Хрватски званичници су, након победе Студентске листе на ванредним парламентарним изборима у Србији, изнели низ очекивања од будуће власти у Београду, стављајући у први план питања ратних дешавања током деведесетих… Цео текст
Хрватски званичници су, након победе Студентске листе на ванредним парламентарним изборима у Србији, изнели низ очекивања од будуће власти у Београду, стављајући у први план питања ратних дешавања током деведесетих година, несталих лица, отварања безбедносних архива и процесуирања ратних злочина. Из Загреба поручују да промена власти у Србији треба да буде праћена и променом односа према прошлости, односно прихватањем одговорности за оно што хрватски званичници називају „великосрпском агресијом на Хрватску“.
Председник Хрватског сабора Гордан Јандроковић изјавио је да очекује да ће нова политичка ситуација у Србији отворити простор за преиспитивање догађаја из деведесетих година, али је истовремено признао да је још рано за процене о томе какву ће политику водити будућа влада.
Одговарајући на питање новинара да ли ће Србија након избора показати већу спремност за сарадњу у расветљавању судбине несталих и процесуирању ратних злочина, Јандроковић је рекао да треба сачекати конкретне потезе нових власти.
Он је указао да поједини представници победничке Студентске листе, када говоре о односима са Хрватском, и даље истичу постојање различитих погледа на догађаје из деведесетих година.
„Само је једна историјска истина. Ми то јако добро знамо. Надам се да ће тамо ипак доћи до анализе онога што се догађало у деведесетим годинама, да ће прихватити одговорност за оно што се догађало“, изјавио је Јандроковић уочи седнице Председништва Хрватске демократске заједнице (ХДЗ).
Председник Сабора ипак је нагласио да се о будућем правцу српске политике не може судити искључиво на основу изборног резултата, већ да треба сачекати формирање нових институција.
„Видећемо када именују премијера, министре, како и у којем смеру ће Србија ићи“, поручио је Јандроковић, оценивши да је резултат парламентарних избора био очекиван.
Медвед тражи отварање српских безбедносних архива
Још конкретније захтеве будућој власти у Београду упутио је потпредседник Владе Хрватске и министар хрватских бранитеља Томо Медвед, који је затражио отварање архива и достављање документације коју Загреб, према његовим речима, безуспешно тражи већ десет година.
Медвед је позвао представнике победничке Студентске листе да, након конституисања нове власти, омогуће приступ архивској грађи која се раније налазила у надлежности Службе државне безбедности, а данас је, како тврди, у поседу безбедносно-обавештајних структура Србије.
Он је затражио да нова власт достави Хрватској документа и информације које су, према његовим наводима, хрватске институције више пута тражиле током претходне деценије.
„Нека то буде јасан искорак у односу на све оно чему смо сведочили у последњих толико година и нека на тај начин покажу да су спремни да се суоче са својом улогом у великосрпској агресији на Хрватску“, поручио је Медвед.
Поред отварања архива, хрватски министар очекује и наставак процесуирања лица одговорних за ратне злочине, пренели су хрватски медији.
Његове поруке показују да Загреб намерава да питања ратне прошлости, несталих лица и приступа архивској документацији постави међу приоритете у односима са новом српском владом.
Пленковић већ разговарао са Илијом Срдановићем
Изјавама Јандроковића и Медведа претходио је телефонски разговор хрватског премијера Андреја Пленковића са Илијом Срдановићем, носиоцем победничке листе „Студентска листа – Студенти побеђују“.
Пленковић је потврдио да је контактирао Срдановића како би му честитао изборну победу, изразивши очекивање да ће након конституисања нових власти доћи до побољшања односа Србије и Хрватске.
Разговор је одржан након ванредних парламентарних избора 25. октобра, на којима је Студентска листа остварила победу над коалицијом коју је предводио Александар Вучић.
Пленковићев контакт са Срдановићем представља један од првих политичких сигнала Загреба упућених победницима избора у Србији, док су истовремено други високи хрватски функционери јавно прецизирали очекивања од будуће власти.
Тако су се, свега два дана након гласања, у први план односа Загреба према новој политичкој већини у Србији нашла питања историјске одговорности, ратних злочина и документације безбедносних служби.
Иако Пленковић најављује могућност бољих билатералних односа, изјаве Јандроковића и Медведа показују да хрватска страна од победника избора очекује конкретне потезе у областима које су деценијама међу најосетљивијим питањима у односима две државе.
Остаје да се види какав ће став према овим захтевима заузети будући премијер и министри Србије, посебно имајући у виду да су различита тумачења ратова деведесетих година и до сада била једна од главних тачака неслагања Београда и Загреба.
