Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

ЕкономијаНајранији текст Objektiv, 3. нов, 17:47 · последњи 4. нов, 12:03

Поштанска штедионица почела једнократну исплату пензија корисницима који су их примали преко Алта банке

3 медија · 3 текста Истражи мрежу
Фото из чланка: Бизнис
Преглед вести

Хронологија

  1. 17:47
    Објектив (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу
    Важно обавештење за пензионере АЛТА банке: Почела једнократна исплата преко Поштанске штедионице
    Банка Поштанска штедионица, у сарадњи са Републичким фондом за пензијско и инвалидско осигурање и уз сагласност Народне банке Србије, почела је данас једнократну исплату пензија корисницима из категорије самосталних… Цео текст

    Банка Поштанска штедионица, у сарадњи са Републичким фондом за пензијско и инвалидско осигурање и уз сагласност Народне банке Србије, почела је данас једнократну исплату пензија корисницима из категорије самосталних делатности који су пензију до сада примали преко Алта банке.

    Како је наведено у саопштењу Банке Поштанска штедионица, корисници из категорије самосталних делатности уплату ће добити 3. новембра, корисници из категорије пољопривредника и војни пензионери 5. новембра, а 10. новембра корисници из категорије запослених.

    Пензионерима су на располагању све експозитуре Банке Поштанска штедионица, а за лично преузимање пензије потребна је важећа лична карта.

    Брзом координацијом надлежних институција и ангажовањем целокупне пословне мреже банке обезбеђен је континуитет исплате пензија у околностима насталим након одузимања дозволе за рад Алта банци, наводи се у саопштењу.

    Запослени у свим експозитурама, како је наведено, спремни су да пензионерима пруже потребне информације и помоћ, како би своја примања преузели једноставно и сигурно.

    Како је наведено, пензионери задржавају слободу да самостално изаберу банку преко које ће убудуће примати пензију.

    Ова једнократна исплата не подразумева обавезу трајног преноса пензије у Поштанску штедионицу.

    “Ослањајући се на дугогодишње искуство у исплати пензија и широку мрежу експозитура, Банка Поштанска штедионица остаје поуздан ослонац најстаријим суграђанима. Наша одговорност је да пензија стигне на време, а да сваки корисник добије пажњу и подршку која му је потребна”, наводи се у саопштењу.

  2. 08:01
    Бизнис (отвара се у новом прозору)
    Грозданић: Алта Ретаил тешко може дугорочно да задржи ланац Идеа Маркета
    Алта Ретаил би тешко могао дугорочно да задржи малопродајни систем Идеа Маркета, а уз подршку поверилаца могло би да се ради на проналажењу финансијски стабилног купца, оцењује Жарко Грозданић, уредник портала Ретаил… Цео текст

    Алта Ретаил би тешко могао дугорочно да задржи малопродајни систем Идеа Маркета, а уз подршку поверилаца могло би да се ради на проналажењу финансијски стабилног купца, оцењује Жарко Грозданић, уредник портала Ретаил Сербиа, у разговору за Бизнис.рс. Иако стечај Алта банке не значи аутоматски и стечај трговинског ланца, овакав развој ситуације могао би да отежа финансирање текућих обавеза и угрози поверење добављача.

    Подсетимо, Народна банка Србије одузела је 31. октобра дозволу за рад Алта банци, у власништву бизнисмена Давора Мацуре који је у међувремену ухапшен. Одлука централне банке отворила је питање могућих последица по пословање компанија повезаних са Мацуром, међу којима је и Алта Ретаил, која је у септембру од хрватске Фортенова групе преузела малопродајни систем Идеа Маркети.

    Грозданић напомиње да су Алта банка и Алта Ретаил, са правне тачке гледишта, потпуно одвојени ентитети и засебна правна лица, због чега стечајни поступак над банком не повлачи аутоматски и стечај малопродајног ланца. Ипак, сматра да је ризик по пословање трговинског система изузетно висок.

    „Главни изазови леже у финансирању текућих обавеза и очувању поверења добављача. Ако добављачи, услед повећане несигурности, драстично скрате рокове плаћања или обуставе испоруке, можемо да очекујемо озбиљне поремећаје у ланцу снабдевања“, упозорава наш саговорник.

    Фортенова не жели да открије услове продаје Идее

    Из Фортенове, која је донедавно била власник Идеа Маркета, наводе да немају пословне односе са Алта банком и да одузимање њене дозволе за рад нема утицаја на пословање Групе. У одговору на упит портала Финанције.хр потврдили су да је купопродајна трансакција у потпуности закључена 12. октобра 2026. године и да од тог датума Идеа Маркети и четири повезана друштва у Србији више нису у власништву Фортенове.

    „Трансакција је спроведена у складу са договореним условима које нисмо у могућности да коментаришемо како не бисмо прекршили одредбе купопродајног уговора“, истакли су.

    У достављеном одговору нису наведени купопродајна цена, динамика плаћања, нити евентуална преостала потраживања према купцу. Тако потврда да је трансакција закључена остаје без финансијских појединости на основу којих би могло да се процени да ли Алта Ретаил има још неке обавезе према продавцу.

    На питање о улози Алта банке у финансирању куповине, из Фортенове су одговорили да им није познато да ли је поменута банка учествовала у финансирању трансакције на страни купца. Истичу и да се пословна сарадња са продатим друштвима наставља у складу са уговореним условима, као и да претходних неколико дана нису забележени случајеви који би одступали од уобичајене пословне праксе.

    Иначе, компанија Алта Ретаил д.о.о. основана је у марту 2026. године, а у септембру је преузела малопродајни систем Идеа Маркети д.о.о, који послује кроз три бренда – Идеа, Мерцатор и Рода. Реч је о једном од највећих малопродајних ланаца у Србији, са продајном мрежом у више од 80 градова и места, који спада међу десет највећих послодаваца у земљи.

    Трансакцијом су обухваћене и четири повезане компаније: Енна Фруит Гроцка Београд, Супер Картица Београд, М-Профил СПВ Београд и мСтарт Бусинесс Солутионс Београд.

    Алта Ретаил је у стопостотном власништву Давора Мацуре.

    Лоше управљање и ограничење маржи утицали на губитке Идеа маркета

    Идеа Маркети су 2025. годину завршили са укупним приходима од 93,1 милијарде динара и нето губитком од 4,05 милијарди динара. Годину раније приходи су износили 107,97 милијарди динара, док је нето губитак био 378,3 милиона динара.

    У 2023. години компанија је остварила добит од 1,66 милијарди динара.

    Жарко Грозданић сматра да су лоше пословно управљање, ограничење трговачких маржи и пад куповне моћи становништва главни разлози погоршања резултата.

    „Резултати пословања и огроман губитак леже пре свега у веома лошем управљању компанијом од стране Фортенове, која се није прилагодила новом реалном стању у малопродајном сектору. Уз то, свакако је утицала и Уредба о ограничењу маржи, али и пад куповне моћи становништва“, наводи уредник портала Ретаил Сербиа.

    Прочитајте још:

    Према његовој оцени, промена потрошачких навика додатно је отежала пословање великих малопродајних система.

    „Купци су се окренули дисконтерима, пре свега Лидлу, али и мањим регионалним трговцима који имају ниже оперативне трошкове и који могу да понуде знатно повољније производе“, истиче Грозданић.

    Могуће затварање мањег броја продавница

    Грозданић оцењује да у наредном периоду може доћи до затварања мањег броја продавница и смањења броја запослених. Ипак, он сматра да масовног отпуштања и затварања сигурно неће бити јер би се тиме потпуно затворила врата потенцијалним инвеститорима који би преузели ланац.

    “Дугорочно гледано, Алта Ретаил би веома тешко могла да задржи ланац и вероватно ће се уз подршку поверилаца радити на проналажењу купца који је финансијски стабилан. Уколико се деси сценарио да повериоци преузму потпуну контролу над компанијом они би само стабилизовали ситуацију, а након тога би понудили цео ланац на продају. Поред домаћих инвеститора сигурно би се појавило интересовање и међу инвестиционим фондовима, али и код неколико међународних ланаца који желе да уђу на српско тржиште”, закључује Грозданић.

  3. 12:03
    НС уживо (отвара се у новом прозору)
    Мали: Ако буџет за 2027. не буде усвојен до 20. децембра, могуће привремено финансирање
    „Закон је веома јасан – уколико се не усвоји буџет за наредну годину до 20. децембра ове године, онда иде одлука о привременом финансирању. За привремено финансирање доноси се длука на три месеца и може два пута по… Цео текст

    „Закон је веома јасан – уколико се не усвоји буџет за наредну годину до 20. децембра ове године, онда иде одлука о привременом финансирању. За привремено финансирање доноси се длука на три месеца и може два пута по три месеца“, рекао је Мали за Тањуг.

    Како је навео, правило је да ни приходи ни расходи не могу да буду већи од четвртине расхода и прихода из текуће године.

    „Тако да, техника је у питању, а да ли и када ће Србија имати нови буџет за наредну годину, то је питање ипак за оне који долазе. Уколико не формирају владу, уколико се буџет за наредну годину не донесе до 20. децембра, дакле, ићи ћемо са одлуком о привременом финансирању, па чекамо њих, чекамо њихову владу и чекамо, на крају крајева, и предлог њиховог буџета за 2027. годину“, рекао је Мали.

    Почела исплата пензија по плану, јавне финансије су стабилне, грађани да не брину

    Министар финансија у техничком мандату Синиша Мали изјавио је данас да је почела исплата пензија по плану и истакао да су јавне финансије и даље стабилне и да грађани не треба да брину, као и да ће, као што је раније најављено, од децембра бити повећане плате и пензије.

    Мали је најавио да ће сутра бити исплаћен и први део октобарских плата за запослене у јавној управи.

    „Упркос овом хаосу и хистерији коју видите протеклих 10-ак дана, да грађани знају – да су нам јавне финансије и даље стабилне. Дакле, држимо их стабилним, што је управо у интересу и људи који примају плате у јавној управи и оних који примају пензије. Ми смо, колико још јуче, што се пензионера тиче, исплатили и пензије из такозване категорије самосталних делатности. Иду нам сутра пензије и за пољопривреднике, за оне који су војни пензионери, и 10.

    у овом месецу исплатићемо пензионере којих има и највећи број – из категорије запослених“, рекао је Мали за Тањуг.

    Истакао је да се тренутно исплаћују све пензије по плану и предвиђеној динамици и да грађани не треба да брину.

    „Такође обезбедили смо новац, од 1. децембра, као што знате, иде повећање пензија 7,5 одсто по такозваној швајцарској формули, тако да ћемо и ту обавезу и то обећање које смо дали и испунити“, навео је Мали.

    Најавио је да ће већ сутра бити исплаћен први део октобарских плата за запослене у јавној управи, а други део плата да иде 20. новембра.

    „Иста је динамика и за запослене у култури. Свака категорија има своју динамику од просвете, здравства, правосуђа, социјалне заштите. Дакле, за новембар, они који су запослени у јавној управи не треба да брину“, навео је Мали.

    Истакао је да ће бити испоштовано раније дато обећање и да ће од 1. децембра бити повећане плата у јавној управи за осам одсто за све запослене и 12 одсто за запослене у социјалној заштити.

    „Имамо негде преко 400 милијарди динара на рачуну буџета, дакле, с те стране смо ту стабилност одржали, и све своје обавезе које имамо испунићемо на начин који сам управо рекао“, навео је Мали.

    Банка Поштанска штедионица је саопштила да је у сарадњи са Републичким фондом за пензијско и инвалидско осигурање и уз сагласност Народне банке Србије, почела јуче једнократну исплату пензија корисницима из категорије самосталних делатности који су пензију до сада примали преко Алта банке.

    Фонд ПИО је у уторак саопштио да ће Банка Поштанска штедионица на основу информатичких података које је Фонд доставио, корисницима отворити привремене рачуне на које ће пренети новчана средства.

    тањуг

Особе и институције у овој вести

  • Народна банка Србије
  • Алта банка
  • Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање
  • Банка Поштанска штедионица
  • Тањуг
  • Давор Мацура
  • Синиша Мали
  • Бизнис.рс
Сва имена у вестима →

Ко је с ким повезан

Додирните име да отворите његове везе у Мрежи.

Алта банкаАлта банкаФортенова групаФортенова групаБанка Поштанска штедионицаБанка Поштанска штеди…Жарко ГрозданићЖарко ГрозданићАлта РетаилАлта РетаилНародна банка СрбијеНародна банка СрбијеДавор МацураИдеа маркетиРепублички фонд за пензијско и инвалидско осигурањеСиниша МалиТањугРетаил СербиаФинанције.хрИстражи целу мрежу вести

Ко је у вести

17

Особе, институције и њихови извори.

Особе

Институције

Организације

Места

17 од 17 · Изаберите за изворе и везе

Ко пише

3медија
3текста
  • Objektiv
  • Biznis
  • NS uživo

Вести

  • Избори976
  • Друштво697
  • Спољна политика539
  • Економија483
  • Правосуђе402
  • Медији344
  • Безбедност204
  • Политика147
  • Косово51

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 3843 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете