ИзбориНајранији текст Autonomija, 22. окт, 11:42

Избори и Војводина: Теме криминала и корупције скрајнули покрајину

2 медија · 2 текста · 1 изворни Истражи мрежу

Фото из чланка: Аутономија

Преглед вести

Хронологија

22. окт
021 (отвара се у новом прозору)
Izbori i Vojvodina: Teme kriminala i korupcije skrajnuli pokrajinu
Na listama koje će učestvovati na izborima nalazi se više od 580 kandidata koji imaju prebivalište u vojvođanskim gradovima i opštinama. To znači da je skoro svaki četvrti kandidat na izborima iz Vojvodine. Pa, opet,… Цео текст
Na listama koje će učestvovati na izborima nalazi se više od 580 kandidata koji imaju prebivalište u vojvođanskim gradovima i opštinama.
To znači da je skoro svaki četvrti kandidat na izborima iz Vojvodine. Pa, opet, Vojvodina je, kao i u prethodnim izbornim ciklusima, ostala nevidljiva.
Najveći broj kandidata iz Vojvodine ima, logično, Savez vojvođanskih Mađara. Na ovoj listi gotovo svi kandidati, izuzev nekoliko njih iz Beograda, imaju prebivalište u Vojvodini, a najviše ih je iz Subotice, Bačke Topole i Kanjiže.
Po vojvođanskim kandidatima izdvajaju se i vladajuća koaliciona lista "Ujedinjena Srbija", sa 69 kandidata, potom "Autentična desnica", dok i "Studentska lista" i "Evropska Srbija" imaju po više od 50 kandidata iz pokrajine.
U grafici možete da pogledate imena svih kandidata iz Vojvodine, što možete učiniti odabirom liste, a zatim i grada:
Pojedinačno po gradovima, izdvajaju se Novi Sad, sa više od 100 kandidata, ali i Subotica sa više od 60, te Zrenjanin sa preko 50 kandidata.
Šta je pokazala anketa?
Vojvodina se pominjala tek povremeno, u kontekstu poljoprivrede, ali su je znatno češće (zlo)upotrebljavali naprednjaci kao sredstvo kojim bi politički protivnici trebalo da se optuže za navodni separatizam.
Da problemi Vojvodine nisu bili dovoljno zastupljeni u izbornoj kampanji pokazuje i anketa koju su sproveli 021.rs,
Zrenjaninski,
IN Medija,
013info,
Webinfo i
Soinfo, mediji iz Novog Sada, Zrenjanina, Inđije, Pančeva, (Novog) Bečeja i Sombora, čiji su novinari ujedno razgovarali sa analitičarima i kandidatima lista o ovoj temi.
Ubedljivo najveći broj anketiranih (79%), od gotovo 900 njih, rekao je da problemi Vojvodine nisu tema kampanje. Trinaest odsto njih je reklo da Vojvodina jeste bila tema, a ostatak nije imao konkretan odgovor.
Građani su u komentarima na anketu ukazivali na to da je sama ideja Vojvodine i toga šta bi ona trebalo da predstavlja ukinuta, ali i da su problemi, poput korupcije i kriminala, zajednički svima u Srbiji, bez obzira na to gde žive.
Nasuprot tome, dve najveće listu jesu posvetile pažnju ljudima u Vojvodini, naprednjaci kroz organizovanje svojih druženja pod šatorom, a studenti kroz akciju "Student u svakom selu".
Borba dva meta-narativa
To što specifični problemi građana nisu na prvom mestu posledica je prirode izbornog procesa u Srbiji.
Politikolog Dejan Bursać ukazuje da u ovoj predizbornoj kampanji imamo borbu dva narativa. Ujedno, određivanje tema, odnosno nezastupljenost nekih, posledica je i referendumske atmosfere, odnosno ogromne polarizacije između režima oličenog u Vučiću i Studentskog pokreta.
"Vučić pokušava da se rebrendira kao neko ko je, tek stigao u Srbiju i zatekao je u nekom lošem i čudnom stanju, pa ide po Srbiji i kritikuje to što je zatekao. Nasuprot tome, imate veliki meta-narativ protivnika režima, pre svega Studentske liste koja koja je okupila najveći broj protivnika režima, i koja u suštini pokušava da pokaže građanima da je uzrok mnogih njihovih problema Srpska napredna stranka", kaže Bursać.
Prema njegovoj oceni, osim što predizbornu kampanju diriguje takozvana referendumska atmosfera, koja građanske probleme pretapa u narativ izbornih takmičara, istorijski gledano pokrajinska politika nikada nije došla do izražaja.
"Nema specifično vojvođanske kampanje, mada na to smo i navikli, iz prostog razloga što je pokrajinska politička dinamika potpuno podređena nacionalnoj, čak i kad su pokrajinski izbori, ne priča se o unutrašnjoj političkoj dinamici Vojvodine nego se priča o nacionalnoj", dodaje Bursać.
On ocenjuje i da SNS od početka studentski protesta pokušava da izazove "egzistencijalni strah kod građana, da će Vojvodina da se otcepi, da će Republika Srpska na da nestane.
"Ili da će se, ako bilo ko drugi pobedi, Kosovo otcepiti, kao da oni nisu prethodnih 15 godina potpisali sve moguće odlike državnosti Kosovu", navodi Bursać.
U ovom kontekstu, profesor Pravnog fakulteta Bojan Pajtić na pitanje da li su problemi Vojvođana dovoljno zastupljeni, odgovara da je "najveći problem svih građana Srbije aktuelni režim".
Šta kažu kandidati?
Novinari i novinarke redakcija iz pet gradova uputili su upite o "vojvođanskom izbornom slučaju" na adrese više kandidata za poslanike na parlamentarnim izborima.
I pored više pokušaja da se dobije izjava nekog od kandidata sa liste Aleksandra Vučića, niko od ovih političara nije bio spreman da govori na tu temu. Neki su rekli da će odgovoriti na pitanja, ali su se predomislili.
Najspremniji za razgovor na temu bili su kandidati Studentske liste, ali su svoje viđenje dali i imena iz "Autentične desnice" i "Evropske Srbije", dok su temu komentarisali i iz Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Kandidat za poslanika na listi "Evropska Srbija", predsednik Gradskog odbora Srbija Centar u Zrenjaninu Igor Kovačić, kaže da je uobičajeno da na republičkim izborima u fokusu budu "velike" teme.
On je stava da se političke stranke u Srbiji, nažalost, ponašaju kao trgovci koji ponudu prilagođavaju trenutnoj potražnji, te kampanje ne nude najosnovnije odgovore građanima. A kada je reč o Vojvodini, najvažnije je, smatra ovaj pokrajinski poslanik, da se zaustavi korupcija u svim oblastima.
"Stub buduće ekonomije mora da bude poljoprivreda, a težište industrije moramo okrenuti od prljavih tehnologija i proizvodnje guma ka modernoj prehrambenoj industriji. To bi direktno pomoglo rešavanju drugog gorućeg problema - ogromnog odliva stanovništva. Ključna tema mora biti zaustavljanje gašenja sela, što sa sobom nosi i otvaranje pratećih problema u zdravstvu i školstvu. Naravno, pitanje pijaće vode na celoj teritoriji AP Vojvodine jeste jedno od najurgentnijih životnih pitanja", kaže Kovačić.
On ponavlja da Vojvodina jeste "Evropa u malom", zbog čega su izuzetno važni dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja i sloboda kretanja.
Kandidat "Autentične desnice" iz Bečeja, Nenad Tomašević, navodi da su u kontekstu Vojvodine prioriteti podrška poljoprivredi, ali i decentralizacija i ravnomerniji regionalni razvoj, kao i dostupnije i kvalitetnije zdravstvo i osiguranje.
Tu su i demografska obnova kroz podršku porodicama i stvaranje uslova za ostanak mladih, posebno u selima i manjim sredinama.
Među prioritetima je izdvojio i rešavanje problema koji neposredno utiču na svakodnevni život građana, poput obezbeđivanja zdravstveno ispravne vode za piće u Zrenjaninu.
Postoji i pogled sa strane, jedan od njih je onaj iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja ne učestvuje na izborima, ali podržava Studentsku listu. Portparol Aleksandar Marton kaže da je Vojvodina potpuno gurnuta na marginu, a razlog za to leži "u antivojvođanskom narativu SNS-a i njihovih radikalskih mentora, koji pokrajinu posmatraju isključivo kao politički plen i bankomat za finansiranje vladinih megalomanskih projekata u Beogradu."
On ukazuje na to da je SNS 2023. uzeo 450.000 glasova u Vojvodini, ali da ih nisu dobili na konto programa razvoja Vojvodine, već ucenama, manipulacijom i medijskim mrakom. Njegov stav je da je Vojvodina ekonomski degradirana, a njeni građani siromašniji nego ikada.
"Stotine miliona evra se svake godine ispumpavaju iz pokrajine. Zato je ključna tema zaustavljanje te pljačke, kroz politiku raspodele zarađenog novca na 'ravne časti' - trećina državi, trećina pokrajina i trećina lokalnim samoupravama", ukazuje Marton.
Studentska lista: Pitanje Vojvodine zastupamo na najbolji mogući način
Na pitanja novinara iz različitih gradova odazvalo se nekoliko kandidata sa Studentske liste. To su učinili Vladimir Ristić iz Pančeva, Saša Obradović iz Inđije i Tibor Lazar iz Sente.
Saša Obradović kaže da je Vojvodina na listi zastupljena na najbolji mogući način, jer iz sva tri regiona imaju po nekoliko kandidata, tu su i kandidati iz gotovo svake zajednice, a zastupljena su i različita zanimanja - od poljoprivrednika, preko veternika, do nastavnika.
Ipak, u kontekstu Vojvodine izdvaja probleme zdravstvene zaštite u ruralnim sredinama, poljoprivrede i vode za piće.
"Zdravstvena zaštita je prilično slaba u ruralnijim sredinama, zato imamo plan za novu sistematizaciju, davanje podsticaja mladim lekarima i obezbeđivanje dostupnih lekova u svim delovima naše države", kaže Obradović.
Ukazuje na to da su poljoprivreda i prehrambena industrija motor razvoja, ali da se danas suočavaju sa ozbiljnim problemima. Kao ilustraciju svega ovoga navodi slučaj kada su poljoprivrednici prosipali mleko zbog niskih cena otkupa, monopolskog uticaja i nepravednog tržišta.
Dodaje da Studentska lista polazi od stava da pijaća voda u 2026. godini ne sme biti privilegija, već osnovno pravo svakog čoveka, i da se zalaže za transparentno upravljanje javnim sredstvima i odgovorno trošenje budžeta.
Osim ovih tema, Obradovićev kolega sa liste, Vladimir Ristić, izdvaja i pitanje položaja nacionalnih manjina, naglašavajući značaj obrazovanja na maternjem jeziku, očuvanje kulturnog identiteta, prava na informisanje i ravnopravnog učešća u javnom životu.
"Vojvodini nisu potrebna nova obećanja, već odgovorne institucije, razvojna politika i sloboda da svoje ogromne potencijale konačno iskoristi", smatra Ristić.
Tibor Lazar, kandidat iz Sente, teme kojima se bavi Studentska lista povezuje sa obnovom vladavine prava.
Prema njegovim rečima, dosadašnje vlade nisu se pridržavale ustavnih odredbi koje se odnose na finansiranje Pokrajine, zbog čega Vojvodina nije dobijala sredstva koja joj po Ustavu pripadaju.
Kao drugu važnu temu izdvojio je decentralizaciju. Naveo je da Studentska lista ima plan prema kojem bi veći deo sredstava prikupljenih kroz poreze ostajao tamo gde je i nastao, što bi lokalnim samoupravama dalo veći prostor za odlučivanje, ali i veću odgovornost.
"Ustav jasno uređuje i položaj Vojvodine, njenu autonomiju i njeno finansiranje. Polazna tačka programa buduće vlade biće poštovanje Ustava, a od toga neće biti izuzeto ni pitanje Vojvodine", zaključuje Lazar.
U objavljivanju ovog teksta učestvovali su 021.rs, Webinfo, Zrenjaninski, IN Medija, 013info i Soinfo.
11:42
Аутономија (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу
Избори и Војводина: Теме криминала и корупције скрајнули покрајину
"Војводина се помињала тек повремено, у контексту пољопривреде, али су је знатно чешће (зло)употребљавали напредњаци као средство којим би политички противници требало да се оптуже за наводни сепаратизам" Војводина,… Цео текст
"Војводина се помињала тек повремено, у контексту пољопривреде, али су је знатно чешће (зло)употребљавали напредњаци као средство којим би политички противници требало да се оптуже за наводни сепаратизам"
Војводина, као и проблеми који муче грађане у покрајини, нису били тема избора који се тумаче као судбоносни за будућност читаве државе.
На листама које ће учествовати на изборима налази се више од 580 кандидата који имају пребивалиште у војвођанским градовима и општинама.
То значи да је скоро сваки четврти кандидат на изборима из Војводине. Па, опет, Војводина је, као и у претходним изборним циклусима, остала невидљива.
Највећи број кандидата из Војводине има, логично, Савез војвођанских Мађара. На овој листи готово сви кандидати, изузев неколико њих из Београда, имају пребивалиште у Војводини, а највише их је из Суботице, Бачке Тополе и Кањиже.
По војвођанским кандидатима издвајају се и владајућа коалициона листа „Уједињена Србија„, са 69 кандидата, потом „Аутентична десница“, док и „Студентска листа“ и „Европска Србија“ имају по више од 50 кандидата из покрајине.
Појединачно по градовима, издвајају се Нови Сад, са више од 100 кандидата, али и Суботица са више од 60, те Зрењанин са преко 50 кандидата.
Шта је показала анкета?
Војводина се помињала тек повремено, у контексту пољопривреде, али су је знатно чешће (зло)употребљавали напредњаци као средство којим би политички противници требало да се оптуже за наводни сепаратизам.
Да проблеми Војводине нису били довољно заступљени у изборној кампањи показује и анкета коју су спровели 021.рс, Зрењанински, ИН Медија, 013инфо, Wебинфо и Соинфо, медији из Новог Сада, Зрењанина, Инђије, Панчева, (Новог) Бечеја и Сомбора, чији су новинари уједно разговарали са аналитичарима и кандидатима листа о овој теми.
Убедљиво највећи број анкетираних (79%), од готово 900 њих, рекао је да проблеми Војводине нису тема кампање. Тринаест одсто њих је рекло да Војводина јесте била тема, а остатак није имао конкретан одговор.
Грађани су у коментарима на анкету указивали на то да је сама идеја Војводине и тога шта би она требало да представља укинута, али и да су проблеми, попут корупције и криминала, заједнички свима у Србији, без обзира на то где живе.
Насупрот томе, две највеће листу јесу посветиле пажњу људима у Војводини, напредњаци кроз организовање својих дружења под шатором, а студенти кроз акцију „Студент у сваком селу“.
Борба два мета-наратива
То што специфични проблеми грађана нису на првом месту последица је природе изборног процеса у Србији.
Политиколог Дејан Бурсаћ указује да у овој предизборној кампањи имамо борбу два наратива. Уједно, одређивање тема, односно незаступљеност неких, последица је и референдумске атмосфере, односно огромне поларизације између режима оличеног у Вучићу и Студентског покрета.
„Вучић покушава да се ребрендира као неко ко је, тек стигао у Србију и затекао је у неком лошем и чудном стању, па иде по Србији и критикује то што је затекао. Насупрот томе, имате велики мета-наратив противника режима, пре свега Студентске листе која која је окупила највећи број противника режима, и која у суштини покушава да покаже грађанима да је узрок многих њихових проблема Српска напредна странка“, каже Бурсаћ.
Према његовој оцени, осим што предизборну кампању диригује такозвана референдумска атмосфера, која грађанске проблеме претапа у наратив изборних такмичара, историјски гледано покрајинска политика никада није дошла до изражаја.
„Нема специфично војвођанске кампање, мада на то смо и навикли, из простог разлога што је покрајинска политичка динамика потпуно подређена националној, чак и кад су покрајински избори, не прича се о унутрашњој политичкој динамици Војводине него се прича о националној“, додаје Бурсаћ.
Он оцењује и да СНС од почетка студентски протеста покушава да изазове „егзистенцијални страх код грађана, да ће Војводина да се отцепи, да ће Република Српска на да нестане.
„Или да ће се, ако било ко други победи, Косово отцепити, као да они нису претходних 15 година потписали све могуће одлике државности Косову“, наводи Бурсаћ.
У овом контексту, професор Правног факултета Бојан Пајтић на питање да ли су проблеми Војвођана довољно заступљени, одговара да је „највећи проблем свих грађана Србије актуелни режим“.
Шта кажу кандидати?
Новинари и новинарке редакција из пет градова упутили су упите о „војвођанском изборном случају“ на адресе више кандидата за посланике на парламентарним изборима.
И поред више покушаја да се добије изјава неког од кандидата са листе Александра Вучића, нико од ових политичара није био спреман да говори на ту тему. Неки су рекли да ће одговорити на питања, али су се предомислили.
Најспремнији за разговор на тему били су кандидати Студентске листе, али су своје виђење дали и имена из „Аутентичне деснице“ и „Европске Србије“, док су тему коментарисали и из Лиге социјалдемократа Војводине.
Кандидат за посланика на листи „Европска Србија“, председник Градског одбора Србија Центар у Зрењанину Игор Ковачић, каже да је уобичајено да на републичким изборима у фокусу буду „велике“ теме.
Он је става да се политичке странке у Србији, нажалост, понашају као трговци који понуду прилагођавају тренутној потражњи, те кампање не нуде најосновније одговоре грађанима. А када је реч о Војводини, најважније је, сматра овај покрајински посланик, да се заустави корупција у свим областима.
„Стуб будуће економије мора да буде пољопривреда, а тежиште индустрије морамо окренути од прљавих технологија и производње гума ка модерној прехрамбеној индустрији. То би директно помогло решавању другог горућег проблема – огромног одлива становништва. Кључна тема мора бити заустављање гашења села, што са собом носи и отварање пратећих проблема у здравству и школству. Наравно, питање пијаће воде на целој територији АП Војводине јесте једно од најургентнијих животних питања“, каже Ковачић.
Он понавља да Војводина јесте „Европа у малом“, због чега су изузетно важни добросуседски односи, регионална сарадња и слобода кретања.
Кандидат „Аутентичне деснице“ из Бечеја Ненад Томашевић наводи да су у контексту Војводине приоритети подршка пољопривреди, али и децентрализација и равномернији регионални развој, као и доступније и квалитетније здравство и осигурање.
Ту су и демографска обнова кроз подршку породицама и стварање услова за останак младих, посебно у селима и мањим срединама.
Међу приоритетима је издвојио и решавање проблема који непосредно утичу на свакодневни живот грађана, попут обезбеђивања здравствено исправне воде за пиће у Зрењанину.
Постоји и поглед са стране, један од њих је онај из Лиге социјалдемократа Војводине, која не учествује на изборима, али подржава Студентску листу. Портпарол Александар Мартон каже да је Војводина потпуно гурнута на маргину, а разлог за то лежи „у антивојвођанском наративу СНС-а и њихових радикалских ментора, који покрајину посматрају искључиво као политички плен и банкомат за финансирање владиних мегаломанских пројеката у Београду.“
Он указује на то да је СНС 2023. узео 450.000 гласова у Војводини, али да их нису добили на конто програма развоја Војводине, већ уценама, манипулацијом и медијским мраком. Његов став је да је Војводина економски деградирана, а њени грађани сиромашнији него икада.
„Стотине милиона евра се сваке године испумпавају из покрајине. Зато је кључна тема заустављање те пљачке, кроз политику расподеле зарађеног новца на ‘равне части’ – трећина држави, трећина покрајина и трећина локалним самоуправама“, указује Мартон.
Студентска листа: Питање Војводине заступамо на најбољи могући начин
На питања новинара из различитих градова одазвало се неколико кандидата са Студентске листе. То су учинили Владимир Ристић из Панчева, Саша Обрадовић из Инђије и Тибор Лазар из Сенте.
Саша Обрадовић каже да је Војводина на листи заступљена на најбољи могући начин, јер из сва три региона имају по неколико кандидата, ту су и кандидати из готово сваке заједнице, а заступљена су и различита занимања – од пољопривредника, преко ветерника, до наставника.
Ипак, у контексту Војводине издваја проблеме здравствене заштите у руралним срединама, пољопривреде и воде за пиће.
„Здравствена заштита је прилично слаба у руралнијим срединама, зато имамо план за нову систематизацију, давање подстицаја младим лекарима и обезбеђивање доступних лекова у свим деловима наше државе“, каже Обрадовић.
Указује на то да су пољопривреда и прехрамбена индустрија мотор развоја, али да се данас суочавају са озбиљним проблемима. Као илустрацију свега овога наводи случај када су пољопривредници просипали млеко због ниских цена откупа, монополског утицаја и неправедног тржишта.
Додаје да Студентска листа полази од става да пијаћа вода у 2026. години не сме бити привилегија, већ основно право сваког човека, и да се залаже за транспарентно управљање јавним средствима и одговорно трошење буџета.
Осим ових тема, Обрадовићев колега са листе, Владимир Ристић, издваја и питање положаја националних мањина, наглашавајући значај образовања на матерњем језику, очување културног идентитета, права на информисање и равноправног учешћа у јавном животу.
„Војводини нису потребна нова обећања, већ одговорне институције, развојна политика и слобода да своје огромне потенцијале коначно искористи“, сматра Ристић.
Тибор Лазар, кандидат из Сенте, теме којима се бави Студентска листа повезује са обновом владавине права.
Према његовим речима, досадашње владе нису се придржавале уставних одредби које се односе на финансирање Покрајине, због чега Војводина није добијала средства која јој по Уставу припадају.
Као другу важну тему издвојио је децентрализацију. Навео је да Студентска листа има план према којем би већи део средстава прикупљених кроз порезе остајао тамо где је и настао, што би локалним самоуправама дало већи простор за одлучивање, али и већу одговорност.
„Устав јасно уређује и положај Војводине, њену аутономију и њено финансирање. Полазна тачка програма будуће владе биће поштовање Устава, а од тога неће бити изузето ни питање Војводине“, закључује Лазар.

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Хронологија

22. окт

021 (отвара се у новом прозору)

Izbori i Vojvodina: Teme kriminala i korupcije skrajnuli pokrajinu

Na listama koje će učestvovati na izborima nalazi se više od 580 kandidata koji imaju prebivalište u vojvođanskim gradovima i opštinama. To znači da je skoro svaki četvrti kandidat na izborima iz Vojvodine. Pa, opet,… Цео текст

Na listama koje će učestvovati na izborima nalazi se više od 580 kandidata koji imaju prebivalište u vojvođanskim gradovima i opštinama.

To znači da je skoro svaki četvrti kandidat na izborima iz Vojvodine. Pa, opet, Vojvodina je, kao i u prethodnim izbornim ciklusima, ostala nevidljiva.

Najveći broj kandidata iz Vojvodine ima, logično, Savez vojvođanskih Mađara. Na ovoj listi gotovo svi kandidati, izuzev nekoliko njih iz Beograda, imaju prebivalište u Vojvodini, a najviše ih je iz Subotice, Bačke Topole i Kanjiže.

Po vojvođanskim kandidatima izdvajaju se i vladajuća koaliciona lista "Ujedinjena Srbija", sa 69 kandidata, potom "Autentična desnica", dok i "Studentska lista" i "Evropska Srbija" imaju po više od 50 kandidata iz pokrajine.

U grafici možete da pogledate imena svih kandidata iz Vojvodine, što možete učiniti odabirom liste, a zatim i grada:

Pojedinačno po gradovima, izdvajaju se Novi Sad, sa više od 100 kandidata, ali i Subotica sa više od 60, te Zrenjanin sa preko 50 kandidata.

Šta je pokazala anketa?

Vojvodina se pominjala tek povremeno, u kontekstu poljoprivrede, ali su je znatno češće (zlo)upotrebljavali naprednjaci kao sredstvo kojim bi politički protivnici trebalo da se optuže za navodni separatizam.

Da problemi Vojvodine nisu bili dovoljno zastupljeni u izbornoj kampanji pokazuje i anketa koju su sproveli 021.rs,

Zrenjaninski,

IN Medija,

013info,

Webinfo i

Soinfo, mediji iz Novog Sada, Zrenjanina, Inđije, Pančeva, (Novog) Bečeja i Sombora, čiji su novinari ujedno razgovarali sa analitičarima i kandidatima lista o ovoj temi.

Ubedljivo najveći broj anketiranih (79%), od gotovo 900 njih, rekao je da problemi Vojvodine nisu tema kampanje. Trinaest odsto njih je reklo da Vojvodina jeste bila tema, a ostatak nije imao konkretan odgovor.

Građani su u komentarima na anketu ukazivali na to da je sama ideja Vojvodine i toga šta bi ona trebalo da predstavlja ukinuta, ali i da su problemi, poput korupcije i kriminala, zajednički svima u Srbiji, bez obzira na to gde žive.

Nasuprot tome, dve najveće listu jesu posvetile pažnju ljudima u Vojvodini, naprednjaci kroz organizovanje svojih druženja pod šatorom, a studenti kroz akciju "Student u svakom selu".

Borba dva meta-narativa

To što specifični problemi građana nisu na prvom mestu posledica je prirode izbornog procesa u Srbiji.

Politikolog Dejan Bursać ukazuje da u ovoj predizbornoj kampanji imamo borbu dva narativa. Ujedno, određivanje tema, odnosno nezastupljenost nekih, posledica je i referendumske atmosfere, odnosno ogromne polarizacije između režima oličenog u Vučiću i Studentskog pokreta.

"Vučić pokušava da se rebrendira kao neko ko je, tek stigao u Srbiju i zatekao je u nekom lošem i čudnom stanju, pa ide po Srbiji i kritikuje to što je zatekao. Nasuprot tome, imate veliki meta-narativ protivnika režima, pre svega Studentske liste koja koja je okupila najveći broj protivnika režima, i koja u suštini pokušava da pokaže građanima da je uzrok mnogih njihovih problema Srpska napredna stranka", kaže Bursać.

Prema njegovoj oceni, osim što predizbornu kampanju diriguje takozvana referendumska atmosfera, koja građanske probleme pretapa u narativ izbornih takmičara, istorijski gledano pokrajinska politika nikada nije došla do izražaja.

"Nema specifično vojvođanske kampanje, mada na to smo i navikli, iz prostog razloga što je pokrajinska politička dinamika potpuno podređena nacionalnoj, čak i kad su pokrajinski izbori, ne priča se o unutrašnjoj političkoj dinamici Vojvodine nego se priča o nacionalnoj", dodaje Bursać.

On ocenjuje i da SNS od početka studentski protesta pokušava da izazove "egzistencijalni strah kod građana, da će Vojvodina da se otcepi, da će Republika Srpska na da nestane.

"Ili da će se, ako bilo ko drugi pobedi, Kosovo otcepiti, kao da oni nisu prethodnih 15 godina potpisali sve moguće odlike državnosti Kosovu", navodi Bursać.

U ovom kontekstu, profesor Pravnog fakulteta Bojan Pajtić na pitanje da li su problemi Vojvođana dovoljno zastupljeni, odgovara da je "najveći problem svih građana Srbije aktuelni režim".

Šta kažu kandidati?

Novinari i novinarke redakcija iz pet gradova uputili su upite o "vojvođanskom izbornom slučaju" na adrese više kandidata za poslanike na parlamentarnim izborima.

I pored više pokušaja da se dobije izjava nekog od kandidata sa liste Aleksandra Vučića, niko od ovih političara nije bio spreman da govori na tu temu. Neki su rekli da će odgovoriti na pitanja, ali su se predomislili.

Najspremniji za razgovor na temu bili su kandidati Studentske liste, ali su svoje viđenje dali i imena iz "Autentične desnice" i "Evropske Srbije", dok su temu komentarisali i iz Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Kandidat za poslanika na listi "Evropska Srbija", predsednik Gradskog odbora Srbija Centar u Zrenjaninu Igor Kovačić, kaže da je uobičajeno da na republičkim izborima u fokusu budu "velike" teme.

On je stava da se političke stranke u Srbiji, nažalost, ponašaju kao trgovci koji ponudu prilagođavaju trenutnoj potražnji, te kampanje ne nude najosnovnije odgovore građanima. A kada je reč o Vojvodini, najvažnije je, smatra ovaj pokrajinski poslanik, da se zaustavi korupcija u svim oblastima.

"Stub buduće ekonomije mora da bude poljoprivreda, a težište industrije moramo okrenuti od prljavih tehnologija i proizvodnje guma ka modernoj prehrambenoj industriji. To bi direktno pomoglo rešavanju drugog gorućeg problema - ogromnog odliva stanovništva. Ključna tema mora biti zaustavljanje gašenja sela, što sa sobom nosi i otvaranje pratećih problema u zdravstvu i školstvu. Naravno, pitanje pijaće vode na celoj teritoriji AP Vojvodine jeste jedno od najurgentnijih životnih pitanja", kaže Kovačić.

On ponavlja da Vojvodina jeste "Evropa u malom", zbog čega su izuzetno važni dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja i sloboda kretanja.

Kandidat "Autentične desnice" iz Bečeja, Nenad Tomašević, navodi da su u kontekstu Vojvodine prioriteti podrška poljoprivredi, ali i decentralizacija i ravnomerniji regionalni razvoj, kao i dostupnije i kvalitetnije zdravstvo i osiguranje.

Tu su i demografska obnova kroz podršku porodicama i stvaranje uslova za ostanak mladih, posebno u selima i manjim sredinama.

Među prioritetima je izdvojio i rešavanje problema koji neposredno utiču na svakodnevni život građana, poput obezbeđivanja zdravstveno ispravne vode za piće u Zrenjaninu.

Postoji i pogled sa strane, jedan od njih je onaj iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja ne učestvuje na izborima, ali podržava Studentsku listu. Portparol Aleksandar Marton kaže da je Vojvodina potpuno gurnuta na marginu, a razlog za to leži "u antivojvođanskom narativu SNS-a i njihovih radikalskih mentora, koji pokrajinu posmatraju isključivo kao politički plen i bankomat za finansiranje vladinih megalomanskih projekata u Beogradu."

On ukazuje na to da je SNS 2023. uzeo 450.000 glasova u Vojvodini, ali da ih nisu dobili na konto programa razvoja Vojvodine, već ucenama, manipulacijom i medijskim mrakom. Njegov stav je da je Vojvodina ekonomski degradirana, a njeni građani siromašniji nego ikada.

"Stotine miliona evra se svake godine ispumpavaju iz pokrajine. Zato je ključna tema zaustavljanje te pljačke, kroz politiku raspodele zarađenog novca na 'ravne časti' - trećina državi, trećina pokrajina i trećina lokalnim samoupravama", ukazuje Marton.

Studentska lista: Pitanje Vojvodine zastupamo na najbolji mogući način

Na pitanja novinara iz različitih gradova odazvalo se nekoliko kandidata sa Studentske liste. To su učinili Vladimir Ristić iz Pančeva, Saša Obradović iz Inđije i Tibor Lazar iz Sente.

Saša Obradović kaže da je Vojvodina na listi zastupljena na najbolji mogući način, jer iz sva tri regiona imaju po nekoliko kandidata, tu su i kandidati iz gotovo svake zajednice, a zastupljena su i različita zanimanja - od poljoprivrednika, preko veternika, do nastavnika.

Ipak, u kontekstu Vojvodine izdvaja probleme zdravstvene zaštite u ruralnim sredinama, poljoprivrede i vode za piće.

"Zdravstvena zaštita je prilično slaba u ruralnijim sredinama, zato imamo plan za novu sistematizaciju, davanje podsticaja mladim lekarima i obezbeđivanje dostupnih lekova u svim delovima naše države", kaže Obradović.

Ukazuje na to da su poljoprivreda i prehrambena industrija motor razvoja, ali da se danas suočavaju sa ozbiljnim problemima. Kao ilustraciju svega ovoga navodi slučaj kada su poljoprivrednici prosipali mleko zbog niskih cena otkupa, monopolskog uticaja i nepravednog tržišta.

Dodaje da Studentska lista polazi od stava da pijaća voda u 2026. godini ne sme biti privilegija, već osnovno pravo svakog čoveka, i da se zalaže za transparentno upravljanje javnim sredstvima i odgovorno trošenje budžeta.

Osim ovih tema, Obradovićev kolega sa liste, Vladimir Ristić, izdvaja i pitanje položaja nacionalnih manjina, naglašavajući značaj obrazovanja na maternjem jeziku, očuvanje kulturnog identiteta, prava na informisanje i ravnopravnog učešća u javnom životu.

"Vojvodini nisu potrebna nova obećanja, već odgovorne institucije, razvojna politika i sloboda da svoje ogromne potencijale konačno iskoristi", smatra Ristić.

Tibor Lazar, kandidat iz Sente, teme kojima se bavi Studentska lista povezuje sa obnovom vladavine prava.

Prema njegovim rečima, dosadašnje vlade nisu se pridržavale ustavnih odredbi koje se odnose na finansiranje Pokrajine, zbog čega Vojvodina nije dobijala sredstva koja joj po Ustavu pripadaju.

Kao drugu važnu temu izdvojio je decentralizaciju. Naveo je da Studentska lista ima plan prema kojem bi veći deo sredstava prikupljenih kroz poreze ostajao tamo gde je i nastao, što bi lokalnim samoupravama dalo veći prostor za odlučivanje, ali i veću odgovornost.

"Ustav jasno uređuje i položaj Vojvodine, njenu autonomiju i njeno finansiranje. Polazna tačka programa buduće vlade biće poštovanje Ustava, a od toga neće biti izuzeto ni pitanje Vojvodine", zaključuje Lazar.

U objavljivanju ovog teksta učestvovali su 021.rs, Webinfo, Zrenjaninski, IN Medija, 013info i Soinfo.

11:42

Аутономија (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу

Избори и Војводина: Теме криминала и корупције скрајнули покрајину

"Војводина се помињала тек повремено, у контексту пољопривреде, али су је знатно чешће (зло)употребљавали напредњаци као средство којим би политички противници требало да се оптуже за наводни сепаратизам" Војводина,… Цео текст

Војводина, као и проблеми који муче грађане у покрајини, нису били тема избора који се тумаче као судбоносни за будућност читаве државе.

На листама које ће учествовати на изборима налази се више од 580 кандидата који имају пребивалиште у војвођанским градовима и општинама.

То значи да је скоро сваки четврти кандидат на изборима из Војводине. Па, опет, Војводина је, као и у претходним изборним циклусима, остала невидљива.

Највећи број кандидата из Војводине има, логично, Савез војвођанских Мађара. На овој листи готово сви кандидати, изузев неколико њих из Београда, имају пребивалиште у Војводини, а највише их је из Суботице, Бачке Тополе и Кањиже.

По војвођанским кандидатима издвајају се и владајућа коалициона листа „Уједињена Србија„, са 69 кандидата, потом „Аутентична десница“, док и „Студентска листа“ и „Европска Србија“ имају по више од 50 кандидата из покрајине.

Појединачно по градовима, издвајају се Нови Сад, са више од 100 кандидата, али и Суботица са више од 60, те Зрењанин са преко 50 кандидата.

Шта је показала анкета?

Војводина се помињала тек повремено, у контексту пољопривреде, али су је знатно чешће (зло)употребљавали напредњаци као средство којим би политички противници требало да се оптуже за наводни сепаратизам.

Да проблеми Војводине нису били довољно заступљени у изборној кампањи показује и анкета коју су спровели 021.рс, Зрењанински, ИН Медија, 013инфо, Wебинфо и Соинфо, медији из Новог Сада, Зрењанина, Инђије, Панчева, (Новог) Бечеја и Сомбора, чији су новинари уједно разговарали са аналитичарима и кандидатима листа о овој теми.

Убедљиво највећи број анкетираних (79%), од готово 900 њих, рекао је да проблеми Војводине нису тема кампање. Тринаест одсто њих је рекло да Војводина јесте била тема, а остатак није имао конкретан одговор.

Грађани су у коментарима на анкету указивали на то да је сама идеја Војводине и тога шта би она требало да представља укинута, али и да су проблеми, попут корупције и криминала, заједнички свима у Србији, без обзира на то где живе.

Насупрот томе, две највеће листу јесу посветиле пажњу људима у Војводини, напредњаци кроз организовање својих дружења под шатором, а студенти кроз акцију „Студент у сваком селу“.

Борба два мета-наратива

То што специфични проблеми грађана нису на првом месту последица је природе изборног процеса у Србији.

Политиколог Дејан Бурсаћ указује да у овој предизборној кампањи имамо борбу два наратива. Уједно, одређивање тема, односно незаступљеност неких, последица је и референдумске атмосфере, односно огромне поларизације између режима оличеног у Вучићу и Студентског покрета.

„Вучић покушава да се ребрендира као неко ко је, тек стигао у Србију и затекао је у неком лошем и чудном стању, па иде по Србији и критикује то што је затекао. Насупрот томе, имате велики мета-наратив противника режима, пре свега Студентске листе која која је окупила највећи број противника режима, и која у суштини покушава да покаже грађанима да је узрок многих њихових проблема Српска напредна странка“, каже Бурсаћ.

Према његовој оцени, осим што предизборну кампању диригује такозвана референдумска атмосфера, која грађанске проблеме претапа у наратив изборних такмичара, историјски гледано покрајинска политика никада није дошла до изражаја.

„Нема специфично војвођанске кампање, мада на то смо и навикли, из простог разлога што је покрајинска политичка динамика потпуно подређена националној, чак и кад су покрајински избори, не прича се о унутрашњој политичкој динамици Војводине него се прича о националној“, додаје Бурсаћ.

Он оцењује и да СНС од почетка студентски протеста покушава да изазове „егзистенцијални страх код грађана, да ће Војводина да се отцепи, да ће Република Српска на да нестане.

„Или да ће се, ако било ко други победи, Косово отцепити, као да они нису претходних 15 година потписали све могуће одлике државности Косову“, наводи Бурсаћ.

У овом контексту, професор Правног факултета Бојан Пајтић на питање да ли су проблеми Војвођана довољно заступљени, одговара да је „највећи проблем свих грађана Србије актуелни режим“.

Шта кажу кандидати?

Новинари и новинарке редакција из пет градова упутили су упите о „војвођанском изборном случају“ на адресе више кандидата за посланике на парламентарним изборима.

И поред више покушаја да се добије изјава неког од кандидата са листе Александра Вучића, нико од ових политичара није био спреман да говори на ту тему. Неки су рекли да ће одговорити на питања, али су се предомислили.

Најспремнији за разговор на тему били су кандидати Студентске листе, али су своје виђење дали и имена из „Аутентичне деснице“ и „Европске Србије“, док су тему коментарисали и из Лиге социјалдемократа Војводине.

Кандидат за посланика на листи „Европска Србија“, председник Градског одбора Србија Центар у Зрењанину Игор Ковачић, каже да је уобичајено да на републичким изборима у фокусу буду „велике“ теме.

Он је става да се политичке странке у Србији, нажалост, понашају као трговци који понуду прилагођавају тренутној потражњи, те кампање не нуде најосновније одговоре грађанима. А када је реч о Војводини, најважније је, сматра овај покрајински посланик, да се заустави корупција у свим областима.

„Стуб будуће економије мора да буде пољопривреда, а тежиште индустрије морамо окренути од прљавих технологија и производње гума ка модерној прехрамбеној индустрији. То би директно помогло решавању другог горућег проблема – огромног одлива становништва. Кључна тема мора бити заустављање гашења села, што са собом носи и отварање пратећих проблема у здравству и школству. Наравно, питање пијаће воде на целој територији АП Војводине јесте једно од најургентнијих животних питања“, каже Ковачић.

Он понавља да Војводина јесте „Европа у малом“, због чега су изузетно важни добросуседски односи, регионална сарадња и слобода кретања.

Кандидат „Аутентичне деснице“ из Бечеја Ненад Томашевић наводи да су у контексту Војводине приоритети подршка пољопривреди, али и децентрализација и равномернији регионални развој, као и доступније и квалитетније здравство и осигурање.

Ту су и демографска обнова кроз подршку породицама и стварање услова за останак младих, посебно у селима и мањим срединама.

Међу приоритетима је издвојио и решавање проблема који непосредно утичу на свакодневни живот грађана, попут обезбеђивања здравствено исправне воде за пиће у Зрењанину.

Постоји и поглед са стране, један од њих је онај из Лиге социјалдемократа Војводине, која не учествује на изборима, али подржава Студентску листу. Портпарол Александар Мартон каже да је Војводина потпуно гурнута на маргину, а разлог за то лежи „у антивојвођанском наративу СНС-а и њихових радикалских ментора, који покрајину посматрају искључиво као политички плен и банкомат за финансирање владиних мегаломанских пројеката у Београду.“

Он указује на то да је СНС 2023. узео 450.000 гласова у Војводини, али да их нису добили на конто програма развоја Војводине, већ уценама, манипулацијом и медијским мраком. Његов став је да је Војводина економски деградирана, а њени грађани сиромашнији него икада.

„Стотине милиона евра се сваке године испумпавају из покрајине. Зато је кључна тема заустављање те пљачке, кроз политику расподеле зарађеног новца на ‘равне части’ – трећина држави, трећина покрајина и трећина локалним самоуправама“, указује Мартон.

Студентска листа: Питање Војводине заступамо на најбољи могући начин

На питања новинара из различитих градова одазвало се неколико кандидата са Студентске листе. То су учинили Владимир Ристић из Панчева, Саша Обрадовић из Инђије и Тибор Лазар из Сенте.

Саша Обрадовић каже да је Војводина на листи заступљена на најбољи могући начин, јер из сва три региона имају по неколико кандидата, ту су и кандидати из готово сваке заједнице, а заступљена су и различита занимања – од пољопривредника, преко ветерника, до наставника.

Ипак, у контексту Војводине издваја проблеме здравствене заштите у руралним срединама, пољопривреде и воде за пиће.

„Здравствена заштита је прилично слаба у руралнијим срединама, зато имамо план за нову систематизацију, давање подстицаја младим лекарима и обезбеђивање доступних лекова у свим деловима наше државе“, каже Обрадовић.

Указује на то да су пољопривреда и прехрамбена индустрија мотор развоја, али да се данас суочавају са озбиљним проблемима. Као илустрацију свега овога наводи случај када су пољопривредници просипали млеко због ниских цена откупа, монополског утицаја и неправедног тржишта.

Додаје да Студентска листа полази од става да пијаћа вода у 2026. години не сме бити привилегија, већ основно право сваког човека, и да се залаже за транспарентно управљање јавним средствима и одговорно трошење буџета.

Осим ових тема, Обрадовићев колега са листе, Владимир Ристић, издваја и питање положаја националних мањина, наглашавајући значај образовања на матерњем језику, очување културног идентитета, права на информисање и равноправног учешћа у јавном животу.

„Војводини нису потребна нова обећања, већ одговорне институције, развојна политика и слобода да своје огромне потенцијале коначно искористи“, сматра Ристић.

Тибор Лазар, кандидат из Сенте, теме којима се бави Студентска листа повезује са обновом владавине права.

Према његовим речима, досадашње владе нису се придржавале уставних одредби које се односе на финансирање Покрајине, због чега Војводина није добијала средства која јој по Уставу припадају.

Као другу важну тему издвојио је децентрализацију. Навео је да Студентска листа има план према којем би већи део средстава прикупљених кроз порезе остајао тамо где је и настао, што би локалним самоуправама дало већи простор за одлучивање, али и већу одговорност.

„Устав јасно уређује и положај Војводине, њену аутономију и њено финансирање. Полазна тачка програма будуће владе биће поштовање Устава, а од тога неће бити изузето ни питање Војводине“, закључује Лазар.