
Реченице које преносе сви медији.
Истодобно су на банковним рачунима имали 43.9 милијарди еура депозита, показују најновији подаци Хрватске народне банке (ХНБ). То је повећање од 4.7 милијарди еура у односу на рујан прошле године.
Годишњи раст кредита притом је успорио с 10.2 посто крајем липња на 9.5 посто крајем рујна. Од укупно 29.6 милијарди еура кредита кућанствима, 15 милијарди односило се на стамбене кредите, а 11.6 милијарди на готовинске ненамјенске кредите.
Од тога се 6.2 милијарде односило на кредите за обртна средства, а 7.7 милијарди на кредите за инвестиције. У односу на рујан прошле године кредити подузећима порасли су за 1.6 милијарди еура, односно 9.7 посто.
Годишњи раст инвестицијских кредита остао је непромијењен на 9.8 посто. Раст кредита за обртна средства успорио је с 10.6 на 10.3 посто, док је раст осталих кредита убрзао с 8.5 на девет посто.
Текст из 2 чланка. 8 реченица преносе сви, у 8 се разликују.
ХРВАТСКИ грађани крајем рујна ове године имали су укупно 29.6 милијарди еура кредита, што је 2.9 милијарди еура више него годину раније.
Истодобно су на банковним рачунима имали 43.9 милијарди еура депозита, показују најновији подаци Хрватске народне банке (ХНБ).
Укупни кредити грађанима, подузећима и осталим домаћим секторима крајем рујна износили су 53.9 милијарди еура.
Аутор: Ј.Л./ХРТ/Хина
Кредити кућанствима на крају рујна 2026. износили су 29,6 милијарди еура, уз раст на годишњој разини за 2,9 милијарди еура, показују најновији подаци Хрватске народне банке (ХНБ).
То је повећање од 4.7 милијарди еура у односу на рујан прошле године.
Годишњи раст кредита притом је успорио с 10.2 посто крајем липња на 9.5 посто крајем рујна.
Од укупно 29.6 милијарди еура кредита кућанствима, 15 милијарди односило се на стамбене кредите, а 11.6 милијарди на готовинске ненамјенске кредите.
Годишњи раст кредита грађанима благо је успорио, с 11 посто крајем липња на 10.9 посто крајем рујна.
Раст стамбених кредита успорио је с 13 на 12.5 посто, а осталих кредита с 8.2 на 6.3 посто.
Истодобно је раст готовинских ненамјенских кредита убрзао с 9.2 на 10.2 посто, наводе из ХНБ-а.
Подузећима одобрено 18.5 милијарди еура кредита
Кредити нефинанцијским друштвима, односно подузећима, крајем рујна износили су 18.5 милијарди еура.
Од тога се 6.2 милијарде односило на кредите за обртна средства, а 7.7 милијарди на кредите за инвестиције.
У односу на рујан прошле године кредити подузећима порасли су за 1.6 милијарди еура, односно 9.7 посто.
Годишњи раст инвестицијских кредита остао је непромијењен на 9.8 посто.
Када је ријеч о кредитима нефинанцијским друштвима, они су у односу на крај лањског рујна порасли за 1,6 милијарди еура или 9,7 посто.
Раст кредита за обртна средства успорио је с 10.6 на 10.3 посто, док је раст осталих кредита убрзао с 8.5 на девет посто.
Текст се наставља испод огласа
Грађани на рачунима имају 43.9 милијарди еура
ХНБ је објавио и податке о депозитима.
Крајем рујна укупни депозити домаћих сектора износили су 73.8 милијарди еура, што је 4.7 милијарди еура или 6.8 посто више него годину раније.
Депозити кућанстава порасли су за 2.2 милијарде еура, односно 5.2 посто, док су депозити нефинанцијских друштава повећани за 1.4 милијарде еура или 7.7 посто.
Грађани су крајем рујна имали укупно 43.9 милијарди еура депозита, подузећа 19.5 милијарди, а опћа држава 7.3 милијарде еура.
Највећи дио укупних депозита чинили су преконоћни депозити, који укључују новац доступан на рачунима без уговореног рока орочења.
Њихова укупна вриједност износила је 53.9 милијарди еура.
Од тога су грађани имали 34.1 милијарду еура, подузећа 14 милијарди, а опћа држава 4.2 милијарде еура.
Грађани имају све мање ороченог новца
Укупни орочени депозити износили су 19.9 милијарди еура.
Грађани су имали 9.9 милијарди еура орочених депозита, а подузећа 5.5 милијарди.
Годишњи раст укупних преконоћних депозита успорио је с 8.9 посто крајем липња на 8.5 посто крајем рујна.
Код кућанстава забиљежено је једнако успоравање, док је раст преконоћних депозита подузећа убрзао с 5.5 на шест посто.
С друге стране, годишњи раст укупних орочених депозита убрзао је с 1.6 посто крајем липња на 2.4 посто крајем рујна.
Притом је раст орочених депозита подузећа успорио с 15.7 на 12.3 посто, док се пад орочених депозита грађана повећао с 3.5 на 4.6 посто.
Из ХНБ-а објашњавају да је убрзање раста укупних орочених депозита стога у цијелости посљедица кретања депозита осталих сектора.
Знате ли нешто више о теми или желите пријавити грешку у тексту?
деск@индеx.хр или кликом
Атрактивне фотографије и видее плаћамо.
Желите радити на Индеxу?
Вијести ХРТ-а пратите на својим паметним телефонима и таблетима путем апликација за иОС и Андроид.
Пратите нас и на друштвеним мрежама Фацебоок, Тwиттер, Инстаграм, ТикТок и YоуТубе!
Ауторска права - ХРТ © Хрватска радиотелевизија.
хрт.хр није одговоран за садржаје екстерних извора