Све вести
Фото из чланка: Нова економијаИз Црне Горе ка Алта банци послато најмање 2,9 милиона евра
Преглед вести
Заједнички текст
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Цео упоредни текст29 само у једном
Текст из 2 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Још 29 реченица које преноси само по један медиј
Више од девет црногорских банака од почетка године до краја октобра обавило је 58 трансакција ка Алта банци у Србији, појединачно већих од 50.000 евра, саопштила је Централна банка Црне Горе (ЦБЦГ), пишу подгоричке Вијести.
Укупан износ није саопштен, али подаци ЦБЦГ показују да је реч о најмање 2,9 милиона евра, преноси агенција Бета.
Из ЦБЦГ су навели да су трансакције реализоване од 1. јануара до 31. октобра ове године, преко девет од укупно 11 банака које послују у Црној Гори.
Централна банка није могла да саопшти ко је уплаћивао новац, коме је био намењен и колики су били појединачни износи, позивајући се на законске одредбе о банкарској тајни.
По подацима ЦБЦГ, пошто су 25. октобра одржани посланички избори у Србији, није забележено значајније пребацивање новца из Алта банке у црногорски банкарски систем.
Од 26. до 31. октобра регистрована је само једна трансакција већа од 50.000 евра, повезана с клијентом Алта банке у Београду, а уплату је извршила компанија из Немачке на основу уговорених услуга.
ЦБЦГ је саопштила и да Алта банка у том периоду није повлачила депозите из Црне Горе и да је у тренутку отварања стечајног поступка имала депозит у само једној црногорској банци.
Народна банка Србије одузела је Алта банци дозволу за рад 30. октобра, а три дана касније ухапшен је њен власник, бизнисмен Давор Мацура.
Мацури је претходно, 14. октобра, забрањен улазак у Црну Гору из разлога националне безбедности, пошто је заустављен на подгоричком аеродрому.
Црногорска Централна банка је дан након забране уласка Мацури покренула поступак провере пословања његове компаније Алта Паy Гроуп, која је пружала платне услуге у Црној Гори.
Савет ЦБЦГ је 1. новембра донео одлуку о одузимању одобрења тој компанији, уз образложење да више нису испуњени законски услови који се односе на подобност власника квалификованог учешћа и пружање платних услуга.
Алта Паy Гроуп основана је у Црној Гори у октобру 2019. године, док јој је дозвола за пружање платних услуга издата у јануару 2024. године.
Из ЦБЦГ су навели да су пре издавања дозволе спроведене провере капитала, пословног модела, управљања ризицима и подобности оснивача, као и да тада нису добијене информације које би указивале на повезаност компаније или одговорних лица с прањем новца и финансирањем тероризма.
Централна банка је током пословања те компаније спровела три непосредне контроле, које су обухватиле извршавање плаћања, информациони систем и примену прописа о спречавању прања новца.
Због утврђених неправилности компанија је кажњена максималном законом предвиђеном новчаном казном, у висини од десет одсто њеног укупног годишњег прихода.
Из ЦБЦГ су појаснили да Алта Паy Гроуп није обављала међународне трансфере, већ искључиво плаћања и преносе новца унутар Црне Горе.
Компанија је платне услуге пружала преко мреже агената на 157 локација широм државе.
Одузимање дозволе не значи затварање локала, киоска и других објеката у којима су грађани користили те услуге, већ престанак могућности да преко њих обављају уплате у име Алта Паy Гроуп.
Ти објекти могу наставити редовно пословање, а платне услуге пружати преко других овлашћених институција, уколико испуне прописане услове.
Вијести су раније објавиле да су дугогодишње истраге пословања Мацуре и повезаних компанија указале на сумњиве финансијске токове, политичке и криминалне везе и могуће прикривене облике економског утицаја.
Амерички републикански конгресмен Џо Вилсон затражио је у октобру од државног секретара Марка Рубија увођење санкција Мацури и још тројици бизнисмена из Србије, због њихове повезаности с доскорашњом влашћу у тој земљи.
Народна банка Србије (НБС) упозорила је грађане да не уплаћују новац по сумњивим СМС порукама и мејловима који се шаљу у име АлтаПаy и Алта банке.
Наиме, НБС добила је информације од грађана који наводе да су добили СМС поруке у којима се као алфанумерички ИД пошиљаоца појављује назив "АлтаПаy".
Поједини грађаи навели су да добијају и СМС поруке са непознатих бројева у којима се позивају да измире своје обавезе по уговорима о кредиту на одређене бројеве рачуна у Банци Поштанска Штедионица.
"Указујемо грађанима и свим клијентима Алта банке ад Београд у стечају и Алта Гроуп доо Београд, да никако не врше уплате на основу оваквих или сличних СМС порука, или евентуално имејлова сличне садржине.
Грађани који имају кредите у Алта банци ад Београд у стечају ће благовремено добити јасне информације и упутства о даљем начину измиривања својих обавеза искључиво од Агенције за осигурање депозита, која је преузела управљање над банком", саопштили су из НБС.
Грађани који имају кредите одобрене од стране Алта банке ад Београд у стечају треба да сачекају обавештење Агенције за осигурање депозита о банци и броју рачуна на који ће убудуће плаћати своје обавезе по уговору о кредиту и никако не треба да поступају по сумњивим СМС порукама непознатих пошиљалаца, нити евентуално имејловима истог типа.
Народна банка Србије одмах је обавестила банку Поштанска штедионица а.д.
Београд како би предузела одговарајуће мере у вези са рачуном који се наводи у једној од тих СМС порука у коју смо имали увид, уз захтев да та банка предузме појачане мере контроле сумњивих трансакција, односно прилива.
