ИзбориПрви објавио Klix, 25. окт, 19:38 · последњи 25. окт, 20:24

Гардијан: Десет дана који би могли да уздрмају свет - кључни избори у четири земље

Бразил, Израел и Србија одржавају изборе у размаку од десет дана, док је према шведском институту В-Дем демократске слободе просјечног грађанина света пале на ниво из 1978. године.

2 медија · 2 текста · 2 изворна Истражи мрежу

Фото из чланка: Аутономија

Преглед вести

Хронологија

19:38
Klix (отвара се у новом прозору) први објавио
Deset dana koji mogu potresti svijet: Četiri izbora na četiri kontinenta odlučuju o sudbini demokratije
Ona mogu dodatno ubrzati svijet na putu ka autoritarizmu ili označiti djelimičan povratak demokratskih normi, ocjenjuje britanski Guardian u opširnoj analizi. Guardian se poziva na švedski institut V-Dem, prema kojem su… Цео текст
Ona mogu dodatno ubrzati svijet na putu ka autoritarizmu ili označiti djelimičan povratak demokratskih normi, ocjenjuje britanski Guardian u opširnoj analizi.
Guardian se poziva na švedski institut V-Dem, prema kojem su demokratske slobode prosječnog građanina svijeta pale na nivo iz 1978. godine, dakle prije pada Berlinskog zida. Kako navodi list, na sva četiri izbora utrka je neizvjesna, a ishodi će se osjetiti i daleko izvan granica ovih zemalja.
Prema Guardianu, izbori su i međusobno povezani: Trumpov pokret MAGA otvoreno podržava Netanyahua, Vučića i Bolsonara, Srbija je preuzela obavezu da potroši dvije milijarde dolara na izraelske odbrambene sisteme, a Bolsonaro obećava preseljenje brazilske ambasade u Jerusalem.
Brazil: Bolsonarov sin u blagoj prednosti
Brazilci danas u drugom krugu biraju predsjednika. Flávio Bolsonaro, sin bivšeg predsjednika Jaira Bolsonara, koji je osuđen na 27 godina zatvora zbog pokušaja državnog udara, ima blagu prednost nad aktuelnim predsjednikom Lulom da Silvom.
Guardian navodi da je obećao pomilovati oca, kazniti sudije koji su učestvovali u procesu protiv njega i promijeniti ustav, uz oštriju politiku prema kriminalu.
Srbija: Studenti protiv Vučića
U Srbiji se istog dana održavaju vanredni parlamentarni izbori. Guardian vlast Aleksandra Vučića u posljednjih 12 godina opisuje kao poluautokratiju, koja je preuzela gotovo sve televizije i od državnih institucija napravila političko oruđe. Najveći izazov vlasti je studentski pokret, nastao nakon pada nadstrešnice na željezničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi.
Pokret na izbore izlazi s listom manje poznatih akademika i stručnjaka, pod sloganom "Srbija ili mafija?". List upozorava da bi u slučaju tijesnog rezultata moglo doći do nemira.
Izrael: Netanyahu iza opozicije
U utorak se održavaju izbori u Izraelu. Prema Guardianu, krajnje desna koalicija Benjamina Netanyahua zaostaje za opozicionim blokom bivšeg generala Gadija Eisenkota, za kojeg se očekuje da osvoji više mandata, ali ne i jasnu većinu.
Netanyahu je pred Međunarodnim krivičnim sudom optužen za ratne zločine u Gazi, a u Izraelu mu se sudi za korupciju.
SAD: Test za Trumpa
Deset dana zaključuju američki izbori za Kongres 3. novembra. Guardian ocjenjuje da demokrate imaju dobre izglede da osvoje Predstavnički dom, a manje da preuzmu i Senat. Ni tada, kako navodi list, ne bi mogle mnogo ograničiti Trumpa, koji može koristiti veto, pa bi pobjeda demokrata prvo mogla dovesti do dugotrajne ustavne krize.
20:24
Аутономија (отвара се у новом прозору) препричао (процена), 46 мин после првог
Гардијан: Десет дана који би могли да уздрмају свет - кључни избори у четири земље
"Да би победили данас студенти ће морати да поломе калуп српске политике" У чланку насловљеном „Десет дана који би могле да уздрмају свет: демократске норме у питању на четири кључних избора“, Гардијан данас пише да… Цео текст
"Да би победили данас студенти ће морати да поломе калуп српске политике"
У чланку насловљеном „Десет дана који би могле да уздрмају свет: демократске норме у питању на четири кључних избора“, Гардијан данас пише да Бразил, Израел, Србија и САД одржавају изборе у размаку од десет дана на којима је у питању да ли ће ауторитарна десница учврстити своје глобалне добитке или ће продемократске снаге моћи да остваре повратак.
У тексту се наводи да би четири избора на четири континента у десет дана могли „дубоко да преобликују глобалну политику“, односно „или да потисну свет даље његовим ауторитарном путањом или да обележе ограничени повратак за демократске норме“.
У сва четири такмичења, пише Гардијан, у питању су основне демократске норме у време када аутократија напредује широм света алармантним темпом.
Према В-Дем Институту са седиштем у Шведској који користи алатке за процену са више варијабили, демократске слободе које ужива просечан грађанин света пале су на нивое последњи пут виђене 1978. године, дуго пре пада Берлинског зида и распада комунизма у Европи, наводи Гардијан.
Лист указује да би груписање четири кључних избора могло или да заустави тај тренд или да га ојача.
„У сваким од тих избора продемократске партије су у тесним тркама са актуелним аутократама у настајању. Исходи у сваком случају могу да имају ефекте преливања у њиховим регионима и шире“, наводи Гардијан.
Како пише у тексту Бразил данас одржава други круг председничких избора где кандидат крајње деснице Флавио Болсонаро води. Болсонаро прети да ће, ако победи „променити устав“, помиловати свог оца који је осуђен на дугогодишњи затвор због планирања пуча, и ублажити еколошке рестрикције, што је критично питање за шуме Амазона.
Исто данас на изборима, „полуаутократија коју води Александар Вучић у Србији последњих 12 година суочава се са својим највећим изазовом у облику неконвенционалног протестног покрета који предводе студенти, са понуђеном листом мало познатих професора и технократа који конкуришу под једноставним слоганом ‘Србија или мафија'“, наводи се у тексту.
У уторак ће доћи ред на израелског премијера Бењамина Нетањахуа да се суочи са својим изазивачима на изборима, указује Грдијан.
Израелски лидер је у 19 од последњих 30 година надгледао продужени период демократског назадовања и растућих кршења људских права. Тражи га међународни кривични суд због ратних злочина и злочина против човечности у Гази и под повећаним је ризиком због текућег суђења за корупцији код куће ако изгуби, наводи се у тексту. Његова крање десничарска коалиција тренутно је иза опозиционог блока по анкетма.
Затим ће се 3. новембра при крају потенциално историјских десет дана председништво царског типа Доналда Трампа суочити са прекором америчких гласача на изборима на среднини мандата, када би најмање један дом Конгреса и могуће два могли да пређу под контролу демократа, наводи се у тексту.
Како се додаје Демократе ће тада да се суоче са тешким задатком у покушавању да обуздају Трампове ексцесе због којих су САД пале знатно на индексу либералне демократије института В-Дем.
Док САД буду пребројавале своје гласове у уторак, свет би могао да изгледа знатно другачије, пише Гардијан и додаје да четири предстојеће изборне трке „не само да су груписане већ су и испреплетене“.
Указује да је Трампов покрет Мага дао отрворену политичку подршку Нетањахуу, Вучићу и Болсонару, да је шпијунски програм Пегасус израелске производње нађен у телефонима студената и продемократских активисата у Србији, и да је Болсонаро снажно произраелски настројен и обећава да ће следити амерички пример и преместити бразилску амбасаду у Јерусалим.
Победа за ауторитарну десицу у једној земљи ће подстаћи колеге у другим, и супротно, победа за продемократску страну у сваком такмичењу ће дати наду и охрабрење њиховим савезницима широм света, пише Гардијан.
Четири избора су можда блиско испреплетана али борба између ауторитаризма и демократије заузима врло различите облике у свакој земљи, наводи Гардијан, додајући да су изгледи различити у сваком случају, као и улози, али да се у свима ради о тесним тркама.
Гардијан затим описује ситуацију у све четири државе одвојено.
Говорећи о Србији Гардијан указује да је током 12 година на власти Александар Вућић постепено еродрирао стубове српске демократије. Он и његови савезници преузели су готово све телевизије у земљи, а резултат је његово огромно присусто на телевизијским екранима у земљи током актуелне изборне кампање.
Будућности два последња независна информативна медија је неизвесна, указује Грдијан, пошто их је током кампање купио португалски инвеститор са везама са свргнутим мађарским режимом Виктора Орбана.
Владајућа Српска напредна странка претворила је министарства и друге државне институције у политичке алатке до те мере да је „линија између државе и партија такође избрисана“, пише Гардијан цитирајући речи Раше Недељкова програмског дирктора Центра за истраживање, транспаретност и одговорност (Црта).
До сада су опозиционе странке које су покушавале да обуздају Вучића биле слабе и подељене али спрска политика је трансформисана пре две године после пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду када је погинуло 16 људи, наводи се у тексту.
Трагедија је подстакла дубоки резевоар разочарања широм земље и произвела масовни покрет предвођен студентима који је од тада преживео застрашивање државе и сада кандидовао пуну листу кандидата против Спрске напредне странке, додаје се.
Кандидати као и студенти који су их номиновали не слажу се између себе о кључним политичким питањима али строго су привржени директној демократији, каже Гардијан. Одлуке се доносе на великим пленумима и ником није дозвољено да се истакне као лидер који се може идентификовати.
Да би победили данас студенти ће морати да поломе калуп српске политике и посебно Вучићеву контролу над његовом лојалном базом на селу, наводи се и указује да ако буду дошли близу победе постоји ризик од немира и насиља.
СНС, каже Гардијан, има забележену историју плаћања банди и разбијача да поремете опозиционе скупове и те банде би могле да се појаве на изборним местима ако се Вучић буде осећао под претњом. Лист додаје да су и студенти обећали да ће изаћи на улице да бране победу коју данас очекују.
(Бета)

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Гардијан: Десет дана који би могли да уздрмају свет - кључни избори у четири земље

2 медија · 2 текста · 2 изворна Истражи мрежу

Хронологија

19:38

Klix (отвара се у новом прозору) први објавио

Deset dana koji mogu potresti svijet: Četiri izbora na četiri kontinenta odlučuju o sudbini demokratije

Ona mogu dodatno ubrzati svijet na putu ka autoritarizmu ili označiti djelimičan povratak demokratskih normi, ocjenjuje britanski Guardian u opširnoj analizi. Guardian se poziva na švedski institut V-Dem, prema kojem su… Цео текст

Ona mogu dodatno ubrzati svijet na putu ka autoritarizmu ili označiti djelimičan povratak demokratskih normi, ocjenjuje britanski Guardian u opširnoj analizi.

Guardian se poziva na švedski institut V-Dem, prema kojem su demokratske slobode prosječnog građanina svijeta pale na nivo iz 1978. godine, dakle prije pada Berlinskog zida. Kako navodi list, na sva četiri izbora utrka je neizvjesna, a ishodi će se osjetiti i daleko izvan granica ovih zemalja.

Prema Guardianu, izbori su i međusobno povezani: Trumpov pokret MAGA otvoreno podržava Netanyahua, Vučića i Bolsonara, Srbija je preuzela obavezu da potroši dvije milijarde dolara na izraelske odbrambene sisteme, a Bolsonaro obećava preseljenje brazilske ambasade u Jerusalem.

Brazil: Bolsonarov sin u blagoj prednosti

Brazilci danas u drugom krugu biraju predsjednika. Flávio Bolsonaro, sin bivšeg predsjednika Jaira Bolsonara, koji je osuđen na 27 godina zatvora zbog pokušaja državnog udara, ima blagu prednost nad aktuelnim predsjednikom Lulom da Silvom.

Guardian navodi da je obećao pomilovati oca, kazniti sudije koji su učestvovali u procesu protiv njega i promijeniti ustav, uz oštriju politiku prema kriminalu.

Srbija: Studenti protiv Vučića

U Srbiji se istog dana održavaju vanredni parlamentarni izbori. Guardian vlast Aleksandra Vučića u posljednjih 12 godina opisuje kao poluautokratiju, koja je preuzela gotovo sve televizije i od državnih institucija napravila političko oruđe. Najveći izazov vlasti je studentski pokret, nastao nakon pada nadstrešnice na željezničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi.

Pokret na izbore izlazi s listom manje poznatih akademika i stručnjaka, pod sloganom "Srbija ili mafija?". List upozorava da bi u slučaju tijesnog rezultata moglo doći do nemira.

Izrael: Netanyahu iza opozicije

U utorak se održavaju izbori u Izraelu. Prema Guardianu, krajnje desna koalicija Benjamina Netanyahua zaostaje za opozicionim blokom bivšeg generala Gadija Eisenkota, za kojeg se očekuje da osvoji više mandata, ali ne i jasnu većinu.

Netanyahu je pred Međunarodnim krivičnim sudom optužen za ratne zločine u Gazi, a u Izraelu mu se sudi za korupciju.

SAD: Test za Trumpa

Deset dana zaključuju američki izbori za Kongres 3. novembra. Guardian ocjenjuje da demokrate imaju dobre izglede da osvoje Predstavnički dom, a manje da preuzmu i Senat. Ni tada, kako navodi list, ne bi mogle mnogo ograničiti Trumpa, koji može koristiti veto, pa bi pobjeda demokrata prvo mogla dovesti do dugotrajne ustavne krize.

20:24

Аутономија (отвара се у новом прозору) препричао (процена), 46 мин после првог

Гардијан: Десет дана који би могли да уздрмају свет - кључни избори у четири земље

"Да би победили данас студенти ће морати да поломе калуп српске политике" У чланку насловљеном „Десет дана који би могле да уздрмају свет: демократске норме у питању на четири кључних избора“, Гардијан данас пише да… Цео текст

"Да би победили данас студенти ће морати да поломе калуп српске политике"

У чланку насловљеном „Десет дана који би могле да уздрмају свет: демократске норме у питању на четири кључних избора“, Гардијан данас пише да Бразил, Израел, Србија и САД одржавају изборе у размаку од десет дана на којима је у питању да ли ће ауторитарна десница учврстити своје глобалне добитке или ће продемократске снаге моћи да остваре повратак.

У тексту се наводи да би четири избора на четири континента у десет дана могли „дубоко да преобликују глобалну политику“, односно „или да потисну свет даље његовим ауторитарном путањом или да обележе ограничени повратак за демократске норме“.

У сва четири такмичења, пише Гардијан, у питању су основне демократске норме у време када аутократија напредује широм света алармантним темпом.

Према В-Дем Институту са седиштем у Шведској који користи алатке за процену са више варијабили, демократске слободе које ужива просечан грађанин света пале су на нивое последњи пут виђене 1978. године, дуго пре пада Берлинског зида и распада комунизма у Европи, наводи Гардијан.

Лист указује да би груписање четири кључних избора могло или да заустави тај тренд или да га ојача.

„У сваким од тих избора продемократске партије су у тесним тркама са актуелним аутократама у настајању. Исходи у сваком случају могу да имају ефекте преливања у њиховим регионима и шире“, наводи Гардијан.

Како пише у тексту Бразил данас одржава други круг председничких избора где кандидат крајње деснице Флавио Болсонаро води. Болсонаро прети да ће, ако победи „променити устав“, помиловати свог оца који је осуђен на дугогодишњи затвор због планирања пуча, и ублажити еколошке рестрикције, што је критично питање за шуме Амазона.

Исто данас на изборима, „полуаутократија коју води Александар Вучић у Србији последњих 12 година суочава се са својим највећим изазовом у облику неконвенционалног протестног покрета који предводе студенти, са понуђеном листом мало познатих професора и технократа који конкуришу под једноставним слоганом ‘Србија или мафија'“, наводи се у тексту.

У уторак ће доћи ред на израелског премијера Бењамина Нетањахуа да се суочи са својим изазивачима на изборима, указује Грдијан.

Израелски лидер је у 19 од последњих 30 година надгледао продужени период демократског назадовања и растућих кршења људских права. Тражи га међународни кривични суд због ратних злочина и злочина против човечности у Гази и под повећаним је ризиком због текућег суђења за корупцији код куће ако изгуби, наводи се у тексту. Његова крање десничарска коалиција тренутно је иза опозиционог блока по анкетма.

Затим ће се 3. новембра при крају потенциално историјских десет дана председништво царског типа Доналда Трампа суочити са прекором америчких гласача на изборима на среднини мандата, када би најмање један дом Конгреса и могуће два могли да пређу под контролу демократа, наводи се у тексту.

Како се додаје Демократе ће тада да се суоче са тешким задатком у покушавању да обуздају Трампове ексцесе због којих су САД пале знатно на индексу либералне демократије института В-Дем.

Док САД буду пребројавале своје гласове у уторак, свет би могао да изгледа знатно другачије, пише Гардијан и додаје да четири предстојеће изборне трке „не само да су груписане већ су и испреплетене“.

Указује да је Трампов покрет Мага дао отрворену политичку подршку Нетањахуу, Вучићу и Болсонару, да је шпијунски програм Пегасус израелске производње нађен у телефонима студената и продемократских активисата у Србији, и да је Болсонаро снажно произраелски настројен и обећава да ће следити амерички пример и преместити бразилску амбасаду у Јерусалим.

Победа за ауторитарну десицу у једној земљи ће подстаћи колеге у другим, и супротно, победа за продемократску страну у сваком такмичењу ће дати наду и охрабрење њиховим савезницима широм света, пише Гардијан.

Четири избора су можда блиско испреплетана али борба између ауторитаризма и демократије заузима врло различите облике у свакој земљи, наводи Гардијан, додајући да су изгледи различити у сваком случају, као и улози, али да се у свима ради о тесним тркама.

Гардијан затим описује ситуацију у све четири државе одвојено.

Говорећи о Србији Гардијан указује да је током 12 година на власти Александар Вућић постепено еродрирао стубове српске демократије. Он и његови савезници преузели су готово све телевизије у земљи, а резултат је његово огромно присусто на телевизијским екранима у земљи током актуелне изборне кампање.

Будућности два последња независна информативна медија је неизвесна, указује Грдијан, пошто их је током кампање купио португалски инвеститор са везама са свргнутим мађарским режимом Виктора Орбана.

Владајућа Српска напредна странка претворила је министарства и друге државне институције у политичке алатке до те мере да је „линија између државе и партија такође избрисана“, пише Гардијан цитирајући речи Раше Недељкова програмског дирктора Центра за истраживање, транспаретност и одговорност (Црта).

До сада су опозиционе странке које су покушавале да обуздају Вучића биле слабе и подељене али спрска политика је трансформисана пре две године после пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду када је погинуло 16 људи, наводи се у тексту.

Трагедија је подстакла дубоки резевоар разочарања широм земље и произвела масовни покрет предвођен студентима који је од тада преживео застрашивање државе и сада кандидовао пуну листу кандидата против Спрске напредне странке, додаје се.

Кандидати као и студенти који су их номиновали не слажу се између себе о кључним политичким питањима али строго су привржени директној демократији, каже Гардијан. Одлуке се доносе на великим пленумима и ником није дозвољено да се истакне као лидер који се може идентификовати.

Да би победили данас студенти ће морати да поломе калуп српске политике и посебно Вучићеву контролу над његовом лојалном базом на селу, наводи се и указује да ако буду дошли близу победе постоји ризик од немира и насиља.

СНС, каже Гардијан, има забележену историју плаћања банди и разбијача да поремете опозиционе скупове и те банде би могле да се појаве на изборним местима ако се Вучић буде осећао под претњом. Лист додаје да су и студенти обећали да ће изаћи на улице да бране победу коју данас очекују.

(Бета)