Шта наводе медији
Главњача је била тамница на данашњем Студентском тргу 16, приближно на месту данашње зграде Хемијског и Природно-математичког факултета у Београду.
Ово наводи један извор
5vesti, 4. нов, 12:39 (отвара се у новом прозору)
Тако се звала тамница која се налазила на данашњем Студентском тргу 16, приближно на месту данашње зграде Хемијског и Природно-математичког факултета. Била је део Управе града Београда и деценијама је представљала синоним за полицијски затвор и репресију.
Главњача је била део Управе града Београда и деценијама синоним за полицијски затвор и репресију.
Ово наводи један извор
Тако се звала тамница која се налазила на данашњем Студентском тргу 16, приближно на месту данашње зграде Хемијског и Природно-математичког факултета. Била је део Управе града Београда и деценијама је представљала синоним за полицијски затвор и репресију.
Главњача је била истражни затвор и полицијско мучилиште кроз које су пролазили ухапшени из најразличитијих разлога.
Ово наводи један извор
Главњача није била обичан затвор. Била је истражни затвор и полицијско мучилиште, место кроз које су пролазили људи ухапшени из најразличитијих разлога. Због тога је њено име временом постало много више од назива једне зграде – постало је синоним за страх од полицијске репресије.
Главњача је постојала кроз више држава и политичких система: време Обреновића и Карађорђевића, Краљевину Југославију, нацистичку окупацију и послератну Југославију.
Ово наводи један извор
Њена историја протеже се кроз неколико различитих држава и политичких система. Постојала је још у време Обреновића и Карађорђевића, потом кроз Краљевину Југославију, период нацистичке окупације и послератну Југославију. Током тог дугог периода мењале су се власти, полиције и политичке околности, али је репутација Главњаче остајала иста.
Посебно мрачно поглавље историје Главњаче везано је за Други светски рат, када је у окупираном Београду функционисала у оквиру репресивног апарата, а после рата наставила је да постоји у новом политичком систему.
Ово наводи један извор
Посебно мрачно поглавље њене историје везано је за Други светски рат, када је у окупираном Београду функционисала у оквиру репресивног апарата. После рата наставила је да постоји у новом политичком систему, чиме је њена историја постала необичан пресек различитих власти које су се смењивале над Београдом.
Зграда Главњаче није била нарочито велика; описи из тог времена говоре о уским и високим ходницима, тамним зидовима, каменим плочама и непровидним прозорима, са малим мрачним просторијама.
Ово наводи један извор
Сама зграда није била нарочито велика, али је њен изглед додатно доприносио њеној репутацији. Описи из тог времена говоре о уским и високим ходницима, тамним зидовима, каменим плочама и непровидним прозорима. Са ходника се улазило у мале, мрачне просторије, па је читав простор остављао утисак затвореног лавиринта.
Главњача је дефинитивно срушена крајем 1953. и почетком 1954. године.
Ово наводи један извор
Главњача је дефинитивно срушена крајем 1953. и почетком 1954. године. На њеном месту касније је подигнут објекат који данас познајемо као зграду Хемијског и Природно-математичког факултета.
На месту Главњаче касније је подигнут објекат који данас представља зграду Хемијског и Природно-математичког факултета.
Ово наводи један извор
Главњача је дефинитивно срушена крајем 1953. и почетком 1954. године. На њеном месту касније је подигнут објекат који данас познајемо као зграду Хемијског и Природно-математичког факултета.
Данас се на Студентском тргу налази зграда у којој студенти слушају предавања, а од некадашње тамнице није остало готово ништа што би пролазнику показало шта се ту некада налазило.
Ово наводи један извор
Данас се на Студентском тргу налази зграда у којој студенти слушају предавања. Тешко је замислити да је на истом месту некада стајала једна од најзлогласнијих грађевина у историји Београда. Главњача. Тако се звала тамница која се налазила на данашњем Студентском тргу 16, приближно на месту данашње зграде Хемијског и Природно-математичког факултета. Била је део Управе града Београда и деценијама је представљала синоним за полицијски затвор и репресију. Њена историја протеже се кроз неколико различитих држава и политичких система. Постојала је још у време Обреновића и Карађорђевића, потом кроз Краљевину Југославију, период нацистичке окупације и послератну Југославију. Током тог дугог периода мењале су се власти, полиције и политичке околности, али је репутација Главњаче остајала иста. Сама зграда није била нарочито велика, али је њен изглед додатно доприносио њеној репутацији. Описи из тог времена говоре о уским и високим ходницима, тамним зидовима, каменим плочама и непровидним прозорима. Са ходника се улазило у мале, мрачне просторије, па је читав простор остављао утисак затвореног лавиринта. Главњача није била обичан затвор. Била је истражни затвор и полицијско мучилиште, место кроз које су пролазили људи ухапшени из најразличитијих разлога. Због тога је њено име временом постало много више од назива једне зграде – постало је синоним за страх од полицијске репресије. Посебно мрачно поглавље њене историје везано је за Други светски рат, када је у окупираном Београду функционисала у оквиру репресивног апарата. После рата наставила је да постоји у новом политичком систему, чиме је њена историја постала необичан пресек различитих власти које су се смењивале над Београдом. А онда је дошао крај. Главњача је дефинитивно срушена крајем 1953. и почетком 1954. године. На њеном месту касније је подигнут објекат који данас познајемо као зграду Хемијског и Природно-математичког факултета. Од некадашње тамнице тако није остало готово ништа што би случајном пролазнику показало шта се ту некада налазило.
Место некада повезано са страхом данас је део студентског живота, где се говори о хемији, математици и природним наукама.
Ово наводи један извор
Место које је некада било повезано са страхом данас је део студентског живота. Тамо где су некада били затворски ходници и ћелије, данас се говори о хемији, математици и природним наукама.
Главњача је нестала из физичког простора Београда, али није нестала из његовог сећања, а њено име и данас подсећа на мрачније лице града.
Ово наводи један извор
Главњача је нестала из физичког простора Београда, али није нестала из његовог сећања. Њено име и данас подсећа на једно много мрачније лице града – лице које је готово немогуће замислити док стојите на данашњем Студентском тргу.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.