Све вести
Фото из чланка: ИнсајдерХиљаде Израелаца на завршном протесту против Нетањахуа и владе Израела уочи избора
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Хиљаде Израелаца на завршном протесту против Нетањахуа и владе Израела уочи избора Хиљаде Израелаца окупиле су се данас на завршном протесту против израелског премијера Бењамина Нетањахуа и његове владе уочи избора у Израелу, који ће бити одржани у уторак, јављају агенције.
Учесници протеста позвали су на формирање истражне комисије која би испитала пропусте у безбедности који су претходили нападу палестинске милитантне групе Хамас 7. октобра 2023. године, након којег је избио рат у Гази, преноси АП. Нетањахуов ривал Гади Ајзенкот из странке Национално јединство, присуствовао је скупу, који је подсетио на раније недељне протесте одржаване са захтевом за ослобађање талаца одведених у Газу, наводи агенција.
Цео упоредни текст78 само у једном
Текст из 2 чланка. 4 реченице преносе сви, у 3 се разликују.
Још 53 реченице, само Курир
ТЕСНО У ИЗРАЕЛУ ПРЕД ИЗБОРЕ: "Биби" упозорава на експлозију иранске атомске бомбе у Тел Авиву, док му опозиција дише за вратом, Ајзенкот се опасно приближио
- Избори у Израелу су пропорционални, а цензус од 3,25 одсто може пресудно да утиче на расподелу мандата
- Нетањаху се ослања на десне и ултраортодоксне јеврејске странке, док опозиција покушава да окупи довољно странака за владу
Израелци 27. октобра излазе на парламентарне изборе, прве од смртоносног напада Хамаса 7. октобра 2023. године, који је потресао земљу и изазвао кризу наБлиском истоку, након чега је Израел ушао у ратове у Гази, Либану и са Ираном.
Иако су анкете раније говориле да би премијер Бењамин Нетањаху могао да изгуби изборе, политички систем Израела је сложен и фрагментисан, па би и мање странке могле да одлуче ко ће формирати следећу владу.
Два дана пре гласања, четири најновије анкете показују сличну слику: странка "Јашар" Гадија Ајзенкота води испред "Ликуда" премијера Бењамина Нетањахуа, али ниједан од два главна политичка блока нема довољну подршку да обезбеди већину у Кнесету, који има 120 посланика.
Како се изборна кампања приближава крају, борба за прелазак изборног цензуса од 3,25 одсто могла би значајно да утиче на расподелу мандата и однос снага у будућем сазиву парламента.
Поређење четири анкета објављених током викенда, као и њихових просечних резултата, показује да ни Нетањаху ни његови политички противници за сада немају јасан пут до формирања владе.
Нетањахуов блок губи подршку, Ајзенкот води, али нема већину
Према последњој анкети листа "Марив" уочи избора, опозициони блок промена ојачао је на 54 мандата, док блок који подржава Нетањахуа има 48. До промене је дошло након што странка "Народ Израела", коју предводи Офер Винтер, није успела да пређе изборни цензус.
Према истраживању, освојила је три одсто гласова, што је испод потребних 3,25 одсто.
Анкета показује да су "Уједињени јудаизам Торе" и "Оцма Јехудит" изгубили по један мандат, док су "Ликуд", "Шас" и "Религијска ционистичка партија" добили по један.
Укупно гледано, Нетањахуов коалициони блок изгубио је три мандата у односу на истраживање од прошле недеље.
Међу опозиционим странкама, највећу промену забележила је партија "Бјахад" бившег премијера Нафталија Бенета, која је добила два мандата и сада има 15. Демократе, које предводи Јаир Голан, повећале су подршку за један мандат, на укупно 10. Ајзенкотова странка "Јашар" остала је на 21 мандату, док "Израел наш дом", на чијем је челу Авигдор Либерман, има осам.
Заједничка листа "Странке резервиста" и "Економске партије", коју предводе бивши министар комуникација Јоаз Хендел и економиста Јарон Зелекха, једва прелази цензус и осваја четири мандата.
Анкета телевизије "Канал 13" даје Нетањахуовом блоку 50 мандата, а опозиционом блоку промена 54. Ајзенкотова странка "Јашар" налази се на првом месту са 22 мандата, испред Нетањахуовог "Ликуда", који има 19. Бенетова странка "Бјахад" заузима треће место са 14 мандата, стоји у анкети "Канала 13".
Дакле, према последњим анкетама објављеним између 23. и 25. октобра 2026. године, три политичара чије странке имају највећу подршку су:
1. Гади Ајзенкот - његова странка "Јашар" има просечно око 22 мандата.
2. Бењамин Нетањаху - његов "Ликуд" има око 19-21 мандат.
3. Нафтали Бенет - његова странка "Бјахад" има око 14-15 мандата.
Како функционишу избори у Израелу?
Избори у Израелу су парламентарни.
Грађани бирају 120 посланика Кнесета, израелског парламента, чији мандат траје четири године.
У пракси, међутим, мали број сазива успео је да одслужи пун мандат.
Израел је од 2019. до 2022. године био заробљен у кругу краткотрајних влада и понављаних избора.
Нетањаху се 2022. вратио на власт, обезбедивши стабилну парламентарну већину и формирајући владу која се сматра најдеснијом у историји земље.
Предстојећи избори представљају један од ретких случајева у којима је Кнесет успео да одслужи цео четворогодишњи мандат.
Ниједна странка у историји Израела није самостално освојила апсолутну већину
Посланичка места расподељују се пропорционално броју гласова које добију страначке листе на националном нивоу.
Да би ушла у парламент, странка мора да освоји најмање 3,25 одсто гласова, што одговара приближно четири посланичка места.
Ниједна странка у историји Израела није самостално освојила апсолутну већину, због чега се владе формирају кроз коалиције више партија.
То малим странкама даје велики утицај на избор премијера и опстанак владе.
Када дође до неслагања међу коалиционим партнерима, влада може брзо да се распадне.
Премијери су често приморани да прихвате захтеве појединих политичких и верских група како би задржали већину.
Нетањаху се у великој мери ослањао на ултраортодоксне јеврејске странке.
Њихов захтев да припадници њихове заједнице углавном буду изузети од обавезног служења војног рока изазвао је оштре полемике, посебно током рата.
Ко је с ким у коалицији?
Нетањахуову коалицију чине његова десничарска странка "Ликуд", "Религијска ционистичка партија" министра финансија Безалела Смотрича и крајње десничарска странка "Јеврејска снага", коју предводи министар националне безбедности Итамар Бен Гвир.
Ултраортодоксне странке "Уједињени јудаизам Торе" и "Шас" напустиле су владу 2025. године, али су јој помагале да опстане.
Међу главним политичким снагама које желе да смене Нетањахуа налазе се:
"Јашар", странка Гадија Ајзенкота.
Назив на хебрејском значи "поштен" или "праведан".
"Израел наш дом", странка Авигдора Либермана, која има подршку дела досељеника из бившег Совјетског Савеза.
"Хадаш", "Тал", "Рам" и "Балад", су четири странке које представљају арапску мањину, која чини око 20 одсто становништва Израела.
"Демократе" су левичарска странка и предводи их бивши генерал Јаир Голан.
Исход избора могао би да зависи од тога да ли ће било који од политичких блокова успети да обезбеди најмање 61 од укупно 120 посланичких места.
Чак и ако Нетањахуови противници освоје више гласова, то им неће аутоматски омогућити формирање владе, јер ће морати да постигну договор са другим странкама.
Нетањаху објавио АИ слику експлозије атомске бомбе у Тел Авиву
Израелски премијер Бењамин Нетањаху објавио је на друштвеним мрежама слику генерисану вештачком интелигенцијом на којој атомска бомба пада на Тел Авив, уз упозорење да би Иран, уколико дође до нуклеарног оружја, представљао егзистенцијалну претњу Израелу и да би све друге политичке теме постале неважне.
У објави, која је уследила два дана пред изборе, Нетањаху је пренео поруку политичког коментатора Јувала Блумберга да су расправе о Катару, ултраортодоксним Јеврејима, војној обавези и другим унутрашњим питањима својеврсна димна завеса која скреће пажњу са иранске нуклеарне претње.
Блумберг је упозорио и да Израел, према његовој процени, има још само две године док је на власти администрација америчког председника Доналда Трампа да се суочи са тим изазовом.
Лидер странке "Демократе"Јаир Голан оштро је критиковао објаву, оптуживши Нетањахуа да шири панику међу грађанима уочи избора.
Голан је поручио да ће избори у уторак, 27. октобра, пружити прилику да се смене они који, како тврди, застрашују јавност.
Хиљаде Израелаца на завршном протесту против Нетањахуа и владе Израела уочи избора
Протести уочи парламентарних избора у Израелу, фото: Тањуг/АП Пхото/Давид Голдман
Хиљаде Израелаца окупиле су се данас на завршном протесту против израелског премијера Бењамина Нетањахуа и његове владе уочи избора у Израелу, који ће бити одржани у уторак, јављају агенције.
Учесници протеста позвали су на формирање истражне комисије која би испитала пропусте у безбедности који су претходили нападу палестинске милитантне групе Хамас 7. октобра 2023. године, након којег је избио рат у Гази, преноси АП.
Нетањаху је до сада одбијао захтев за формирање такве комисије.
Нетањахуов ривал Гади Ајзенкот из странке Национално јединство, присуствовао је скупу, који је подсетио на раније недељне протесте одржаване са захтевом за ослобађање талаца одведених у Газу, наводи агенција.
Још 23 реченице које преноси само по један медиј
Сви таоци или њихови посмртни остаци на крају су враћени, док критичари оптужују Нетањахуа да је одлагао договоре којима је њихово ослобађање могло да буде остварено раније.
Гади Ајзенкот је израелски политичар и пензионисани генерал, рођен 16. маја 1960. године у Тиберијади.
Био је начелник Генералштаба Израелских одбрамбених снага од 2015. до 2019. године, а током војне каријере командовао је елитном пешадијском бригадом "Голани" и Северном командом.
У политику је ушао 2022. године, придруживши се савезу "Национално јединство" Бенија Ганца, а касније је основао странку "Јашар", са којом наступа као један од главних противника Бењамина Нетањахуа.
После напада Хамаса 7. октобра 2023. године, био је члан Нетањахуове ратне владе, али ју је напустио 2024. године.
Његов политички програм укључује реформу безбедносног система, одговорност за пропусте који су претходили нападу Хамаса и укидање изузећа ултраортодоксних Јевреја од војне обавезе.
Ко је Бењамин Нетањаху?
Бењамин Нетањаху је израелски премијер и дугогодишњи лидер десничарске странке Ликуд, рођен 21. октобра 1949. године у Тел Авиву.
Део младости провео је у Сједињеним Америчким Државама, а након повратка у Израел служио је у елитној војној јединици "Сајерет Маткал".
Студирао је архитектуру и пословно управљање на Масачусетском институту за технологију (МИТ), а пре уласка у високу политику радио је и у дипломатској служби, укључујући функцију амбасадора Израела при Уједињеним нацијама.
Први пут је постао премијер 1996. године, а на ту функцију вратио се 2009. и са неколико прекида, остао на њој до 2021. године.
Поново је преузео власт у децембру 2022. године, чиме је постао један од најдуговечнијих премијера у историји Израела.
Његов мандат обележили су сукоби са Палестинцима, спорови око правосудних реформи и рат који је уследио након напада Хамаса 7. октобра 2023. године.
Против њега се у Израелу води и дуготрајан судски поступак због оптужби за корупцију, које он негира.
Ко је Нафтали Бенет?
Нафтали Бенет је израелски политичар и бивши премијер Израела, познат по националистичким и десничарским ставовима, нарочито када је реч о безбедности и палестинском питању.
Рођен је 25. марта 1972. године у Хаифи, у породици јеврејских досељеника из Сједињених Америчких Држава.
Пре уласка у политику радио је у технолошком сектору и био предузетник.
Бенет је 2021. године постао премијер Израела, предводећи необичну коалицију осам странака, од деснице до центра и левице, укључујући и једну арапску странку.
Његова влада је сменила Нетањахуа после 12 узастопних година на власти, али се распала након нешто више од годину дана, па је Бенет 2022. напустио премијерску функцију.
Политички је десничар, посебно по питању безбедности и израелских насеља на Западној обали, мада се у новијој кампањи представља и као алтернатива Нетањахуовом начину управљања.
Уочи избора 2026. вратио се у први план израелске политике и предводи савез "Бјахад" ("Заједно") са бившим премијером Јаиром Лапидом.
Његов циљ је да окупи противнике Нетањахуа и поново дође на чело владе.