Након напада Хамаса 7. октобра 2023, истрага се усмерава на питање: да ли је овај новац учврстио Хамас на власти и омогућио крвави масакр? Израел је јавно критиковао Катар, док је приватно заговарао наставак… Цео текст
Након напада Хамаса 7. октобра 2023, истрага се усмерава на питање: да ли је овај новац учврстио Хамас на власти и омогућио крвави масакр?
Израел је јавно критиковао Катар, док је приватно заговарао наставак финансирања
Док су се израелски бирачи спремали за данашње изборе, тамошњи премијер Бењамин Нетањаху покушавао је у кампањи да се одбрани и дистанцира од једне од најспорнијих одлука своје власти: одобрења да Катар током више од деценије упумпа скоро две милијарде долара у Појас Газе под контролом палестинске милитантне групе Хамас.
До сада необјављени поверљиви документи до којих је дошао магазин "Тајм", укључујући писма највиших израелских безбедносних званичника катарским лидерима, откривају да је Израел не само охрабривао, већ и играо директну улогу у шеми плаћања која је била знатно шира него што је Нетањаху икада јавно признао.
Нетањахуова влада је још 2012. године преузела посредовање у катарским исплатама Гази, које су започеле након што је Хамас силом преузео контролу над палестинском енклавом 2007. Према анализи достављеној израелским министрима, а коју је пренео лист "Харец", Катар је до 2018. у Газу послао око 1,1 милијарду долара за хуманитарну помоћ, гориво и плате службеника. Исте те године, пошто су поједини израелски политичари јавно оптужили Катар за финансирање Хамаса, власти у Дохи затражиле су званичне писане гаранције и потврде договора који је требало да спречи хуманитарни колапс међу цивилима.
Писмо које би Нетањаху радо спалио
Размере израелског саучесништва у овим трансферима осликава писмо из 2020. које је Јоси Коен, тадашњи шеф израелске обавештајне службе Мосад, послао катарском емиру Тамиму бин Хамаду Ал Танију.
"Ово је заиста изузетна прилика да изразим нашу дубоку захвалност за хуманитарну помоћ коју је Катар протеклих година обезбедио Појасу Газе. Несумњиво је да су ови хуманитарни напори одиграли пресудну улогу у побољшању ситуације у Гази и очувању стабилности и безбедности у целом региону", навео је тада први човек израелске обавештајне службе.
Шему финансирања подржавале су узастопне израелске владе, палестински представници, администрације тадашњег и садашњег председника Џоа Бајдена и Доналда Трампа, УН и европске силе. Међутим, прилив новца из Катара попримио је потпуно другачије значење након 7. октобра 2023, када су терористи Хамаса упали на југ Израела, побили око 1.200 људи и киднаповали 251 таоца. Највећи безбедносни дебакл у историји земље отворио је мучно питање: да ли је ова финансијска инфузија заправо одржала Хамас на власти и омогућила му да изведе крвави масакр?
"Ако је било који цент стигао до Хамаса, одговорност је искључиво на Израелу"
У Дохи не крију огорчење оптужбама израелских политичара да је Катар финансирао најмасовније убиство Јевреја од Холокауста.
- Сва наша финансијска помоћ Гази ишла је палестинским грађанима кроз механизме усаглашене са израелским властима и међународним партнерима. Новац, храна, лекови и гориво пролазили су кроз територију Израела пре уласка у Газу. Катар ништа није испоручивао директно; ми смо обезбеђивали средства, а дистрибуцију су спроводиле агенције Уједињених нација у координацији са Израелом. Ако је било који цент стигао до Хамаса, одговорност је искључиво на Израелу, који је тај систем створио и њиме управљао - рекао је "Тајму" портпарол Међународне медијске канцеларије Катара.
Критичари већ годинама тврде да је Нетањаху свесно одржавао Хамас на власти како би Палестинци остали трајно подељени између исламистичких милитаната у Гази и секуларног Фатаха који под вођством Махмуда Абаса управља Западном обалом. Тиме је, наводе они, заувек сахрањена могућност јединственог палестинског руководства и стварања независне државе.
Нетањахуова рачуница била је цинична: новац ће дати Хамасу "нешто што може да изгуби", што ће га држати под контролом док Израел склапа историјске споразуме са арапским светом игноришући палестинско питање. Уместо тога, баш у тренуцима када је Израел био на прагу историјског договора са Саудијском Арабијом, уследио је напад који је запалио цео Блиски исток.
Двострука игра која је разбеснела Доху
Нетањахуов кабинет одбио је да коментарише ова сазнања.
- Био је то огроман политички промашај рођен из наводно добрих намера, који је одржавало неколико премијера. Али Нетањаху је, без икакве сумње, био у самом епицентру: он је заговарао и убрзавао тај програм, његова влада је њиме управљала, и данас као друштво знамо да такву грешку више никада не смемо поновити - изјавио је бивши високи израелски званичник одбране.
Ипак, Израел је играо двоструку игру која је разбеснела Доху: јавно су нападали Катар да финансира терористе, а иза затворених врата преклињали катарске емире да обнове уплате. Како би се осигурао, Катар је 2018. године тражио црно на бело - потписан трилатерални споразум између Катара, Израела и Уједињених нација.
Израелска влада била је толико решена да одржи финансирање да су, када је палестински председник Махмуд Абас 2018. године укинуо исплате радницима у Гази, израелски безбедњаци лично у коферима преносили катарски кеш преко границе право у енклаву. Тадашњи министар образовања Нафтали Бенет јавно је побеснео назвавши те исплате "рекетом и плаћањем за заштиту", али Нетањаху није одустајао.
Преписка до које је дошао "Тајм" открива да су Нетањахуови најближи сарадници у тајности чинили све да спасу договор.
Само две недеље пре масакра 7. октобра, актуелни директор Мосада Дејвид Барнеа лично је отпутовао у Доху и молио Катар да продужи финансирање за још два месеца. Катарски домаћини су пристали, али су га упозорили да је то последњи пут јер су тензије са десничарским министрима у Израелу прешле сваку границу. Израелци су веровали да тиме купују време и држе контролу над ситуацијом. Тајминг је био фаталан - 14 дана касније, Хамас је покренуо напад.
Оптужбе на рачун Нетањахуа додатно поткрепљују његове речи из 2019, када је на затвореном састанку посланика партије Ликуд изјавио: "Свако ко жели да спречи стварање палестинске државе мора да подржи јачање Хамаса и пребацивање новца Хамасу. То је део наше стратегије - да изолујемо Палестинце у Гази од оних на Западној обали".
Нетањаху је ове наводе потом демантовао, тврдећи да је желео само да спречи епидемије и хуманитарни колапс. Међутим, израелска јавност је на ногама, нарочито због афере "Катаргејт", где се Нетањахуови најближи сарадници сумњиче да су чак и месецима након 7. октобра узимали новац од Катара како би водили кампању у корист те заливске монархије.
(Тиме)