У среду, 4. новембра, са почетком у 14 часова, почела је конференција Студентске листе, на којој се говори о актуелним питањима од значаја за финансијску и енергетску стабилност Србије.
Студенткиња Маја Петровић са Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду отворила је конференцију речима:
- Грађани Србије су јасно рекли у каквој држави желе да живе и нама су дали поверење да управљамо њеном будућношћу. Из тог разлога сматрамо да наша дужност према грађанима не почиње даном уласка у кабинете, већ је почела још када су пребројани гласови.
Нажалост, сведоци смо да одлазак досадашњег режима прате промене у различитим областима наше државе и привреде. Од финансијског и банкарског сектора, преко енергетског система, па све до нафтног и гасног сектора.
Постоје јасни показатељи да одлазећа власт, угрожена губитком политичке моћи, одлаже решавање проблема, или их чак свесно и намерно оставља нерешеним, како би одговорност пребацила на нову власт. Међутим, нећемо дозволити да грађани Србије испаштају због неодговорног управљања државом и њеним ресурсима за последњих 14 година.
Данас представљамо наш став и хитне захтеве по питању три кључна стуба националне и финансијске безбедности: банкарског сектора, функционисања Електропривреде Србије и стања у сектору нафте и гаса.
Емир Зилџовић говори о банкарском сектору
- Као што већ знате, Народна банка Србије одузела је 30. октобра 2026. године дозволу за рад Алта банци због поткапитализованости и неликвидности банке.
Међутим, проблеми у пословању Алта банке нису настали преко ноћи и захтевају темељну истрагу.
Постоје индиције да је овакво стање последица изостанка благовремене реакције регулатора и руководства Народне банке Србије, предвођене гувернерком Јоргованком Табаковић, као и нереаговања тужилаштва и незамрзавања коруптивно стечене имовине
По питању стабилности финансијског система постоје законити начини да се спречи даље изазивање нестабилности и апелујемо да се они предузму како би се очувала финансијска стабилност у овом моменту:
Појачано праћење ликвидности свих банака које послују у Србији.
Спремност Народне банке Србије да обезбеди инструменте ликвидности (новчана средства) свим банкама које солвентно и квалитетно послују, како би се очувала стабилност здравог дела банкарског система.
Предузимање привремених мера у банкама за које се утврди да постоји намера да се доведу у неликвидну позицију.
Брза реакција надлежних органа и тужилаштва, како би се утврдила индивидуална одговорност за злоупотребе, корупцију и мањак надзора.
Благовремено обавештавање јавности о предузетим радњама у циљу очувања финансијске стабилности.
По питању Алта банке:
Проблеми Алта банке захтевају детаљну истрагу вишегодишњег пословања. Банка је у јуну 2026. пријавила НБС адекватност капитала од 17,92%, знатно изнад законског минимума. Неопходно је утврдити како је дошло до погоршања финансијског стања, да ли су финансијски извештаји верно приказивали ризике и да ли је НБС правовремено реаговала.
Имовина Алта групе мора бити предмет провере. Захтевамо испитивање свих већих кредита повезаним лицима, датих гаранција и могућности наплате потраживања или повраћаја незаконито пренетих средстава, како би се максимално заштитили депоненти и повериоци.
Мора се утврдити ко је одлучивао о новцу јавних предузећа. Посебно захтевамо објашњење одлуке да се наплата рачуна Електропривреде Србије од јула 2025. пребаци на Алта банку, као и услова под којима су ЕПС и друга јавна предузећа пословала са Алта групом.
Одговорност мора бити индивидуална и потпуна. Захтевамо независну анализу кредитног портфеља и објављивање хронологије надзорних мера НБС, како би се раздвојила одговорност власника, менаџмента и регулатора. Уколико се утврде кривична дела, одговорни морају бити процесуирани, уз казне које за најтеже облике појединих злоупотреба достижу од 10 до 12 година затвора.
Данас понављамо позив за све домаће и међународне банке које послују у Србији, као и њихове матичне институције, да појачају надзор и контролу прекограничних финансијских трансакција и потенцијалних одлива капитала из земље.
Посебно апелујемо да се међународна плаћања, нарочито она која укључују јавна средства, државна предузећа и јавне институције, извршавају искључиво у складу са важећим прописима, уз одговарајућу документацију, доказ о основу плаћања и потврду о испуњености уговорних обавеза.
Верујемо да ће банкарски сектор наставити да поступа у складу са највишим стандардима професионалне одговорности, у интересу финансијске стабилности Србије, њених грађана и међународних партнера.
Одлазећи режим је преко себи блиских људи показао да су спремни да угрозе читав систем, јер су гневни на грађане због губитка избора. Предузећемо све потребне мере како бисмо очували банкарски систем и позивамо НБС и све друге институције да активно учествују у овом процесу.
А грађане позивамо да остану смирени, али исто тако и све аналитичаре, стручњаке и оне који се представљају као такви, да не шире непроверене и нетачне информације у циљу изазивања панике.
За нас ово није питање политике, већ питање државе и њених грађана.
Стеван Цветићанин прича о стању енергетике:
- Данас се обраћамо јавности са позиције политичког актера који је спреман да у наредном периоду преузме пуну одговорност за управљање државом. Сматрамо својом апсолутном дужношћу да отворимо питања од суштинског јавног значаја и затражимо потпуно, хитно и транспарентно преиспитивање пословања Електропривреде Србије.
Ово нису политичка, већ животна питања од непосредног значаја за сваког човека у овој земљи.
Пре свега, неопходно је осврнути се на стање електроенергетског система. Чињеница је да је наш енергетски систем у великој мери застарео и да се значајно ослања на термоелектране као основни извор производње електричне енергије, док хидроелектране представљају важан део укупног производног капацитета. Период ниског водостаја река додатно је ограничавао производњу хидроелектрана, што је још једном указало на рањивост система и недостатак адекватне енергетске стратегије.
Поред тога, дотрајалост опреме, недовољно улагање у одржавање и изостанак благовремених ремонта доводе у питање поузданост производних капацитета. Као пример издваја се термоелектрана Костолац блока А2 који није у функцији и ТЕНТ Б2 чији се капитални ремонт већ две године одлаже и ради смањеним капацитетом.
Зато постављамо сасвим легитимно питање: у каквом су стању електране у Србији и зашто се неопходна средства не улажу првенствено у одржавање и модернизацију постојећих енергетских капацитета? Да ли је могуће да се у тренутку када се суочавамо са озбиљним изазовима у енергетском сектору приоритет даје пројектима попут националног стадиона, док нам значајни производни капацитети остају ван функције?
Јасно је да потребе за електричном енергијом морамо надокнађивати увозом. То са собом носи озбиљне финансијске последице, посебно уколико се увоз обавља по неповољним тржишним ценама. Према информацијама којима располажемо, извршен је ребаланс буџета како би се обезбедила додатна средства за покривање конзума до краја године. Међутим, поставља се питање да ли су та средства довољна и за који временски период?
Као власт која је претходних 14 година управљала енергетским системом, актуелно руководство мора да преузме одговорност и одговори на неколико кључних питања. Зашто је електроенергетски систем запуштен? Зашто се јавности не саопштавају потпуне и благовремене информације о стању производних капацитета? Да ли ЕПС располаже довољним финансијским средствима за стабилно пословање и обезбеђивање потребних количина електричне енергије?
Јавност има право да зна у каквом је стању једно од најважнијих јавних предузећа у земљи, какви су ризици за снабдевање електричном енергијом и да ли постоје реалне могућности за појаву додатних трошкова или евентуалних рестрикција.
Проблеми се прећуткују, а одлагање њиховог решавања оставља се будућем руководству, како би се одговорност за последице дугогодишњег лошег управљања накнадно приписала новој власти. Такав сценарио не сме бити дозвољен. Институције и кључни ресурси државе још увек су у рукама актуелне власти. Самим тим, одговорност за њихово тренутно стање не може се пребацивати на некога ко још није преузео управљање. Грађани Србије заслужују да знају како је до овакве ситуације дошло и какве су последице одлука које су доношене претходних година. Министарка рударства и енергетике, Дубравка Ђедовић Хандановић, као и руководство Електропривреде Србије, имају обавезу да отворено и транспарентно говоре о стању у овом предузећу, постојећим проблемима и ризицима са којима би се грађани могли суочити.
Партократија је током претходне деценије озбиљно нарушила институције и јавна предузећа у Србији. Иако наша земља располаже стручним и компетентним људима у области енергетике, партијски интереси су често стављани испред струке. Уместо да се одлуке доносе на основу знања, искуства и професионалних стандарда, пресудну улогу имали су интереси појединаца и политичких структура. Такав однос према струци довео је до нарушавања професионалног интегритета запослених, обесхрабривања квалитетних кадрова и ограничавања могућности за развој.
Енергетска независност није циљ који се може остварити преко ноћи.
То је дуготрајан процес који захтева стратегију, озбиљна улагања и, пре свега, одговорне, компетентне и квалификоване људе. Желимо систем у којем ће знање и професионални интегритет бити основни критеријуми за напредовање, а не страначка припадност. Систем који ће младим стручњацима пружити перспективу да остану у Србији, развијају своје потенцијале и својим знањем доприносе развоју предузећа која управљају нашим најважнијим националним ресурсима.
За крај, позивамо Дубравку Ђедовић Хандановић и руководство Електропривреде Србије да изађу пред јавност и отворено саопште какво је стварно стање у овом предузећу, са каквим се проблемима суочава и какве су пројекције пословања и производње до краја године.
Грађани Србије имају право да знају да ли је снабдевање електричном енергијом сигурно и да ли нас, и ако да, какве последице очекују у наредном периоду.
Пратите нас и путем Андроид или иОС апликација
Претходна вест
