Грејање или клима-уређај: Ево шта више празни новчаник и како да уштедите

Хронологија

1. 28. окт
   Kurir Biznis (отвара се у новом прозору)

   Grejanje ili klima-uređaj: Evo šta više prazni novčanik i kako da uštedite

   - Stručnjaci navode da se u Srbiji na grejanje troši četiri do pet puta više struje nego na hlađenje, zbog duže sezone i veće temperaturne razlike. Na potrošnju utiču i efikasnost uređaja koji se koriste. -… Цео текст

   - Stručnjaci navode da se u Srbiji na grejanje troši četiri do pet puta više struje nego na hlađenje, zbog duže sezone i veće temperaturne razlike. Na potrošnju utiču i efikasnost uređaja koji se koriste.

   - Klima-uređaji pri hlađenju mogu da daju znatno više korisne energije nego što troše, dok TA peći, grejalice i kotlovi direktno troše struju za grejanje. Najveću uštedu donosi kvalitetna izolacija doma.

   Promenljivo prolećno vreme često primorava domaćinstva da u kratkom periodu istovremeno koriste uređaje za grejanje i hlađenje. Dok se jedni rashlađuju klima-uređajima, drugi ponovo uključuju TA peći, grejalice i kalorifere. Ipak, kako stručnjaci kažu za energetsku efikasnost, u Srbiji se na grejanje troši čak četiri do pet puta više električne energije nego na hlađenje.

   Stručnjaci objašnjavaju da na razliku u potrošnji utiče nekoliko faktora, među kojima su dužina grejne sezone, temperaturne razlike između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora i efikasnost uređaja koji se koriste.

   Zašto se više struje troši na grejanje?

   Iako broj klima-uređaja u domaćinstvima raste, potreba za grejanjem traje duže nego potreba za rashlađivanjem. Osim toga, razlika između spoljašnje i željene unutrašnje temperature tokom zime uglavnom je veća nego leti.

   Loša izolacija jednako loše utiče na potrošnju za grejanje kao i za hlađenje, povećava ih, dakle to nije uzrok razlike u potrošnji. Broj dana kada je grejanje potrebno jeste veći nego broj dana kada je potrebno hlađenje pa to jeste jedan od razloga. Međutim, postoje još dva bitnija razloga. Prvi je što prosečna razlika između unutrašnje i spoljašnje temperature pri grejanju iznosi oko 16 do 17 stepeni, dok pri hlađenju ta razlika nije veća od osam stepeni, a čak je i manja zbog zdravstvenih razloga.

   Klima-uređaji mogu biti energetski efikasniji

   Važnu ulogu ima i vrsta uređaja koji se koriste. TA peći, grejalice i kotlovi troše električnu energiju kako bi proizveli toplotu, dok klima-uređaji tokom hlađenja rade po drugačijem principu i mogu da obezbede znatno više korisne energije u odnosu na utrošenu električnu energiju.

   Kod grejanja dominiraju uređaji poput TA peći, grejalica i kotlova čiji stepen efikasnosti jeste blizak, ali uređaji za hlađenje prostora, zbog prirode procesa koji se u njima odvija, oni su vrsta toplotnih pumpi, obezbede bar četiri puta više korisne energije za hlađenje nego što utroše električne energije.

   Kako da smanjite troškove grejanja i hlađenja?

   Kako stručnjaci ističu, jedan od najvažnijih koraka ka smanjenju potrošnje jeste kvalitetna izolacija stana ili kuće. Dobro izolovan prostor sporije gubi toplotu zimi, a leti se sporije zagreva, zbog čega uređaji ne moraju toliko često da rade.

   Veće korišćenje drugih sistema grejanja, poput daljinskog grejanja i prirodnog gasa, tamo gde za to postoje uslovi, moglo bi da doprinese smanjenju potrošnje električne energije.

   Kod daljinskog grejanja, obračun troškova prema stvarnoj potrošnji, umesto pretežno prema kvadraturi stana, mogao bi da doprinese racionalnijem korišćenju energije.

   Da li Srbiji preti nestašica električne energije?

   Stara termoenergetska postrojenja i mogući kvarovi predstavljaju jedan od najvećih rizika za stabilno snabdevanje Srbije električnom energijom u budućnosti.

   Najveća opasnost za nas su veoma stari termoagregati, zbog čijih ispada i težih havarija lako možemo doći u situaciju kakvu smo iskusili krajem 2021. godine. Zbog toga nam može nedostajati energije, a u dužem roku, nakon 2050. godine, i zbog nestanka uglja. Zato treba da gradimo nove proizvodne objekte.

   Kurir.rs

2. 09:00
   Блиц (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу

   Грејање или клима-уређај: Ево шта више празни новчаник и како да уштедите

   Побољшање изолације и прелазак на друге системе грејања могу значајно смањити потрошњу струје Стара термоенергетска постројења представљају ризик за стабилно снабдевање електричном енергијом у Србији и неопходна… Цео текст

   Побољшање изолације и прелазак на друге системе грејања могу значајно смањити потрошњу струје

   Стара термоенергетска постројења представљају ризик за стабилно снабдевање електричном енергијом у Србији и неопходна је изградња нових капацитета

   Променљиво пролећно време често приморава домаћинства да у кратком периоду истовремено користе уређаје за грејање и хлађење. Док се једни расхлађују клима-уређајима, други поново укључују ТА пећи, грејалице и калорифере. Ипак, како стручњаци кажу за енергетску ефикасност, у Србији се на грејање троши чак четири до пет пута више електричне енергије него на хлађење.

   Стручњаци објашњавају да на разлику у потрошњи утиче неколико фактора, међу којима су дужина грејне сезоне, температурне разлике између спољашњег и унутрашњег простора и ефикасност уређаја који се користе.

   Зашто се више струје троши на грејање?

   Иако број клима-уређаја у домаћинствима расте, потреба за грејањем траје дуже него потреба за расхлађивањем. Осим тога, разлика између спољашње и жељене унутрашње температуре током зиме углавном је већа него лети.

   Лоша изолација једнако лоше утиче на потрошњу за грејање као и за хлађење, повећава их, дакле то није узрок разлике у потрошњи. Број дана када је грејање потребно јесте већи него број дана када је потребно хлађење па то јесте један од разлога. Међутим, постоје још два битнија разлога. Први је што просечна разлика између унутрашње и спољашње температуре при грејању износи око 16 до 17 степени, док при хлађењу та разлика није већа од осам степени, а чак је и мања због здравствених разлога.

   Клима-уређаји могу бити енергетски ефикаснији

   Важну улогу има и врста уређаја који се користе. ТА пећи, грејалице и котлови троше електричну енергију како би произвели топлоту, док клима-уређаји током хлађења раде по другачијем принципу и могу да обезбеде знатно више корисне енергије у односу на утрошену електричну енергију.

   Код грејања доминирају уређаји попут ТА пећи, грејалица и котлова чији степен ефикасности јесте близак, али уређаји за хлађење простора, због природе процеса који се у њима одвија, они су врста топлотних пумпи, обезбеде бар четири пута више корисне енергије за хлађење него што утроше електричне енергије.

   Како да смањите трошкове грејања и хлађења?

   Како стручњаци истичу, један од најважнијих корака ка смањењу потрошње јесте квалитетна изолација стана или куће. Добро изолован простор спорије губи топлоту зими, а лети се спорије загрева, због чега уређаји не морају толико често да раде.

   Веће коришћење других система грејања, попут даљинског грејања и природног гаса, тамо где за то постоје услови, могло би да допринесе смањењу потрошње електричне енергије.

   Код даљинског грејања, обрачун трошкова према стварној потрошњи, уместо претежно према квадратури стана, могао би да допринесе рационалнијем коришћењу енергије.

   Да ли Србији прети несташица електричне енергије?

   Стара термоенергетска постројења и могући кварови представљају један од највећих ризика за стабилно снабдевање Србије електричном енергијом у будућности.

   Највећа опасност за нас су веома стари термоагрегати, због чијих испада и тежих хаварија лако можемо доћи у ситуацију какву смо искусили крајем 2021. године. Због тога нам може недостајати енергије, а у дужем року, након 2050. године, и због нестанка угља. Зато треба да градимо нове производне објекте.

   (Курир)