Велика излазност могла би да обележи ванредне парламентарне изборе у недељу, 25. октобра, а уједно и да пружи јаснију слику расположења грађана и покаже у којој мери су спремни да кроз изборни процес утичу на… Цео текст
Велика излазност могла би да обележи ванредне парламентарне изборе у недељу, 25. октобра, а уједно и да пружи јаснију слику расположења грађана и покаже у којој мери су спремни да кроз изборни процес утичу на будућност Србије. Политиколог Александар Ивковић каже за Нову да очекује да би на биралишта могао да изађе рекордан број грађана, који ће искористити своје бирачко право и одлучивати о саставу новог сазива Народне скупштине. Према његовој процени, излазност би могла да премаши досадашњи рекорд парламентарних избора који износи 61 одсто.
Грађани Србије у недељу, 25. октобра, излазе на ванредне парламентарне изборе на којима ће бирати нови сазив Народне скупштине. На гласачком листићу, грађани ће бирати између 18 изборних листа. Изборна тишина почела је у поноћ, чиме је окончана вишенедељна кампања изборних актера за подршку бирача.
Једно од кључних питања које се постављало током кампање јесте колико грађана ће искористити своје бирачко право и какав би утицај излазност могла да има на коначан изборни резултат. Током претходних недеља, јавност је грађане често позивала да у што већем броју изађу на гласање.
Управо зато се излазност намеће као један од кључних фактора ових избора, који се одржавају након две године обележене политичком кризом и друштвеним тензијама. Резултат гласања показаће не само коме су грађани указали поверење већ и у којој мери су успели да мобилишу своје бирачко тело, што би могло да доведе до јасне слике у каквом стању је друштво у Србији.
У томе се слаже и политиколог Александар Ивковић.
Зашто је велика излазност важна?
“На овим изборима се очекује повећана излазност, и готово сам сигуран да ће она премашити претходни рекорд кад је реч о парламентарним изборима, а који је износио 61 одсто. Рекорд излазности на председничким изборима је 68 одсто (други круг 2008. године између Бориса Тадића и Томислава Николића), што би већ било амбициозније очекивати, али ме не би зачудило да се проценат приближи том броју. Треба имати и у виду да излазност која је виша од 60 одсто по бирачком списку у Србији заправо значи "реалну" излазност од преко 70 одсто, у односу на број људи који је заиста присутан у Србији”, каже Ивковић за Нову.
Према његовим речима, велика излазност углавном значи да грађани сматрају да се на њима одлучује о веома важном питању о правцу земље.
“На пример, тако је било и те 2008. године на председничким изборима, или раније 2000. године на изборима за председника Савезне Републике Југославије. Верујем да је и овај пут тако, и да је перцепција о пресудном значају ових избора прилично раширена, чему такође доприноси снажна поларизација у друштву. Видели смо, у ИРИ-јевом истраживању које је спроведено у мају, да је већ тада, када се није знало када ће избори бити одржани, чак 68 одсто грађана било сигурно да ће изаћи на изборе (то је категорија поменуте "реалне" а не званичне излазности), док је још 15 одсто рекло да би вероватно изашло”, објашњава саговорник Нове.
Ивковић оцењује да, када се погледају претходне две године, није изненађење да највећи број грађана сматра да треба да да свој суд о ситуацији у Србији.
“Генерално гледано, висока излазност је увек добродошла за легитимитет избора и легитимитет будућих институција, мада тај легитимитет не зависи само од тог фактора, већ и од начина на који су избори спроведени. Макар ће, поред бројних проблема изборног процеса који бележе посматрачи попут ОДИХР-а, ови избори садржати и један такав демократски елемент”, закључује Ивковић.
Број гласача из дијаспоре никад већи
Колико су ови избори важни, показује и број грађана у дијаспори који су се пријавили за гласање на изборима у Србији.
Тај број је вишеструко порастао у односу на изборе 2023. године, посебно у Немачкој, где се утростручио, и Аустрији. Значајан раст бележе и БиХ, САД, Швајцарска, Италија, Шведска и Норвешка.
У Немачкој је регистровано више од 18.000 бирача, али је отворено само осам бирачких места, од којих шест има више од 2.000 пријављених. У БиХ је број бирача порастао са око 13.000 на готово 20.000, уз 10 нових бирачких места.
Раст је забележен и у другим европским земљама, укључујући Француску, Словенију, Црну Гору, Уједињено Краљевство, Холандију и Шпанију. У Аустралији су први пут отворена два бирачка места, док у Бугарској, Румунији, Турској и Словачкој овог пута неће бити гласања.
Колика је излазност била претходних година
На ванредним парламентарним изборима у Србији одржаним 17. децембра 2023. године гласало је укупно 3.820.746 грађана, што је излазнот од нешто више од 58 одсто.
С друге стране, на савезним изборима одржаним 24. септембра 2000. године, према званичним подацима које је прихватио Уставни суд и који су објављени у коначним резултатима, гласало је укупно 4.916.920 бирача (излазност од 71,55 одсто од укупно 6.871.595 уписаних у бирачки списак).
Како функционише гласање
У недељу, 25. октобра, бирачи гласају на бирачком месту које им је одређено према пребивалишту. Бирачка места се отварају у 7 сати, а затварају у 20 часова. За гласање је потребан важећи идентификациони документ, односно лична карта или пасош.
По доласку бирач се идентификује пред бирачким одбором, који проверава да ли је уписан у бирачки списак, а затим потписује списак и добија гласачки листић. Гласа тајно, иза паравана, тако што заокружује редни број испред изабране листе или кандидата. Листић затим убацује у гласачку кутију. Нико не сме да утиче на његову одлуку нити да види за кога гласа.
По затварању биралишта, бирачке одборе чекају бројање гласова и састављање записника, а подаци се прослеђују изборној комисији. Први незванични резултати обично стижу у току вечери. Коначне резултате званично објављује надлежна изборна комисија, након чега следе рокови за приговоре и формирање нових органа власти.
(Нова.рс)