Све вести
Фото из чланка: хттпс://www.блиц.рс/#/сцхема/Организатион/1Гади Ајзенкот: Ко је Нетањахуов главни ривал на изборима у Израелу
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 2 од 3 медија.
У одговору на то, Израел је покренуо војну офанзиву у Гази у којој је погинуло више од 74.200 људи, према Министарству здравља које води Хамас, а чије бројке УН сматрају поузданим. У годинама после напада, било је све више извештаја да је Нетањаху био упозорен на предстојећи напад - од личног шефа безбедности, баш као и регионалних суседа.
Још једно доминантно питање је регрутација, јер Нетањахуова влада није спровела пресуду Врховног суда да ултраортодоксни јеврејски мушкарци треба да служе војску. Према међународном праву, сва израелска насеља и предстраже у окупираној Западној обали су илегалне.
- Шта је контроверзни израелски план о насељавању на Западној обали ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
Цео упоредни текст1 реченица у више медија, 283 само у једном
Текст из 4 чланка. 3 реченице преносе сви, у 8 се разликују.
Још 96 реченица које преноси само по један медиј
Анкете показују да би блок странака израелског премијера Бењамина Нетањахуа, који окупља његову властиту странку Ликуд, крајњу десницу и ултраортодоксне странке, могао да се суочи са проблемима приликом освајања већине на општим изборима 27. октобра.
А главни разлог за то је Гади Ејзенкот: бивши начелник израелске војске представља неочекивани изазов за човека који је предводио Израел већи део последње три деценије.
Ајзенкот је релативни новајлија у политичкој арени, формално ушавши у политику тек 2022. године, кад је постао члан Кнесета (израелског парламента) за партију Националног јединства.
Касније је напустио ту странку због, како је рекао, идеолошких разлика.
Откако се разишао са главним опозиционом личностима прошле године да би оформио властиту центристичку странку Јашар (што значи „право“ или „усправно“), Ајзенкот је постао Нетањахуов главни ривал у изборној трци.
Премијер је последњих година био обузет оптужницама за корупцију, што он негира, и критикама како се поставио према нападу палестинских екстремиста на југ Израела 7. октобра 2023.
А ту је и питање контроверзних реформи правосуђа које су довеле до масовних протеста.
Али Ајзенкотова решеност да изађе на изборе против њега била је мотивисана и личном трагедијом.
Његов син, главни наредник Гал Ајзенкот, најмлађи од петоро његове деце, погинуо је у експлозији у северној делу Појаса Газе у децембру 2023. током мисије извлачења посмртних остатака двоје израелских талаца које је Хамас заробио 7. октобра.
Гади Ајзенкот каже да још није погледао синовљеве личне ствари које је добио у неколико кутија и које држи код куће у Херцлији, имућном обалском граду северно од Тел Авива.
„Још их нисам отворио.
Упорно то одлажем“, рекао је у априлу овај 66-годишњак за израелски државни радио Кан Решет Бет.
Галова смрт, као и губитак двојице нећака у кампањи у Гази, у комбинацији са његовим ставом да Нетањахуова влада није успела да спречи неприкосновене Хамасове нападе, појачали су Ајзнкотове политичке амбиције.
„Не могу да вратим сат уназад“, рекао је листу Тимес оф Исраел, почеком месеца.
„Урадићу све што могу да будем достојан тешке цене коју је Гал платио.“
На његовом списку ствари за урадити је позивање Нетањахуа и његовог кабинета на одговорност.
После 7. октобра 2023, Ајзенкот се придружио премијеровом ратном кабинету заједно са другим опозиционим личностима у исказивању националног јединства.
Оставку је поднео у јуну 2024. године и оптужио Нетањахуа да није деловао брже на осигуравању ослобађање талаца које је узео Хамас током напада.
„Жене и деца су били отети у његовој смени, а он намерно није урадио оно што је било неопходно да се они врате“, рекао је за Тајмс оф Израел.
Ту тврдњу је Нетањаху више пута порекао.
Нетањаху каже да се Ајзенкот противио кључним војним потезима у Гази док је био део ратног кабинета.
Према његовим речима, Ајзенкотов приступ не би ослабио Хамас.
„Сећам се шта је Гади Ајзнекот говорио, а шта су остали говорили док смо још били у Гази...
„Они су рекли да напросто треба да склопимо погодбу, извучемо таоце и напустимо Газу - потпуно напустимо Газу“, рекао је Нетањаху на конференцији за штампу у јуну, како је известио Тајмс оф Израел.
Следити ту стратегију, додао је Нетањаху, значило би да би „читав Хамас“ и главни званичници које је Израел убио током рата „и даље били тамо, и даље били живи, и даље држали контролу“.
У скорашњем интервјуу за интернет портал Инет њуз, Ајзенкот је одбацио Нетањахуову тврдњу и позвао премијера да јавно објави протоколе расправа ратног кабинета и гласања.
Неколико дана пре избора, Ајзенкот се зарекао да ће окончати владавину Хамаса у року од 18 месеци ако буде био изабран.
Надав Ејал, један од најистакнутијих израелских новинара и академик који прати његов политички пут, каже да је Ајзенкотов лични губитак појачао његово „осећање сврхе и мисије“.
Таква мисија, додаје Ејал, није само у обезбеђивању да његова партија Јашар освоји довољно места у Кнесету да би била у прилици да формира коалицију која ће свргнути актуелног премијера са власти.
Као и Нетањаху, Ајзенкот је уверен да било какви будући планови за Газу морају да искључе Хамас.
„Веома је важно схватити да је његовог сина убио Хамас, у рату који је покренуо Хамас“, рекао је Ејал за ББЦ.
Нити је пензионисани генерал изразио подршку за решење о две државе (признавање палестинске државе уз израелску).
Крајем августа, он је рекао да је било ко ко и даље верује у ту могућност „залуђен“, известили су израелски медији.
Али је рекао да намерава да „редефинише“ израелске односе са Палестинском управом.
„Палестинској управи мора да буде омогућено да влада над 2,8 милиона Палестинаца на окупираној Западној обали.
„Не желим ја да владам њима“, рекао је у октобарском интервјуу за Тајмс оф Израел.
Иако Ајзенкот подржава ширење великих блокова насеља, под условом да је то у складу са израелским законом и националним интересима, изјашњавао се против контроверзних планова да се повећа присуство јеврејских насељеника у неким областима Западне обале.
Конкретно се то односи на план наставка ширења насеља у области познатој као Е1, источно од Јерусалима.
Његове резервације делују мотивисане негативним реакцијама међународне заједнице, али је најскорије обећао да се „уклонити јеврејске терористе из Јудеје и Самарије“ (име које Израел користи за окупирану Западну обалу).
Једно од његових обећања у предизборној кампањи је да ће покренути истрагу о нападима од 7. октобра 2023, која ће се бавити могућим пропустима израелске владе.
Амерички избори средине мандата: Седам кључних питања
Израелци гласају на, како многи сматрају, једним од најважнијих избора у историји земље.
- Живот по мјери човјека
Велике медијске куће у земљи објавиле су наводе да су Нетањахуа упозориле власти Уједињених Арапских Емирата и Египта на могуће нападе из Појаса Газе.
Премијер је негирао те наводе и он сада тужи израелски лист који је објавио првобитну тврдњу: такође упорно одбија државну истрагу коју води израелски Врховни суд, тврдећи да би правосуђе било пристрасно против њега.
„Ови су избори између одговорности и бежања од одговорности“, каже Ајзенкот.
У програму у 10 тачака, Ајзенкот је обећао да ће покренути ванредни програм за решавање проблема одласка из земље великог броја изузетно квалификованих Израелаца и стимулисање доласка нових имиграната.
Он жели и да оконча изузеће од служења обавезног војног рока за ултраортодоксне јеврејске заједнице и арапске Израелце.
„Друга ствар коју ћемо урадити је да усвојимо закон о универзалном служењу војске за све грађане Израела: војну, националну или цивилну службу, као и националну службу за Арапе“, рекао је он за Тајмс оф Израел.
Претходни покушаји да се прошири војна служба, у које је спадао и један Нетањахуове администрације, завршио се протестима ултраортодоксних заједница.
Рођен у Тиберијасу а одгојен у Ејлату, два града далеко од израелских главних центара политичке моћи, Јерусалима и Тел Авива, Ајзенкот је син мароканских имиграната скромног порекла који су се доселили у Израел 1950-их.
Јеврејске заједнице из блискоисточних и северноафричких заједница познате су као Мизрахи.
Ниједан Мизрахи никада није био израелски премијер, мада су политичари из те заједнице раније покушавали то да постану.
Дејвид Ремник, уредник Њујоркера, који је провео неко време са Ајзенкотом током кампање, каже да он доводи у питање Нетањахуов став заштитника обесправљених у израелском друштву као што су Мизрахим.
Ајзенкотова породична историја другачија је од Нетањахуове који је потомак источноевропских јеврејских миграната и одрастао је у имућној четврти Јерусалима.
Заједница Мизрахима, која је у прошлости подржавала Ликуд, често користи мароканску арапску реч „дијалина“ („један од нас“) да опишу Ајзенкота, према извештавању израелских медија.
„Моји родитељи су отишли из Марока и поносан сам на њих и моје порекло, али бих најсрећнији био кад бисмо били поносни на наше израелство“, рекао је Ајзенкот почетком године за телевизијску мрежу Канал 13. Живот у војсци
Ајзенкот се придружио израелској војсци са 18 година и остао у њој четири деценије, напредујући у хијерархији све док није стигао до положаја начелника генералштаба.
Водио је генералштаб између 2015. и 2019.
Био је задужен за израелске снаге у Западној обали 2000-их, током друге Интифаде, четворогодишњег палестинског устанка у којем је погинуло скоро 1.000 Израелаца и више од 3.000 Палестинаца.
Ајзенкот ће се касније везивати за „Доктрину Дахиех“, која се залаже за прекомерну употребу војне силе против цивилне инфраструктуре у областима из којих Израелци верују да су нападнути.
Важно је такође напоменути да Ајзенкот, усред свих критика на рачун Нетањахуа, никад није говорио ништа против израелске војне реакције на нападе од 7. октобра.
Незапамц́ених 70.000 људи је дошло из иностранства да гласа, док ц́е пола милиона њих први пут гласати.
Анкете објављене пре неколико дана сугеришу неизвесну утакмицу садашњег премијера Бењамина Нетањахуа и бившег војног команданта Гадија Ајзенкота за место председника владе.
Али се не предвиђа да ц́е иједан од њихових политичких блокова освојити 61 место потребно за формирање владе, што значи да се могу очекивати недеље или месеци политичких препирки.
Због израелског пропорционалног система, владе су до сада углавном биле коалиционе, а било је и неких неочекиваних савеза.
На овим изборима, чини се, ровови су ископани и веома су дубоки.
Ово су први парламентарни избори од напада палестинских екстремиста предвођених Хамасом на југ Израела 7. октобра 2023, што је изазвало бруталну одмазду и двогодишњи рат израелске војске против Хамаса у Појасу Газе.
Ајзенкот, који предводи новоформирану странку Јашар, главна је фигура у такозваном „блоку промена“, скупу партија које имају идеолошке разлике, али деле исти циљ - свргавање Нетањахуа.
Остали лидери у блоку су бивши премијер Нафтали Бенет и Авигдор Либерман, обојица десничари који заузимају тврдокорне ставове о безбедности, и Јаир Голан, левичарски оријентисан бивши војни генерал.
За Нетањахуа, титана израелске политике који је први пут изабран за премијера 1996. године, останак на власти зависиц́е од новог савеза са крајње десничарским и ултраортодоксним странкама које чине његову тренутну владајуц́у коалицију - најдесничарскију у историји земље.
У трци су и два арапска партијска блока, јер око петине становништва Израела чине Арапи, од којих многи кажу да су палестински грађани Израела.
Теоретски, управо би та два блока могла да се покажу као пресудни у одлуци о будућој влади.
Али све осим једне водец́е јеврејске странке искључиле су сарадњу са њима.
Прве процене резултата очекују се касније вечерас, око 21 сат по средњеевропском времену.
Штаб Ликуда, Нетањахуове странке, биће у Јерусалиму, а странке Јашар Гадија Ајзенкота, формиране тек прошле године, у Тел Авиву.
Главна питања у кампањи су била безбедност и привреда.
Око 1.200 људи погинуло је у нападу који је предводио Хамас, а 251 је узет за таоце.
- Трофеј Радија Црне Горе
Бењамин Нетањаху: Може ли 'Господин Безбедност' да освоји седми премијерски мандат у Израелу
Најдуговечнији премијер Израела се нада да ц́е обезбедити још један мандат на парламентарним изборима 27. октобра.
Израелски премијер са најдужим стажем Бењамин Нетањаху нада се победи на парламентарним изборима 27. октобра, чиме би обезбедио седми мандат на власти.
Деценијама је Нетањаху (77) представљао себе као израелског „Господина Безбедност“.
Али његова кандидатура за још један мандат стиже после онога што многи Израелци виде као највећи безбедносни пропуст у историји ове земље: напада предвођених Хамасом 7. октобра. 2023. године.
Од тада се Нетањаху усредсредио на вођење рата против Хамаса, као и против његових савезника, либанског Хезболаха и Ирана, док се истовремено носио са текућим суђењем по оптужници за корупцију, коју негира.
Анкете указују на тесну трку Нетањахуовог десничарског блока и опозиционог блока странака које сарађују на његовом свргавању.
У њих спада бивши премијер Нафтали Бенет и бивши начелник војске Гади Ајзенкот.
Очекује се да наслеђе 7. октобра одигра кључну улогу у одлукама многих гласача.
Упркос контроверзама и политичким кризама које су угрожавале његову позицију на власти, Нетањаху је стекао репутацију политичког повратника.
Реизабран у новембру 2022. године за шести премијерски мандат, он предводи најдесничарскију коалицију у историји Израела.
Његов повратак на власт уследио је после релативно кратког боравка у опозицији после 12 непрекидних година служења на премијерском месту, што је учврстило веровање међу присталицама да је „Краљ Биби“ политички непобедив.
И даље је популаран међу многим десничарским и религиозним гласачима, који га доживљавају као снажног лидера по питању безбедности, чија је влада инсистирала на продужењу изузећа од служења војног рока за ултраортодоксне Јевреје на редовним верским студијама.
Али његова наводна непобедивост сада је угрожена док се над изборима надвија сенка напада од 7. октобра.
Нетањаху је прихватио извесну одговорност за неспречавање онога што се десило 7. октобра 2023. године, када је Израел - под његовим мандатом - претрпео најкатастрофалнији напад у историји, са хиљадама палестинских екстремиста који су се пробијали кроз границу из Газе, убивши 1.200 људи и отевши 251 човека, одвевши их у Појас Газе.
Али он каже да многи други такође сносе одговорност, међу њима виши безбедносни званичници, за пропусте који су довели до тог напада.
Он их је оптужио да су намерно одлучили да га не пробуде у сатима пред напад, из страха да ће наредити масовни покрет израелске војске и ескалирати ситуацију.
У одговору на то, Израел је покренуо војну офанзиву у Гази у којој је погинуло више од 74.200 људи, према Министарству здравља које води Хамас, а чије бројке УН сматрају поузданим.
Још 35 реченица које преноси само по један медиј
„Присиљени смо да се бранимо.
Морате искрено да сагледате одакле је све ово почело“, изјавио је Ајзенкот за Тајмс оф Израел.
Новинар и водитељ Мехди Хасан пише у британском листу Гардијан да „Ајзенкот није Нетањаху“, али да би дозволио „исту политику ширења и уништења и на Западној обали и у Гази.“
Аншел Пфефер, дописник Економиста у Израелу и аутор Нетањахуове биографије, каже да Ајзенкот „није пацифиста“.
„Али је он и неко са имиџем озбиљног човека.
„До сада у кампањи није давао луда обећања.
Такође, није елитног порекла, што значајно отежава кампању блаћења“, каже Пфефер за ББЦ.
Појављивање Ајзенкота као директног ривала Нетањахуу било је помало неочекивано, истиче он.
„Све до пре шест месеци, најизгледнији ривал био је бивши премијер Нафтали Бенет.
„Али чини се да је Ајзенкот погодио жицу бирачког тела у правом тренутку.“
Ајзенкот се често описује као супротност Нетањахуу: човек који не блиста под светлима рефлектора и није велики политички говорник.
Ејал верује да Ајзенкот чак ни не ужива у томе што је политичар.
Иако добро пролази у анкетама, Ајзенкотовој странци се не предвиђа да ће освојити апсолутну већину у Кнесету од 120 посланичких места - за формирање већинске владе неопходно је 61 освојено место, што је током историје приморавало странке да формирају коалиционе владе.
Али Бењамин Нетањаху је мајстор постизборне игре: као лидер Ликуда учествовао је на 10 националних избора, а у шест наврата је успео да оформи коалициону владу.
Ту спадају и избори 2009. године, кад је његова странка заправо успела да освоји мање посланичких места од његовог главног ривала.
У последњих неколико недеља, Нетањахуова кампања је тврдила да ће Ајзенкот морати да прихвати подршку арапских странака да би формирао владу.
Арапске странке су популарне међу више од два милиона арапских грађана и становника у Израелу (који износе око 20 одсто становништва земље), а анкете пројектују да би главне четири арапске партије (Хадаш, Тал, Балад и Рам) могле заједно да освоје 12-15 места у Кнесету.
„Да ли желиш јеврејску државу или желиш палестинску државу?“, питао је премијер Ајзенкота у изборним видеу.
Ајзенкот је јавно искључио могућност присуства арапских станака у његовој влади, али се зауставио код затварања врата пред анти-Нетањахуовим савезом у Кнесету и могућој мањинској влади.
„Нетањаху је успевао да одржи власт због способности да убеди присталице да је гласање за њега питање живота и смрти“, каже Далија Шајндлин политичка аналитичарка из Тел Авива, за ББЦ.
Овај пут, међутим, Ајзенкотово порекло би могло да отежа ствари премијеру, каже она.
„Војне вође уживају велику подршку јавности од оснивања израелске државе, због високог нивоа поверења јавности.“
Да ли би Ајзенкотова победа помогла да се поправе односи Израела и међународне заједнице?
Професор Јоси Мекелберг, израелски стручњак за међународне односе у Четам хаусу, рекао је за ББЦ да би имала потенцијал за то.
Али он упозорава да не треба да се надамо „промени преко ноћи“ и да смена Нетањахуа није гаранција добре воље са израелске стране.
„Не верујем да било која од опозиционих партија, међу њима ни Ајзенкотова, нуде јасну алтернативу Нетањахуу.
„Ако Ајзенкот победи, мораће да предузме одлучне мере у вези са јеврејским насељима на Западној обали и да поправи ситуацију у Појасу Гази“, додаје професор Мекелберг.
Израелска дела у Гази изазвала су широко распрострањену осуду међународне заједнице.
Неки од талаца потом су убијени у Појасу Газе.
Опозициони блок се залаже за независну комисију истраге напада, чему се Нетањаху упорно противио, сматрајући да ће бити пристрасна, односно против њега.
Опозиција указује и на оно што називају претњом по демократију.
Нетањахуу се суди по оптужбама за корупцију, што он пориче, и наставља да примењује контроверзне планове за реформу правосудног система, што је довело до масовних протеста пре напада 7. октобра 2023.
Упркос нападима опозиције, Нетањаху се поново представио као „Господин безбедност“, указујуц́и на стратешке победе у израелским ратовима широм Блиског истока и његов блиски однос са америчким председником Доналдом Трампом.
Израелски Канал 12 известио је пре два дана да је Нетањаху инсистирао на војној акцији у последњем тренутку која би могла да изазове сукоб са Ираном пре избора, али да му се успротивио Ејал Замир, командант Израелских одбрамбених снага (ИДФ) кога је он поставио.
Следец́ег дана, ЦНН је известио да је Нетањаху покушао да убеди Трампа да изврши нове нападе на Иран, али да је амерички председник одбио.
У годинама после напада, било је све више извештаја да је Нетањаху био упозорен на предстојећи напад - од личног шефа безбедности, баш као и регионалних суседа.
Још 59 реченица које преноси само по један медиј
Израелски лист Харец у септембру је објавио одломке из нове књиге, у којој се тврди да је лидер Уједињених Арапских Емирата звао Нетањахуа 10 дана пре напада да га упозори на планове Хамаса за крупну операцију.
Нетањухов кабинет одбацио је овај извештај као „апсолутну лаж“ и најавио да ће тужити лист.
У новембру 2024. године, Нетањаху је постао четврти светски лидер за ким је издат налог за хапшење Међународног кривичног суда, заједно са руским лидером Владимиром Путином, суданским Омаром ал-Баширом и либијским Муамером ел-Гадафијем.
Овај и налог за хапшење бившег израелског министра одбране Јоава Галанта изазвали су бесну реакцију широм израелског политичког спектра.
Они се односе на израелске војне акције у Појасу Газе после Хамасових напада од 7. октобра и у њима су оптужбе за коришћење „изгладњивања као метода ратовања; и злочине против човечности као што су убиство, прогон и друга нехумана дела.“
Обојица одбацују те оптужбе.
- Водич кроз изборе у Израелу
- Бењамин Нетањаху: Командос који је постао премијер Израела
- Гади Ајзенкот: Ко је Нетањахуов главни ривал на изборима у Израелу
Бењамин Нетањаху је рођен у Тел Авиву 1949. године.
Његова породица се 1963. године преселила у САД, кад је његов отац Бензион, истакнути историчар и ционистички активиста, добио академско намештење.
Са 18 година се вратио у Израел, провевши пет година у војсци, служећи као капетан елитне командоске јединице Сајерет Маткал.
Био је рањен приликом упада у белгијски авион који су отели палестински екстремисти и који је слетео у Израел 1972. године, а борио се 1973. године у Блискоисточном рату.
Нетањахуов брат Јонатан је 1976. убијен док је предводио упад ради спасавање талаца из отетог авиона у Ентебеу, у Уганди.
Његова смрт оставила је дубоког трага на Нетањахуову породицу, а његово име је постало легендарно у Израелу.
Нетањаху је основао антитерористички институт у знак сећања на брата, а 1982. године је постао израелски заменик шефа мисије у Вашингтону.
Нетањахуов јавни живот је лансиран преко ноћи.
Са течним познавањем енглеског и препознатљивим америчким нагласком, постао је познато лице на америчкој телевизији и ефикасни заступник Израела.
Именован је за израелског сталног представника у УН у Њујорку 1984. године.
Нетањаху је почео да се бави политиком кад се вратио у Израел 1988. године, освојивши посланичко место за Ликуд у Кнесету (парламенту) и поставши заменик министра спољних послова.
Касније је постао председник странке, а 1996. године израелски премијер, после ванредних избора организованих после атентата на Јицака Рабина.
Нетањаху је и најмлађи израелски лидер и први који је рођен после оснивања државе 1948. године.
Упркос томе што је жестоко критиковао Мировни споразум Израела и Палестинаца из Осла из 1993. године, Нетањаху је потписао овај споразум 1997. године предавши 80 одсто Хеброна Палестинској управи и пристао на додатна повлачења са окупиране Западне обале, на велико незадовољство деснице.
Додуше, план је пропао пре него што је дошло до већине израелског повлачења.
Изгубио је власт 1999. године након што је расписао ванредне изборе 17 месеци раније, поражен од лидера Радничке странке Ехуда Барака, бившег Нетањахуовог командира.
Нетањаху се повукао као лидер Ликуда, а наследио га је Аријел Шарон.
Након што је Шарон изабран за премијера 2001. године, Нетањаху се вратио у владу, прво као министар спољних послова, а потом и као министар финансија.
Из протеста због израелског повлачења из окупираног Појаса Газе, 2005. године поднео је оставку.
Нова прилика му се указала поново 2005. године, кад се Шарон, непосредно пред јак мождани удар после којег је остао у коми, одвојио од Ликуда и основао нову центристичку странку Кадима.
Нетањаху је поново доспео на чело Ликуда и био изабран за премијера други пут у марту 2009. године.
Пристао је на неприкосновено 10-месечно замрзавање изградње насеља (са разним изузецима) у Западној обали, омогућивши мировне преговоре са Палестином, али су ти преговори пропали крајем 2010. године.
Иако је 2009. године јавно саопштио условно прихватање Палестинске државе уз Израел, касније је пооштрио тај став.
„Палестинска држава неће бити створена, не онако како људи говоре о њој.
„То се неће десити“, рекао је израелској радио станици 2019. године.
Почетком ове године, рекао је да га сви знају као човека који је „деценијама блокирао оснивање палестинске државе која ће угрозити наше постојање“.
Израел ће „по сваку цену“ задржати потпуну безбедносну контролу над властитом територијом западно од реке Јордан, између осталог и у Појасу Газе и Западној обалу, поручио је.
Током његове владавине, проширила су се израелска насеља у окупираној Западној обали, што његови критичари кажу да компликује напоре да се постигне решење о две државе.
Од 2002, његова садашња влада одобрила је више од 100 нових насеља и водила је брза проширења нелегалних брдских предстража и фарми.
Монитор израелских насиља Пеаце Ноw (Мир одмах), заступничка група која подржава решење о две државе, рекао је да је влада „гурала де факто анексију Западне обале до сада невиђеним темпом.“
У последњим данима кампање, Нетањаху је био ударна вест у свим медијима због објављивања слике нуклеарне бомбе која погађа Тел Авив, коју је направила вештачка интелигенција, упозоравајуц́и да је он једини лидер који може да заштити Израел „ако Иранци стекну нуклеарно оружје“.
Ајзенкот га је назвао „хистеричним“.
Остало је свега неколико дана до америчких избора средине мандата, кад гласачи учествују у гласању које може имати великог утицаја на преостали део председничког мандата Доналда Трампа.
Шта су избори средине мандата?
Трећег новембра, Американци ће бирати чланове Конгреса, који се састоји из два дела - Представничког дома и Сената.
Ови избори одржавају се сваке две године, а кад падну на половину председниковог четворогодишњег мандата, називају се изборима средине мандата.
Кључни задатак за Конгрес је да ствара и усваја федералне законе - законе који важе за читаву земљу.
Исход избора средине мандата одлучиће која политичка партија - Трампови републиканци или опозиционе демократе - контролишу Конгрес и колико је лако председнику да остварује зацртане планове.
Резултати се такође доживљавају као степен задовољства људи у САД председниковим досадашњим учинком.
Биће изабраних свих 435 чланова Представничког дома – доњег дома Конгреса.
Они служе фиксне двогодишње мандате.
Представнички дом је обично место на ком се представљају предлози закона и о њима расправља.
За то време, 35 од 100 посланичких места у Сенату, горњем дому, такође су предмет гласања ове године.
Сенатори служе шестогодишње мандате.
Између осталих послова, они одобравају или блокирају предложене законе добијене од Представничког дома.
Истог дана, гласачи широм већег дела САД такође ће бирати политичаре на нивоу савезне државе.
Које су кључне теме?
Америчка привреда је у мислима многих гласача који не могу да изађу на крај са ценама горива, намирница, становања и здравства.
Инфлација је и даље изнад нивоа који жели да постигне Федерална резерва, делом због рата који су САД и Израел покренули против Ирана у фебруару.
Демократе тврде да је Трампов програм трговинских царина такође дигао цене за Американце.
Још једно доминантно питање је регрутација, јер Нетањахуова влада није спровела пресуду Врховног суда да ултраортодоксни јеврејски мушкарци треба да служе војску.
Још 5 реченица, само Блиц
Реч је о изузетно контроверзном потезу, јер су хиљаде других људи регрутовани да се боре у ратовима на Блиском истоку.
Ајзенкот заузима углавном сличан став као Нетањаху по питању Појасу Газе.
Обећао је да ће за 18 месеци окончати владавину Хамаса у палестинској енклави, кроз мировни план који предводе САД.
Ако је потребно и војним средствима, поручио је.
Откако је пре годину дана упостављено примирје, Израел је наставио готово свакодневне нападе на Појас Газе, тврдец́и да су усмерени на припаднике Хамаса.
Према међународном праву, сва израелска насеља и предстраже у окупираној Западној обали су илегалне.
Још 5 реченица које преноси само по један медиј
Предстраже су нелегалне и према израелском закону, мада многе од њих добијају помоћ државе.
- Ко су израелски религиозни екстремисти насељени у Западној обали
Републиканци тврде да је Трамп испунио кључно предизборно обећање из 2024. године појачавши контролу граница и покренувши широко распрострањену – и често контроверзну – иницијативу против илегалне имиграције.
Последњих недеља појачала се забринутост због вештачке интелигенције.
Виши политичари из обе партије сложили су се око потребе да је регулишу – окренувши се тако против Трампа, који је одбацио идеју о законима за контролу развоја ове технологије.
- Шта је контроверзни израелски план о насељавању на Западној обали
Још 71 реченица које преноси само по један медиј
- Израелски насељеници појачавају кампању протеривања Палестинаца из Западне обале
Палестински напади и израелске војне акције изнова су доводили Израел у конфронтацију у Појасу Газе и око њега, пре и пошто се Нетањаху вратио на власт 2009. године.
Током читаве његове политичке каријере, Нетањаху је изнова упозоравао да Иран представља највећу претњу по Израел.
Више од три деценије тврдио је да Техеран настоји да направи нуклеарно оружје и изнова позивао светске лидера да заузму тврђи став према иранској влади.
Та дуготрајна кампања достигла је врхунац у фебруару 2026. године, кад су Израел и Сједињене Америчке Државе покренули ударе на Иран у којима је страдао врховни вођа, ајатолах Али Хамнеи.
Иран је извршио одмазду нападима на Израел, америчке базе и заливске државе, док је напад Хезболаха ескалирао у нови рат у Либану.
Пакистан је посредовао у примирју које је потрајало током априла, а америчко-ирански меморандум о разумевању уследио је у јуну 2026, мада је пропао у року од свега неколико недеља.
САД и Иран су у међувремену разменили ваздушне ударе, а новог споразума нема на видику.
После 2016. године, Нетањаху се суочио са оптужбама за корупцију, које су кулминирале оптужницом за мито, превару и изневерено поверење повезане са три засебна случаја у новембру 2019. године.
Он негира да је починио било какво кривично дело и тврди да је жртва политички мотивисаног „лова на вештице“ који су организовали његови противници.
Завршио је на суду у мају 2020. године, поставши први активни премијер коме се то десило.
Затражио је од председника Исака Херцога помиловање, али је Херцог рекао да би прво требало да дође до напора да се постигне вансудска погодба.
Случај остаје неразрешен више од шест година касније, а суђење је и даље у току.
Контроверзни планови за реформу правосуђа такође су изазвали огромне протесте, разоткривши дубоку подељеност око израелског националног идентитета и демократије, пре напада од 7. октобра - поделе које остају неразрешене док се Израел спрема да поново изађе на биралишта.
- Суђење премијеру Израела: „Нетањаху злоупотребио положај и моћ“
- Скупи поклони, медији, мито: За шта је оптужен премијер Израела
Почетак председничког мандата Доналда Трампа довео је до тешње везе политике САД и израелске владе.
После годину дана, Трамп ја најавио признавање Јерусалима као израелског главног града.
Потез је изазвао бес широм арапског света, који подржава палестинско право на источну половину Јерусалима под окупацијом Израела од Блискоисточног рата из 1967. године; то право подржавају УН, које сматрају Источни Јерусалим окупираном палестинском земљом, али је донео Нетањахуу крупан домаћи политички и дипломатски поен.
У јануару 2020. године, Нетањаху је подржао Трампов план за мир Израела и Палестине као „прилику века“, мада су га Палестинци одбацили као једностран и остао је за преговарачким столом.
Нетањаху се слагао са Трампом и око Ирана, поздравивши потезу америчког председника 2018. године да изађе из Иранског нуклеарног споразума и поново уведе економске санкције Техерану.
Међутим, Трамп је изнео оштре коментаре на рачун израелског лидера, оптуживши га за нелојалност, пошто је Нетањаху честитао Џозефу Бајдену на победи на председничким изборима у новембру 2020. године.
Везе двојице лидера су се у међувремену опорављале и поново биле стављане на пробу.
У његовом другом мандату, Трамп је подржао Израел у рату против Ирана, вршио је притисак да Нетањаху буде помилован за оптужницу за корупцију и примио га у Белој кући у неколико наврата, последњи пут у јулу.
Од Трамповог повратка у Белу кућу у јануару 2025, Нетањаху се осам пута састао са америчким председником, више него било који друг светски лидер.
И пред ове изборе, Трамп је подржао Нетањахуа.
У објави на налогу на његовој друштвеној мрежи Истина (Трутх социал), Трамп је похвалио Нетањахуа као „великог ратничког премијера“ и описао га као „снажног, храброг и бриљантног човека суоченог са огромним отпором.“
Највише од свега, избори се доживљавају као референдум о једној од најконтроверзнијих политичких личности земље.
За присталице, Бењамин Нетањаху је и даље потребан да би сачувао безбедност земље.
Критичари, међутим, кажу да његово политичко преживљавање доводи Израел у велики ризик.
Говорио је и о стварању услова за „аутономију или државу без одговорности“ за Палестинце, али под израелском безбедносном контролом.
Решење са две државе - стварање независне палестинске државе у мирној коегзистенцији са Израелом - готово да је нестало из главних токова тамошње политике.
Иако су неки спекулисали да би арапске странке могле неформално да подрже мањинску владу коју предводи Ајзенкот, Либерман, кључни потенцијални члан, искључио је могуц́ност да буде део таквог аранжмана.
Црвене линије, попут ових, значе да је изборна математика сложена, али остаје да се види какви уступци, договори и преокрети могу да буду постигнути и остварени када изборни резултати буду познати.
На изборима право гласа има и стотине хиљада израелских војника и резервиста.
Међутим, многи од тих гласова неће бити избројани пре 28. октобра, што би могло да утиче на коначне резултате.
Сматра се да међу војницима и резервистима десничарске странке имају снажну подршку.
Исход кога се многи плаше је политички застој - где ниједан блок не може да постигне вец́ину, а мањинска влада не може да се формира.
У том сценарију, били би расписани нови избори, а Нетањаху би остао привремени премијер.
Између 2019. и 2022. године, Израел је одржао пет одвојених избора док су се странке мучиле да нађу компромис и формирају владу.
Конгрес је један од три огранка владе, заједно са председништвом и судством.
Контрола над њима је важна за обликовање законодавства.
И Представнички дом и Сенат тренутно држи Републиканска странка.
Али њена већина је танка.
Они имају 218 места у Представничком дому, што је минимални број неопходан да би се контролисао, плус једног независног посланика који гласа заједно са њима.
У Сенату они држе 53 места.
Горњи дом ће прећи у друге руке само ако демократе освоје 51 место, што би претекло изједначујући глас потпредседника - тренутно републиканца - у случају да обе стране добију 50 места.
Ако опозиционе демократе поврате контролу над најмање једним домом, стећи ће моћ да доносе властите законе у гласачкој сали.
Ко би могао да победи?
Бирачи су у прошлости имали обичај да „казне“ председникову партију и гласају против ње.
Скорашње анкете показују ниску стопу подршке председнику.
Он је други мандат започео као председник са стопом подршке од нешто изнад 50 одсто, према интернет страници за сакупљање анкета Силвер булетин, али је почетком октобра имао око 37 одсто.
У међувремену, не подржава га 61 одсто.
Али нису сва места у оба дому подложна промени.
Нека су сигурна у рукама републиканаца или демократа.
ББЦ-јев амерички партнер ЦБС њуз је идентификовао десет трка за Сенат које вреди пратити, у државама као што су Ајова и Њу Хемпшир, и 42 трке за Представнички дом, у државама као што су Аризона и Охајо.
Гласање је непредвидљивије ове године због битке између две партије како се одређују гласачки дистрикти у Представничком дому.
Републиканци су покушали да стекну предност стварајући повољније изборне мапе у одређеним државама, а демократе су пошле њиховим стопама.
Шта то значи за Трампа?
Ако демократе добију или Представнички дом или Сенат онда ће Трампу бити тешко да провуче било какве законе кроз Конгрес.
И зато би његови домаћи планови могли бити осујећени, мада је он проналазио начине да оствари свој наум и без његове шире странке.
Демократска контрола над било којим домом би такође значила да могу да користе одборе за истрагу аспеката Трамповог председничког мандата.
Оптужбе за корупцију, нова балска дворана Беле куће и тактике ИЦЕ-а могле би се наћи на мети истрага.
У току је и расправа у оквиру Демократске странке о томе да ли гласати за опозив Трампа, што значи изнети оптужбе у Конгресу који ће чинити основу за политичко, а не кривично, суђење.
Ако Републиканска странка задржи контролу над Конгресом, Трамп ће моћи да настави са властитим плановима током остатка његовог мандата.
Шта то значи за изборе 2028. године?
Председниково име се не налази на гласачким листићима избора средине мандата, мада је Трамп позвао републиканце да се понашају као да јесте гласајући за њега као подршку његовим досадашњим делима.
Какви год били резултати, коментатори ће вероватно да их искористе за аргументе како се гласачи осећају поводом правца у којем је пошла земља под Трамповим вођством.
Трамп не може да се кандидује за председника и трећи пут.
После избора средине мандата, можемо да очекујемо да почну спекулације о његовом могућем наследнику као председничком кандидату за 2028. годину – и ко би могао да се надмеће против те особе у име демократа.
Додатно извештавање: Деирдре Финерти
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу, Вајберу.
Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
Још 8 реченица које преноси само по један медиј
- Водич кроз изборе у Израелу
- Бењамин Нетањаху: Може ли 'Господин Безбедност' да освоји седми премијерски мандат у Израелу
- Зашто је Израелу требало толико дуго да се избори са нападом Хамаса из Газе
- Како је Хамас извео муњевити напад на Израел за који нико није веровао да је могућ
- Биле су израелске „очи на граници", али нико није желео да чује њихова упозорења да Хамас спрема напад
- Трампов план за Газу: Које су суштинске препреке
- Решење о две државе: Да ли је то кључ за мир на Блиском истоку
- Гади Ајзенкот: Ко је Нетањахуов главни ривал на изборима у Израелу
- Избори у Израелу: Зашто је Генерација З наклоњенија десници
Још 4 реченице које преноси само по један медиј
- Скупи поклони, медији, мито: За шта је оптужен премијер Израела
- Биле су израелске „очи на граници", али нико није желео да чује њихова упозорења да Хамас спрема напад
Уколико имате потребу за радном снагом нудимо вам могућност да на једноставан начин огласите позицију за посао.
Радно место можете огласити у одељку Огласи за посао или једноставно кликом на ову поруку.
