом месту последица је природе изборног процеса у Србији.
Политиколог Дејан Бурсаћ указује да у овој предизборној кампањи имамо борбу два наратива.
Уједно, одређивање тема, односно незаступљеност неких, последица је и референдумске атмосфере, односно огромне поларизације између режима оличеног у Вучићу и Студентског покрета.
„Вучић покушава да се ребрендира као неко ко је, тек стигао у Србију и затекао је у неком лошем и чудном стању, па иде по Србији и критикује то што је затекао.
Насупрот томе, имате велики мета-наратив противника режима, пре свега Студентске листе која која је окупила највећи број противника режима, и која у суштини покушава да покаже грађанима да је узрок многих њихових проблема Српска напредна странка“, каже Бурсаћ.
Према његовој оцени, осим што предизборну кампању диригује такозвана референдумска атмосфера, која грађанске проблеме претапа у наратив изборних такмичара, историјски гледано покрајинска политика никада није дошла до изражаја.
„Нема специфично војвођанске кампање, мада на то смо и навикли, из простог разлога што је покрајинска политичка динамика потпуно подређена националној, чак и кад су покрајински избори, не прича се о унутрашњој политичкој динамици Војводине него се прича о националној“, додаје Бурсаћ.
Он оцењује и да СНС од почетка студентски протеста покушава да изазове „егзистенцијални страх код грађана, да ће Војводина да се отцепи, да ће Република Српска на да нестане.
„Или да ће се, ако било ко други победи, Косово отцепити, као да они нису претходних 15 година потписали све могуће одлике државности Косову“, наводи Бурсаћ.
У овом контексту, професор Правног факултета Бојан Пајтић на питање да ли су проблеми Војвођана довољно заступљени, одговара да је „највећи проблем свих грађана Србије актуелни режим“.
Новинари и новинарке редакција из пет градова упутили су упите о „војвођанском изборном случају“ на адресе више кандидата за посланике на парламентарним изборима.
И поред више покушаја да се добије изјава неког од кандидата са листе Александра Вучића, нико од ових политичара није био спреман да говори на ту тему.
Неки су рекли да ће одговорити на питања, али су се предомислили.
Најспремнији за разговор на тему били су кандидати Студентске листе, али су своје виђење дали и имена из „Аутентичне деснице“ и „Европске Србије“, док су тему коментарисали и из Лиге социјалдемократа Војводине.
Кандидат за посланика на листи „Европска Србија“, председник Градског одбора Србија Центар у Зрењанину Игор Ковачић, каже да је уобичајено да на републичким изборима у фокусу буду „велике“ теме.
Он је става да се политичке странке у Србији, нажалост, понашају као трговци који понуду прилагођавају тренутној потражњи, те кампање не нуде најосновније одговоре грађанима.
А када је реч о Војводини, најважније је, сматра овај покрајински посланик, да се заустави корупција у свим областима.
„Стуб будуће економије мора да буде пољопривреда, а тежиште индустрије морамо окренути од прљавих технологија и производње гума ка модерној прехрамбеној индустрији.
То би директно помогло решавању другог горућег проблема – огромног одлива становништва.
Кључна тема мора бити заустављање гашења села, што са собом носи и отварање пратећих проблема у здравству и школству.
Наравно, питање пијаће воде на целој територији АП Војводине јесте једно од најургентнијих животних питања“, каже Ковачић.
Он понавља да Војводина јесте „Европа у малом“, због чега су изузетно важни добросуседски односи, регионална сарадња и слобода кретања.
Кандидат „Аутентичне деснице“ из Бечеја Ненад Томашевић наводи да су у контексту Војводине приоритети подршка пољопривреди, али и децентрализација и равномернији регионални развој, као и доступније и квалитетније здравство и осигурање.
Ту су и демографска обнова кроз подршку породицама и стварање услова за останак младих, посебно у селима и мањим срединама.
Међу приоритетима је издвојио и решавање проблема који непосредно утичу на свакодневни живот грађана, попут обезбеђивања здравствено исправне воде за пиће у Зрењанину.
Постоји и поглед са стране, један од њих је онај из Лиге социјалдемократа Војводине, која не учествује на изборима, али подржава Студентску листу.
Портпарол Александар Мартон каже да је Војводина потпуно гурнута на маргину, а разлог за то лежи „у антивојвођанском наративу СНС-а и њихових радикалских ментора, који покрајину посматрају искључиво као политички плен и банкомат за финансирање владиних мегаломанских пројеката у Београду.“
Он указује на то да је СНС 2023. узео 450.000 гласова у Војводини, али да их нису добили на конто програма развоја Војводине, већ уценама, манипулацијом и медијским мраком.
Његов став је да је Војводина економски деградирана, а њени грађани сиромашнији него икада.
„Стотине милиона евра се сваке године испумпавају из покрајине.
Зато је кључна тема заустављање те пљачке, кроз политику расподеле зарађеног новца на ‘равне части’ – трећина држави, трећина покрајина и трећина локалним самоуправама“, указује Мартон.
Студентска листа: Питање Војводине заступамо на најбољи могући начин
На питања новинара из различитих градова одазвало се неколико кандидата са Студентске листе.
То су учинили Владимир Ристић из Панчева, Саша Обрадовић из Инђије и Тибор Лазар из Сенте.
Саша Обрадовић каже да је Војводина на листи заступљена на најбољи могући начин, јер из сва три региона имају по неколико кандидата, ту су и кандидати из готово сваке заједнице, а заступљена су и различита занимања – од пољопривредника, преко ветерника, до наставника.
Ипак, у контексту Војводине издваја проблеме здравствене заштите у руралним срединама, пољопривреде и воде за пиће.
„Здравствена заштита је прилично слаба у руралнијим срединама, зато имамо план за нову систематизацију, давање подстицаја младим лекарима и обезбеђивање доступних лекова у свим деловима наше државе“, каже Обрадовић.
Указује на то да су пољопривреда и прехрамбена индустрија мотор развоја, али да се данас суочавају са озбиљним проблемима.
Као илустрацију свега овога наводи случај када су пољопривредници просипали млеко због ниских цена откупа, монополског утицаја и неправедног тржишта.
Додаје да Студентска листа полази од става да пијаћа вода у 2026. години не сме бити привилегија, већ основно право сваког човека, и да се залаже за транспарентно управљање јавним средствима и одговорно трошење буџета.
Осим ових тема, Обрадовићев колега са листе, Владимир Ристић, издваја и питање положаја националних мањина, наглашавајући значај образовања на матерњем језику, очување културног идентитета, права на информисање и равноправног учешћа у јавном животу.
„Војводини нису потребна нова обећања, већ одговорне институције, развојна политика и слобода да своје огромне потенцијале коначно искористи“, сматра Ристић.
Тибор Лазар, кандидат из Сенте, теме којима се бави Студентска листа повезује са обновом владавине права.
Према његовим речима, досадашње владе нису се придржавале уставних одредби које се односе на финансирање Покрајине, због чега Војводина није добијала средства која јој по Уставу припадају.
Као другу важну тему издвојио је децентрализацију.
Навео је да Студентска листа има план према којем би већи део средстава прикупљених кроз порезе остајао тамо где је и настао, што би локалним самоуправама дало већи простор за одлучивање, али и већу одговорност.
„Устав јасно уређује и положај Војводине, њену аутономију и њено финансирање.
Полазна тачка програма будуће владе биће поштовање Устава, а од тога неће бити изузето ни питање Војводине“, закључује Лазар.
У објављивању овог текста учествовали су 021.рс, Wебинфо, Зрењанински, ИН Медија, 013инфо и Соинфо.
