
Реченице које преносе сви медији.
Интернет слободе у свету у паду су 16. годину заредом, оцењује се у данас објављеном извештају Фридом хауса којим је обухваћено 38 земаља из шест региона, међу којима је и Србија. Извештај Слобода на интернету 2026. оцењује да су напори ауторитарних власти да изолују становништво од интернета, као и злоупотребе закона који регулишу употребу интернета и садржаје генерисане вештачком интелигенцијом, створили нове препреке за слободу изражавања и приступ информацијама у дигиталном простору.
Србија се издваја као једна од земаља у којима су грађани користили дигиталне алате за мобилизацију и организовање масовних протеста који су у многим случајевима представљали прекретницу. Многе од тих протеста предводили су млади, а били су усмерени на економска питања или мотивисани незадовољством влашћу додаје Фридом хаус који у такве земље убраја и Индију, Иран.
Мађарску, Кенију и Кубу. Када је реч о Србији, подсећа се да су грађани наставили су да се окупљају на протестима против власти, које предводе студенти, а који су избили након урушавања надстрешнице на железничкој станици 2024. године, када је погинуло 16 људи.
Власт је оштро сузбијала протесте, од којих су многи организовани уз помоћ дигиталних алата. Земље обухваћене извештајем одабране су тако да илуструју побољшања и погоршања слободе на интернету у различитим политичким системима, а оцењиване су на основу анализе у три категорије: препреке у приступу интернету укључујући инфраструктурне, економске и политичке, ограничења садржаја и кршење права корисника, навео је Фридом хаус.
Текст из 3 чланка. 14 реченица преносе сви, у једној се разликују.
Србија се издваја као једна од земаља у којима су грађани користили дигиталне алате за мобилизацију и организовање масовних протеста који су у многим случајевима представљали прекретницу.
Извештај Фридом хауса: Интернет слободе опадају, Србија делимично слободна земља
Интернет слободе у свету у паду су 16. годину заредом, оцењује се у данас објављеном извештају Фридом хауса којим је обухваћено 38 земаља из шест региона, међу којима је и Србија.
Извештај Слобода на интернету 2026. оцењује да су напори ауторитарних власти да изолују становништво од интернета, као и злоупотребе закона који регулишу употребу интернета и садржаје генерисане вештачком интелигенцијом, створили нове препреке за слободу изражавања и приступ информацијама у дигиталном простору.
Србија се издваја као једна од земаља у којима су грађани користили дигиталне алате за мобилизацију и организовање масовних протеста који су у многим случајевима представљали прекретницу.
Многе од тих протеста предводили су млади, а били су усмерени на економска питања или мотивисани незадовољством влашћу додаје Фридом хаус који у такве земље убраја и Индију, Иран.
Мађарску, Кенију и Кубу.
Када је реч о Србији, подсећа се да су грађани наставили су да се окупљају на протестима против власти, које предводе студенти, а који су избили након урушавања надстрешнице на железничкој станици 2024. године, када је погинуло 16 људи.
Власт је оштро сузбијала протесте, од којих су многи организовани уз помоћ дигиталних алата.
Земље обухваћене извештајем одабране су тако да илуструју побољшања и погоршања слободе на интернету у различитим политичким системима, а оцењиване су на основу анализе у три категорије: препреке у приступу интернету укључујући инфраструктурне, економске и политичке, ограничења садржаја и кршење права корисника, навео је Фридом хаус.
Рангиране су на скали од нула – најмањи степен слободе, до 100 – највећи степен слободе, и сврстане у категорије „слободних“, „делимично слободних“ и „неслободних“.
Србија је сврстана у категорију „делимично слободних земаља“ са још 14 земаља, међу којима је из Европе још само Мађарска.
Са 66 бодова једнако је рангирана као Бразил и Гана, док има два бода више од Украјине и три мање од Мађарске.
Прва на листи је Естонија -91, а следе Костарика и Тајван.
Најслабије оцене имају Кина, Иран и Мјанмар које су са по девет бодова у категорији „неслободних“.
У поређењу са европским земљама Србија је на претпоследњем месту испред Турске која је са 31 бодом оцењена као „неслободна“, а иза Мађарске која је такође „делимично слободна“ са 69 бодова.