Od kako je pre pet dana doživeo poraz na vanrednim parlamentarnim izborima, Aleksandar Vučić, član Predsednštva Srpske napredne stranke, ponavlja da se u Srbiji sprovodi revolucionarni teror. Najavljuje čak i da će se poslanička grupa naprednjaka u Skupštini Srbije zvati „Srbija protiv terora“.
Sagovornici Danasa, međutim, podsećaju bivšeg predsednika da nije bio pažljiv na času i da se u Srbiji proteklog vikenda nije dogodila revolucija, već demokratski izbori, pa samim tim i ne može biti reči o revolucionarnom teroru.
Vučić o iživljavanju nad poštenim narodom
Vučić je i pre samih izbora, naslanjajući se na izjavu reditelja Gorana Markovića o lustraciji kao metodi revolucionarne pravde, naširoko optuživao „blokadere“, da već godinama sprovode teror i da samo što još nisu formirali koncentracione logore.
Upad građana u TV Informer nakon izbora, bivši predsednik je iskoristio da svoju raniju tezu o sprovođenju revolucionarne „pravde“ proširi, ali i da najavi samoorganizovanje u slučaju da državni organi ne budu radili kako treba, iako su još na ključnim funkcijama u državi ljudi koje je on izabrao.
„Dragi narode, već imamo sprovođenje istinskog revolucionarnog terora. Svi oni koji nikada ne bi bili ništa u svojim životima, koji su umislili da su mnogo važni, rešili su da se iživljavaju nad poštenim i normalnim ljudima. Od upada u televiziju, pa onda do, tobože, da je to neko drugi organizovao, upada u Srbijavode, upada na slavu i sprečavanje sveštenika da očita molitvu, sve ono što mnogi nikada nisu sanjali da će se dogoditi, mi smo to već dvehiljadite godine preživeli. I tada su, za to vreme, došli najgori na vlast, sada su došli gori od njih“, izjavio je Vučić, a pojedine njegove pristalice najavile su čak da će tražiti od vojske da preuzme rukovođenje državom, jer ovo ovako ne može.
Postavlja se pitanje šta Vučić ovakvim izjavama želi da postigne, da ohrabri svoje pristalice da ga ne napuštaju ili da svetu pokaže da ne treba da veruju pobednicima izbora. Valjda i jedno i drugo.
Ovo što sada vidimo je angažovano društvo koje se osvestilo i u velikoj meri iznova politizovalo
Istoričar Milivoj Bešlin smatra da bi samoproglašeni “najbolji student Pravnog fakulteta” morao makar da razlikuje elementarne pojmove i da poznaje njihovo značenje.
„Morao bi da zna šta je revolucija, šta je teror i da ih razlikuje od izbora, demokratski izražene volje građana i funkcionisanja institucija. Više od deceniju autokratski režim Vučića se održavao na vlasti, osim strahom i represijom, pritiscima i zloupotrebama državnih institucija i javnih preduzeća i jednim do sada neuporedivim mentalnim eksperimentom nad građanima Srbije“, navodi naš sagovornik.
Prema njegovim rečima,“ medijskim manipulacijama i raspamećivanjem ljudi pomahnitalom propagandnom hidrom“, bivši režim je postizao da većina građana ne veruje nikom, ne izlazi na izbore. Tačnije, da ogromne mase ljudi drži u razočaranoj apstinenciji i političkom dremežu. Tek je studentski i najširi građanski pokret razbudio te ogromne mase ljudi iz medijsko-propagandne narkoze, dodaje.
View this post on Instagram
„I ovo što sada vidimo je angažovano društvo koje se osvestilo i u velikoj meri iznova politizovalo i institucije koje počinju i bez konkretnih personalnih promena na vrhu da rade po logici novog političkog legitimiteta. Dakle, ovo što sada gledamo je konačno uvođenje zakona i pravde u Srbiju, funkcionisanje naših legalnih institucija i legitimna društvena kontrola nad ovim procesima“, pojašnjava Bešlin.
Sagovornik Danasa smatra da su za naše društvo, bez dubljih tradicija pravne države i stabilnih institucija, ovo čemu svedočimo, koraci od sedam milja i apsolutno nikakve veze nema ni sa revolucijom, ni sa terorom.
„Ali u slobodnoj zemlji svako je vlastan, u skladu sa svojim misaonim kapacitetima, da priča i besmislice, jedino što više ne može očekivati da će to proći bez reakcije“, ocenjuje istoričar Bešlin.
Sadašnji pobednici izbora tražili su baš primenu Ustava i zakona
I advokat Sead Spahović pojašnjava za Danas da revolucionarni teror podrazumeva da je faktička vlast produkt prethodno izvedene revolucije. To podrazumeva jedno protivustavno i protivpravno stanje izazvano revolucionarnim nasiljem.
„Prema tome, jasno je da ovaj uslov nije ispunjen i da je revolucija suprotnost od legalnih, legitimnih i demokratskih izbora. Ovde do promene vlasti dolazi na izborima, a ne revolucionarnom silom. Već to je dovoljno da se ova teza obori“, ističe naš sagovornik.
Spahović dodaje i da treba reći da se ovde uopšte ne radi ni o kakvom teroru, jer su sadašnji pobednici, a bivši pretendenti na izborima, tražili baš primenu Ustava i zakona i vraćanje vlasti u okvire institucija.
„Dakle, niti se radi o revoluciji, niti o teroru“, zaključuje Spahović.
Nismo imali bilo kakav prevrat, već izborni poraz SNS režima
Istoričar i politički analitičar Dragomir Anđelković pojašnjava da je revolucionarna pravda umnogome vaninstitucionalni, a svakako voluntaristički, model brzog obračunavanja onih koji su preuzeli moć ili je u previranjima grabe, u okolnostima kad se ruši prethodni, po pravilu autoritarni poredak. Pomenuti obračuni se odvijaju sa ljudima koji se osnovano ili nekada i ne, ocenjuju kao krivci za stanje u zemlji.
„Kod nas je na više načina situacija daleko od toga. Prvo, nismo imali bilo kakav prevrat već izborni poraz SNS režima. Drugo, iako je u sistemu bilo mnogo autoritarno-kriminalnog, ipak smo nominalno imali demokratski poredak pa je potrebno učiniti da institucije rade, a ne praviti radikalno nove. Treće, oni koji će formirati novu vlast ne da ne pozivaju na bilo čiji vaninstitucionalni progon, već apeluju na građane da poštuju zakone. Četvrto, ni ekscesi koje smo imali ne mogu da se objektivno okarakterišu kao nekakav revolucionarni teror. Daleko su od tih dimenzija“, objašnjava Anđelković za Danas.
Otuda, kako dodaje, umnogome se radi o najcrnjoj propagandi Vučićeve odlazeće ekipe, kakvu smo slušali i gledali svih ovih godina.
„Priče o revolucionarnom teroru Studentske liste su kontinuitet mentalnog terora SNS kartela. S druge strane, svakako je nedopustivo da bilo ko uzima zakon u svoje ruke na nelegalan način. Srbiji ne treba revolucionarna pravda ili ulični revanšizam, jer sve to se po pravilu svede na lov na veštice i destabilizuje društvo. Našoj zemlji je potrebna obnova pravne države i u duhu koji ona podrazumeva odgovornost onih koji su ogrezli u kriminal, korupciju i druge sistemske i društvenopolitičke devijacije. I to tako ne da lavovima u areni budu bačene sitne ribe kako bi javnost bila zadovoljena, već da odgovaraju pre svega oni koji su se nalazili na vrhu, ili pri vrhu kriminalno-autoritarne piramide“, ocenjuje Anđelković.
Brži izbor vlade i konstituisanje parlamenta doprineće stavljanju ove situacije u razumne legalne tokove
Istoričar Bojan Dimitrijević, član Predsedništva Novog DSS, ipak, smatra da je u Srbiji trenutno na delu poluanarhija koja se reflektuje prema određenim delovima Vučićevog sistema, pre svega prema medijima
„Takvo stanje pogoduje nejasnoća oko Studentske liste, neprofilisanje lidera, kandidata za ministre i tako dalje, a sve to utiče na jednu opštu konfuziju koja je primetna. Čini mi se da u ovom trenutku imamo situaciju koja liči na nekakvu polukontrolisanu anarhiju. Razumljivo je, jer su ljudi kivni na lokalne funkcionere, policiju“, navodi Dimitrijević i dodaje da ipak nema takve eksplozivnosti kakva je bila nakon Petog oktobra 2.000. godine.
On napominje i da bi skorije konstituisanje parlamenta i izbor vlade doprinelo bi stavljanju ove situacije u razumne legalne tokove.
Šta je revolucionarni teror?
Revolucionarni teror, u teoriji, označava masovnu, institucionalizovanu i kontinuiranu primenu sile, nasilja i zastrašivanja od strane nove revolucionarne vlasti ili pokreta u cilju izvođenja, zaštite ili očuvanja revolucije, kao i obračuna sa stvarnim, potencijalnim ili izmišljenim protivnicima. Revolucionarni teror sprovodi ili odobrava sama vlast ili revolucionarni organi koji preuzimaju kontrolu, a koristi se kao sredstvo brže i radikalne neutralizacije političkih protivnika starog režima, aristokratije, buržoazije ili disidenata unutar samog pokreta.
Cilj nije samo fizičko uklanjanje protivnika, već i širenje osećaja straha među stanovništvom radi postizanja potpune poslušnosti i društvene transformacije.
Francuska revolucija (Vladavina terora, 1793–1794) je najpoznatiji rani primer, kada je nakon svrgavanja monarhije revolucionarni režim (predvođen Jakobincima i Komitetom javnog spasa) koristio giljotinu i masovna pogubljenja protiv „neprijatelja revolucije“.
Ruska revolucija i građanski rat, poznatiji kao Crveni teror, (1918–1922). Boljševička vlast je preko tajne policije (Čeka) sprovodila masovna hapšenja i streljanja carista, liberala, menjševika i drugih protivnika sovjetskog režima.
